As-Sajdah

¹Елиф-лам-мим.[1]

²Књигу објављује, у то нема сумње, Господар светова.

³Међутим, они говоре: “Он је измишља!” Не, она је истина од Господара твог да опомињеш народ којем пре тебе није дошао нико да га опомиње, да би ишао Правим путем.

⁴Аллах је небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља створио, а онда се изнад Престоља узвисио. Ви, осим Њега, ни заштитника ни посредника немате, па зашто се не уразумите?

⁵Он управља свима, од неба до Земље, а онда се све то Њему враћа у дану који, према вашем рачунању времена, хиљаду година траје.

⁶То је Онај Који зна и оно што је чулима недокучиво, а и оно што је појавно, Силни и Милостиви.

⁷Који све савршено ствара, Који је првог човека створио од иловаче,

⁸а онда је учинио да његово потомство настаје од узорка безначајне течности,

⁹затим му складно удове уобличи и у њега живот удахне, и Он вам је дао слух и вид и разум, а како ви мало захваљујете!

¹⁰Они говоре: „Зар ћемо, кад нестанемо под земљом, поново да будемо створени?!“ Напротив, они не верују да ће пред Господаром својим стати.

¹¹Реци им (Мухаммеде): „Анђео смрти, који је задужен за вас, душе ће да вам узме, а после ћете своме Господару да будете враћени.“

¹²А да ти је видети како ће (на Судњем дану) одметници, оборених глава, пред својим Господаром да кажу: „Господару наш, видели смо и чули смо, па нас врати да радимо добра дела; ми заиста, чврсто верујемо!“

¹³А кад бисмо хтели, сваког човека бисмо на Прави пут упутили, али Ја сам већ истину рекао: „Напунићу, заиста, Пакао духовима и људима заједно!“

¹⁴Па искусите патњу зато што сте занемаривали да ћете овај Дан да доживите – и Ми ћемо вас да занемаримо - и вечну патњу искусите због онога што сте радили.

¹⁵У Наше речи верују само они који, кад њима буду опоменути, падају лицем на тло, и који свога Господара величају и хвале и који се не охоле.

¹⁶Њихови бокови се постеља лишавају и они моле свога Господара из страха и жеље, а део оног што им Ми дајемо удељују.

¹⁷И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.

¹⁸Зар да вернику буде исто као грешнику? Не, њима неће бити исто.

¹⁹Оне који су веровали и радили добра дела - чекају рајске баште у којима ће да бораве, као награда за оно што су радили.

²⁰А оне који нису веровали - чека Ватра, у којој ће да пребивају; кад год покушају да из ње изађу, биће у њу враћени и биће им речено: „Трпите казну у Ватри коју сте порицали!“

²¹И Ми ћемо учинити да блажу казну искусе, пре оне највеће, не би ли се покајали.

²²Има ли већег неправедника од онога који је опоменут речима и доказима свога Господара, а који се потом окрене од њих?! Ми ћемо, заиста, да се осветимо злочинцима!

²³Мојсију смо Ми дали Књигу, зато не сумњај да је он није примио, и учинили смо је упутом Израиљевим синовима.

²⁴Између њих Ми смо одређивали вође и они су, одазивајући се Нашој заповеди, на Прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у Наше речи и доказе су чврсто веровали.

²⁵Заиста ће твој Господар међу њима на Судњем дану да пресуди о ономе у чему су се разилазили.

²⁶Зар им није јасно колико смо Ми уништили народа пре њих, по чијим они насељима ходају?! У томе су заиста докази, па зашто неће да чују?

²⁷Како они не виде да Ми гонимо кишу у оголелу земљу, и чинимо да, уз њену помоћ, ниче растиње којим се храни њихова стока, а и они сами - па зашто не виде?!

²⁸И они говоре: „Кад ће већ једном та пресуда, ако истину говорите?“

²⁹Реци: “На Судњем дану, кад неверницима неће никако да користи то што ће тада да верују и неће да им се да нимало времена.“

³⁰Зато се ти окрени од њих и чекај, и они, заиста, чекају!