الأحزاب
Савезници • 73 ајета • Мединска
بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
1О Веровесниче, бој се Аллаха, а невернике и лицемере не слушај - Аллах, уистину, све зна и мудар је!
2И следи оно што ти се од твога Господара објављује - Аллах, заиста, у потпуности зна оно шта радите!
3И на Аллаха се ослони, а Аллах је довољан као заштитиник!
4Аллах ниједном човеку два срца у грудима није дао, а ни ваше супруге, од којих се растављате говорећи да су вам њихова леђа попут леђа ваших мајки, мајкама вашим није учинио, нити је ваше посинке учинио вашим синовима. То су само ваше речи, из ваших уста, а Аллах истину говори и на Прави пут упућује.
5Зовите их по њиховим очевима, то је код Аллаха праведније! А ако не знате њихове очеве, па они су ваша браћа по вери и ваши штићеници. Није вам грех ако у томе погрешите, грех је ако то намерно учините; а Аллах опрашта грехе и милостив је.
6Веровесник је пречи верницима него они сами себи, а жене његове су као мајке њихове. А рођаци, по Божјој књизи, пречи су једни другима од осталих верника и исељеника из Мекке. Пријатељима својим можете опоруком нешто оставити. То је записано у Књизи.
7Ми смо од веровесника узели њихов завет, и од тебе, и од Ноје, и од Аврама, и од Мојсија, и од Исуса, Маријиног сина. Од њих смо узели чврст завет,
8да би Он могао позвати на одговорност веровеснике за оно што су говорили. А неверницима је Он припремио болну патњу.
9О верници, сетите се Аллахове благодати према вама када су до вас војске дошле, па смо Ми против њих послали ветар, и војске које ви нисте видели - а Аллах добро види шта ви радите.
10Кад су вам војске дошле и одозго и одоздо, кад су вам погледи скренули, а душа дошла до гркљана, и кад сте о Аллаху помишљали свашта.
11Тада су верници били стављени у искушење и жестоко су били узнемирени.
12кад су лицемери и они болесних срца говорили: “Аллах и Посланик Његов су нас само обмањивали кад су нам обећавали!”
13Кад су неки међу њима казали: „О становници Медине, не можете издржати, зато се вратите“, а други међу њима тражили су допуштење од Веровесника и говорили: „Куће су наше незаштићене!“ А нису биле незаштићене, већ су они само желели да из борбе побегну.
14А да су им с разних страна продрли и да су потом од њих затражили да опет постану незнанобошци, они би то, не двоумећи се око тога, брзо учинили,
15а били су се још пре обавезали Аллаху да неће посустати - а за обавезу дату Аллаху одговараће се.
16Реци: “Ако бежите од смрти или погибије, бежање вам неће помоћи, јер и после тога, само ћете кратко да уживате.“
17Реци: „Ко ће да вас заштити од Аллаха ако Он жели да вас снађе зло, или, ко може да вам науди ако Он жели да вам укаже милост?!“ Осим Аллаха, они себи неће наћи ни заштитника ни помагача.
18Аллах добро зна оне међу вама који су друге задржали, и својим пријатељима говорили: „Прикључите нам се!“ А иначе они у борбу ретко иду,
19не желећи да вам помогну. А кад завлада страх, видиш их како гледају у тебе колутајући својим очима као пред смрт онесвешћени; чим страх мине, они вас псују својим оштрим језицима, шкрти да учине било какво добро. Они не верују, и зато је Аллах поништио њихова дела; а то је Аллаху лако.
20Они мисле да савезници још нису отишли. А кад би савезници опет дошли, најдраже би им било да су међу бедуинима у пустињи и да се распитују за вас; а када би са вама остали, мало би се борили.
21Ви у Аллаховом Посланику имате диван узор за оног који се нада Аллаховој милости и награди на Будућем свету и који често Аллаха спомиње.
22А кад су верници угледали непријатељске војске, казали су: „Ово је оно што су нам Аллах и Његов Посланик обећали, и Аллах и Његов Посланик су говорили истину!“ - И то им је само учврстило веровање и преданост.
23Има верника који испуњавају завет дат Аллаху, има их који су погинули и има их који то очекују – нису ништа изменили.
24То је зато да би Аллах наградио искрене за њихову искреност, а да ако жели подвргне лицемере патњи или да им опрости. Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.
25Аллах је невернике пуне срџбе одбио, нису нимало успели, а вернике је Аллах поштедео борбе. Аллах је, уистину, моћан и силан.
26А следбенике Књиге, који су их помагали, из њихових тврђава је извео, и страх је у њихова срца улио, па сте једне побили, а друге заробили.
27И дао вам је да наследите њихове земље и њихове домове и њихова богатства, и земљу на коју пре нисте ступили; Аллах над свиме има моћ.
28О Веровесниче, реци женама својим: “Ако желите живот на овом свету и његов сјај, онда се одлучите, даћу вам пристојну отпрему и лепо ћу да вас разведем.
29А ако желите Аллаха и Његовог Посланика и Будући живот, па, Аллах је, заиста, онима међу вама који раде добра дела припремио велику награду.“
30О Веровесникове жене, ако би која од вас учинила очигледни грех, казна би јој била удвостручена, а то је Аллаху лако;
31а оној која се буде покоравала Аллаху и Његовом Посланику и радила добра дела - даћемо двоструку награду и припремили смо јој племениту опскрбу.
32О Веровесникове жене, ви нисте као друге жене! Ако се Аллаха бојите, на себе пажњу говором не скрећите, па да тада осети жудњу онај у чијем је срцу болест, и пристојно говорите.
33У својим кућама боравите и своју лепоту, као што је било у прво паганско доба, не показујте, и обављајте молитву и дајте милостињу, и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику! Аллах жели да од вас, о Посланикова породицо, отклони грехе, и да вас потпуно очисти.
34И сећајте се Аллахових речи и мудрости која се казује у вашим домовима; Аллах је, уистину, добар и све у потпуности зна.
35Муслиманима и муслиманкама, и верницима и верницама, и послушним мушкарцима и послушним женама, и искреним мушкарцима и искреним женама, и стрпљивим мушкарцима и стрпљивим женама, и понизним мушкарцима и понизним женама, и мушкарцима који деле милостињу и женама које деле милостињу, и мушкарцима који посте и женама које посте, и мушкарцима који о својим стидним местима воде бригу и женама које о својим стидним местима воде бригу, и мушкарцима који често спомињу Аллаха и женама које често спомињу Аллаха - Аллах је, заиста, за све њих опрост и велику награду припремио.
36Кад Аллах и Посланик Његов нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по свом нахођењу да поступе. А ко Аллаха и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо с Правог пута.
37А кад ти рече оном коме је Аллах милост даровао, а коме си и ти добро учинио: „Задржи своју супругу и бој се Аллаха!“ – У себи си скривао оно што ће Аллах да обелодани и бојао си се људи, а прече је да се бојиш Аллаха. И пошто је Зејдова потреба за њом престала и од ње се развео, Ми смо је за тебе удали како се верници више не би устручавали да се жене женама посинака својих кад се они од њих разведу. Како Аллах одреди, тако треба бити.
38Веровеснику није грех да чини оно што му Аллах нареди јер такав је био Аллахов пропис и за оне који су били пре и нестали, а Аллахова одредба је неминовна.
39За оне који су достављали Аллахове посланице и страховали од Њега, и који се никога, осим Аллаха, нису бојали. А довољно је то што ће се пред Аллахом рачун полагати!
40Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Аллахов посланик и печат - последњи веровесник, а Аллах све добро зна.
41О верници, Аллаха пуно спомињите
42и ујутру и навече Га славите и величајте;
43Он вас благосиља, а и Његови анђели, да би вас извео из тмина на светло - Он је милостив према верницима.
44а на Дан кад они пред Њега стану, поздрав ће да им буде “Мир вама!” А Он им је припремио награду племениту.
45О Веровесниче, заиста смо те послали као сведока и као доносиоца радосних вести и као опомињача,
46да - по Његовом наређењу - позиваш к Аллаху, и као светиљку која сија.
47И обрадуј вернике да ће код Аллаха имати велику благодат.
48А не слушај невернике ни лицемере, не обраћај пажњу на њихове увреде и поуздај се у Аллаха, Аллах је довољан као заштитник.
49О верници, кад се ожените верницама, а онда их, пре ступања у брачни однос, разведете, оне нису дужне да чекају одређено време које ћете ви да бројите, већ их дарујте и лепо их отпремите.
50О Веровесниче, Ми смо ти дозволили да буду твоје жене оне којима си дао њихове венчане дарове, и оне у твојој власти које ти је Аллах дао, и кћери твојих стричева, и кћери твојих тетака по оцу, и кћери твојих ујака, и кћери твојих тетака по мајци које су се са тобом иселиле, и жену - верницу која себе поклони Веровеснику, ако Веровесник хоће да се њоме ожени, само теби, а не осталим верницима. Ми знамо шта смо верницима прописали у вези са њиховим супругама и онима које су у њиховом власништву, а и да ти не би било тешко. А Аллах опрашта грехе и милостив је.
51Можеш да занемариш оне међу њима које хоћеш и можеш да прихватиш ону коју хоћеш, а можеш да затражиш ону коју си удаљио, ниједно од тога није твој грех. Најлакше ће тако оне да буду радосне и неће да се жалосте и тако ће све оним што им ти дајеш да буду задовољне - а Аллах зна шта је у вашим срцима; Аллах зна све и благ је.
52Од сада ти нису допуштене друге жене, ни да уместо њих неку другу узмеш, макар те и задивила њихова лепота, осим оних које поседујеш. А Аллах све надзире.
53О ви који верујете, не улазите у Веровесникове собе, осим ако вам се допусти ради јела, али не да чекате док се оно спреми; тек кад будете позвани, онда уђите, и пошто једете, разиђите се не упуштајући се у разговор. То смета Веровеснику, а он се стиди да вам то каже, а Аллах се не стиди истине. А ако од његових супруга, нешто тражите, тражите то иза застора. То је чистије за ваша и њихова срца. Вама није допуштено да Аллаховог Посланика узнемиравате нити да се његовим супругама после његове смрти икада ожените. То би, уистину, код Аллаха био велики грех.
54Износили ви ваша дела у јавност или их у себи крили, па, Аллах све добро зна.
55Женама није грех да буду откривене пред својим очевима, и својим синовима, и својом браћом, и синовима своје браће, и синовима својих сестара, и женама верницама, и пред онима које су у њиховом власништву. И Аллаха се бојте! Аллах, је, заиста, свему сведок.
56Заиста Аллах и Његови анђели благосиљају Веровесника. О ви који верујете, благосиљајте га и ви и шаљите му поздрав срдачни!
57Оне који Аллаха и Његовог Посланика буду вређали, Аллах ће, заиста, и на овом свету и на Будућем свету проклети, и припремити им понижавајућу патњу.
58А они који вређају вернике и вернице, а они то не заслужују, товаре на себе клевету и прави грех.
59О Веровесниче, реци својим супругама, и својим кћерима, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће најлакше да се препознају па неће да буду напаствоване. А Аллах прашта и самилостан је.
60Ако се лицемери и они у чијим срцима је болест и они који по Медини шире лажи - не окане тога, Ми ћемо власт над њима да ти препустимо и они ће само кратко време као твоји суседи у њој да остану.
61Проклети да су. Где год да се нађу, нека буду ухваћени и убијени,
62према Аллаховом закону који је вредео за оне који су били пре вас и нестали! А ти нећеш у Аллаховом закону наћи измене!
63Питају те људи о Часу смака света; реци: „То зна једино Аллах! А ти не знаш, можда је Час смака света близу!“
64Аллах је проклео невернике и за њих је припремио разбуктали Огањ,
65у њему ће вечно и заувек да бораве, и неће наћи ни заштитника ни помагача.
66На Дан кад њихова лица буду превртана у Ватри, говориће: „Камо среће да смо се покоравали Аллаху и да смо слушали Посланика!“
67И говориће: „Господару наш, ми смо слушали своје прваке и своје старешине, па су нас они одвели са Правог пута;
68Господару наш, подај им двоструку патњу и прокуни их великим проклетством!“
69О ви који верујете, не будите као они који су узнемиравали Мојсија, па га је Аллах ослободио онога што су говорили, а он код Аллаха има велики углед!
70О ви који верујете, бојте се Аллаха и говорите само истину,
71Он ће вас наградити за ваша добра дела и грехе ће да вам опрости! А онај ко се Аллаху и Његовом Посланику буде покоравао - постићи ће велики успех.
72Ми смо небесима, Земљи и планинама понудили обавезу, па су се суздржали и уплашили да је прихвате, али је преузео човек - а он је према себи заиста неправедан и незналица,
73да би Аллах лицемере и лицемерке, и незнанобошце и незнанобошкиње казнио, а верницима и верницама опростио. Аллах опрашта грехе и милостив је.