Saba

¹Нека је хваљен Аллах, Чије је све оно на небесима и све оно на Земљи! Хваљен нека буде и на Будућем свету! Он је Мудри и Свезнајући.

²Он зна шта у земљу улази, а шта из ње излази, и шта се с неба спушта, а шта се на њега успиње; Он је самилостан и Он прашта грехе.

³А они који не верују говоре: „Час оживљења неће да нам дође!“ Реци: „Хоће, тако ми мога Господара, Који зна и оно што је недокучиво чулима, сигурно ће да вам дође!“ Њему ништа не може, ни колико једна трунчица, ни на небесима ни на Земљи, да измакне, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.

⁴Зато да би дао награду онима који верују и добра дела чине – њих чека опрост и опскрба племенита,

⁵а они који се боре против Наших доказа, одвраћајући од њих - то су они којима следи најболнија патња.

⁶Они којима је дато знање добро знају да је оно што ти се објављује од Господара твога истина и да води на пут Силнога и Хваљенога.

⁷А они који не верују говоре: „Хоћете ли да вам покажемо човека који вам предсказује да ћете, када се сасвим распаднете, заиста, поновно да будете створени?

⁸Износи ли он лажи о Аллаху или је луд?“ Напротив, они који у онај свет неће да верују су у патњи и у дубокој заблуди.

⁹Зар не виде небо и Земљу, оно што је испред њих и оно што је иза њих?! Кад бисмо хтели, у земљу бисмо их утерали или бисмо комаде неба на њих сручили. То је, заиста, знак сваком вернику Аллаху оданом.

¹⁰Ми смо Давиду Нашу милост указали: „О брда, понављајте заједно са њим хвалу, и ви, птице!“ - И омекшали смо му гвожђе.

¹¹„Прави широке панцире и честито их плети, и радите добро! Ја заиста добро видим шта ви радите.“

¹²А Соломону - ветар, ујутру је преваљивао растојање од месец дана, а увече растојање од месец дана; и учинили смо да му из извора тече растопљен бакар и да џинни, вољом његовог Господара, пред њим раде; а кад би неки од њих отказао послушност наређењу Нашем, учинили бисмо да огњену патњу осети.

¹³Они су му израђивали што год је хтео: богомоље и споменике, и зделе као чатрње, и котлове непокретне. „Трудите се и будите захвални, о Давидова породицо!“ А мало је захвалних међу Мојим слугама.

¹⁴А кад смо одредили да умре, црв који је био расточио штап његов – упозорио их је да је умро, и кад се он срушио, џинни схватише да не би на муци срамној остали да су будућност могли прозрети.

¹⁵Становници Сабе имали су знак у месту у ком су живели: вртове, здесна и слева. Једите из опскрбе свога Господара и будите Му захвални; ово је леп предео, а Господар је Опростилац греха!

¹⁶Али они су незахвални постали, па смо на њих водену бујицу пустили, и заменили смо им њихове вртове другим вртовима са горким плодовима и тамариском и нешто мало дивљег лотоса.

¹⁷Казнили смо их тако зато што су били незахвални, а да ли Ми кажњавамо иког другог до неверника, незахвалника?!

¹⁸А између њих и градова које смо благословили изградили смо били насеља повезана и одредили смо им потребну удаљеност. “Путујте кроз њих и по ноћи и по дану, сигурни!”

¹⁹Али они рекоше: „Господару наш, учини веће растојање приликом наших путовања!“ - И огрешише се према себи, и Ми учинисмо да се о њима само прича, а њих посвуда раселисмо. Заиста, су у томе знаци за сваког стрпљивог и захвалног.

²⁰А ђаво је остварио оно што је о њима мислио, и они су се повели за њим, осим групе верника,

²¹над којима никакве власти није имао. Ми смо хтели указати на оног ко верује у онај свет, а ко у њега сумња. – А Господар твој бди над свим.

²²Реци: „Зовите оне које, поред Аллаха, сматрате боговима. Они ништа не поседују, ни колико један трун, ни на небесима ни на Земљи; они у њима немају никаквог удела и Он нема од њих никакве помоћи.“

²³Код Њега ће моћи да се заузима само онај коме Он допусти. И кад из њихових срца нестане страха, они ће да упитају: „Шта је то рекао ваш Господар?“ „Истину!“ Одговориће, Он је Узвишени и Велики.

²⁴Упитај: „Ко вас опскрбљује и из неба и из земље?“ И одговори: „Аллах! Ко је онда, ми или ви, на правом путу, а ко је у очигледној заблуди!?“

²⁵Реци: „Ви нећете да одговарате за грехе које ми починимо, нити ћемо ми да одговарамо за оно што ви урадите.“

²⁶Реци: „Господар наш ће да нас сабере и онда ће да нам праведно пресуди, Он је Праведни Судија и Свезнајући.“

²⁷Реци: „Покажите ми оне које придружујете Њему у обожавању!“ Нема их! Постоји само Аллах Силни и Мудри!“

²⁸Ми смо те послали свим људима да радосне вести доносиш и да опомињеш, али већина људи не зна.

²⁹и говоре: „Када ће већ једном та претња, ако истину говорите?“

³⁰Реци: „Дан вам је већ одређен, не можете ни за један час да га зауставите нити убрзате.“

³¹А они који не верују говоре: „Ми нећемо да верујемо у овај Кур'ан нити у Књиге пре њега!“ А кад би само видео незнанобошце кад пред својим Господаром буду заустављени и кад стану међу собом да се препиру: „Да вас није било, сигурно бисмо били верници!“ Рећи ће охолници потлаченима.

³²„А зар смо вас ми одвратили од Упуте након што вам је она дошла?! Не, сами сте ви били зли“, рећи ће охолници потлаченима.

³³„Није било тако!“ Одговориће они који су били тлачени онима који су били охоли, „него сте и дању и ноћу сплеткарили кад сте од нас тражили да у Аллаха не верујемо и да Му друге једнаким сматрамо.“ И прикриће кајање кад виде да ће да буду кажњени, а ми ћемо на вратове неверника окове да ставимо; зар ће да буду кажњени другачије него према ономе како су радили?!

³⁴Ми ни у једно насеље нисмо послали посланика а да нису рекли они који су били навикли на раскошан живот: „Не верујемо ми у оно што је послато по вама!“

³⁵И уз то су говорили: „Имамо више имовине и деце; ми нећемо да будемо подвргнути патњи!“

³⁶Реци: „Мој Господар даје обилну опскрбу ономе коме хоће, а и ускраћује, али, већина људи не зна.“

³⁷Ни богатства ваша ни деца ваша неће вас учинити Нама блиским. Само оне који буду веровали и добра дела чинили чека вишеструка награда за оно што су радили, и они ће да буду сигурни у високим одајама.

³⁸А они који се буду трудили да се доказима Нашим супротставе, да их онемогуће, они ће бити кажњени.

³⁹Реци: „Мој Господар даје обилну опскрбу ономе коме хоће међу Својим слугама, а коме хоће ускраћује. Шта год ви уделите, Он ће то да надокнади, Он најбоље опскрбљује.“

⁴⁰А на Дан кад их све сакупи, па упита анђеле: „Јесу ли вас обожавали?“

⁴¹Они ће да одговоре: „Узвишен нека си, Ти си наш Господар, а не они! Они су обожавали духове и већина их је веровала у њих.“

⁴²Тог дана једни другима нећете моћи ни да користите ни да наудите, а Ми ћемо онима који су били незнанобошци да кажемо: „Трпите патњу у Ватри коју сте порицали!“

⁴³Кад им се Наше јасне речи казују, они говоре: „Овај човек само хоће да вас одврати од оног што су ваши преци обожавали“, и говоре: „Ово није ништа друго до измишљена лаж - измишљотина. А они који не верују говоре о Истини када им долази: „Ово није ништа друго него јасна магија!“

⁴⁴А Ми им нисмо дали никакве књиге да их изучавају и Ми им, пре тебе, нисмо били послали никога ко би их упозоравао.

⁴⁵А и они пре њих су посланике угонили у лаж, а ови нису постигли ни десети део од онога што смо прошлим народима дали, па су, ипак, Моје посланике сматрали лажним, па каква је само била казна Моја!

⁴⁶Реци: „Саветујем вам само једно: устаните према Аллаху, двојица по двојица, или један по један, па затим размислите да друг ваш није луд. Он вас само пре тешке патње упозорава.“

⁴⁷Реци: „Какву год награду да затражим од вас, нек остане вама, мене ће да награди Аллах, Он је сведок свему."

⁴⁸Реци: “Господар мој побеђује истином, Он добро зна и све оно што је веома скривено.”

⁴⁹Реци: “Дошла је истина, а лажи је неповратно нестало!”

⁵⁰Реци: „Ако залутам, залутао сам на своју штету, а ако сам на Правом путу, то је због онога што ми мој Господар објављује; Он, заиста, све чује и близу је.“

⁵¹А да ти је видети их када се престраве па неће моћи да умакну; биће шчепани изблиза.

⁵²И када буду казали: „Верујемо!“ А шта ће им то бити од користи кад је живот на Земљи био и прошао?!

⁵³У њу они нису пре веровали, говорили су оно што није познато, што је од истине далеко.

⁵⁴И између њих и онога што буду желели биће препрека, као што је пре било учињено са њима сличним, јер су сви они, заиста, много сумњали.