ص
Сад • 88 ајета • Мекканска
بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
1Сад.[1] Тако Ми Кур’ана славног,
2заиста су они који не верују инаџије и у расколу!
3Колико смо Ми уништили народа пре њих. И они су за помоћ вапили, али је било касно!
4Они се чуде што им је дошао један од њих да их упозорава, и говоре неверници: „Ово је чаробњак, лажов!
5Зар он да богове сведе на једног Бога?! То је, заиста, нешто веома чудно!“
6И они угледни међу њима наставише: „Идите и устрајте уз своја божанства! Уистину, овим се нешто велико жели!
7За ово нисмо чули у вери предака наших, ово није ништа друго до измишљотина;
8зашто баш њему, између нас, да буде послата Опомена?!“ Али, они сумњају у Моју Опомену зато што нису искусили Моју казну.
9Зар су код њих ризнице милости Господара твог, Силног и Дарежљивог?
10Или, они можда имају власт на небесима и на Земљи и над оним што је између њих?! - Нека се, онда, попну уз лестве ка небесима!
11Они представљају незнатну уротничку војску која ће тамо бити поражена.
12И пре њих су народ Нојев, и Ад, и фараон, који је имао моћну војску, порицали,
13и Семуд, и Лотов народ, и становници Ејке – они су се против посланика уротили.
14Сви су они утеривали посланике у лаж и заслужили су казну.
15А и ови не чекају до један звук рога који неће бити потребно поновити.
16И говоре: „Господару наш, пожури и казни нас, пре Дана у којем ће рачун да се полаже!“
17Ти издржи оно што они говоре и сети се Наше слуге Давида, чврстог у вери, који се увек Аллаху покајнички обраћао.
18Ми смо потчинили брда да заједно са њим увече и у зору славе и величају Аллаха.
19а и окупљене птице - сви су они са њим покорно понављали славу.
20И учврстили смо његово царство и дали му мудрост и способност да расуђује.
21А да ли је до тебе дошла вест о парничарима када су преко зида храма прешли,
22кад су код Давида ушли, па се он од њих уплашио. „Не бој се“, рекли су, „ми смо двојица парничара, један другом смо учинили неправду, па нам пресуди по правди; не буди пристрасан, и на најбоље нас решење упути.
23Овај мој пријатељ има деведесет и девет оваца, а ја само једну, и он ми рече: 'Дај ти њу мени!' - И у говору ме победи.“
24„Учинио ти је неправду!“ Рече Давид, „тиме што је тражио да твоју овцу дода својим овцама; многи ортаци чине неправду једни другима, такви нису једино они који верују и раде добра дела; а таквих је мало.“ И Давид се увери да смо Ми баш њега ставили на искушење, па опрост замоли од свога Господара, и паде лицем на тло и покаја се.
25И Ми смо му то опростили, и он је, заиста, Нама близак и чека га дивно пребивалиште.
26О Давиде, Ми смо те учинили намесником на Земљи, зато суди људима по правди и не поводи се за страшћу да те не одведе са Аллаховог пута; оне који скрећу са Аллаховог пута чека тешка патња зато што су заборављали Дан обрачуна.
27Ми нисмо узалуд створили небо и Земљу и оно што је између њих; тако мисле неверници, па тешко се неверницима због Ватре!
28Зар ћемо да поступимо са онима који верују и раде добра дела као са онима који праве неред на Земљи, и зар ћемо да поступимо са онима који се клоне греха исто као и са грешницима?!
29Књига коју ти објављујемо је благословљена, да би они о њеним речима размислили и да би они који су обдарени разумом примили поуку.
30Ми смо Давиду поклонили Соломона; диван је он био слуга, стално се кајао!
31Кад су једне вечери пред њим били изведени чистокрвни коњи који су на три ноге стајали,
32он рече: „Уместо да величам свога Господара, ја исказујем љубав према иметку!“ И они се изгубише из вида.
33“Вратите ми их!” И он их поче ударати сабљом по ногама и вратовима.
34Ми смо Соломона искушали и на његов престо другу особу оставили, а затим се покајао.
35"Мој Господару" - рекао је - "опрости ми и даруј ми власт какву нико осим мене неће да има! Ти уистину богато дарујеш!”
36И Ми смо му подредили ветар, који је према његовој заповеди благо дувао онамо куда је он хтео,
37и ђаволе, све градитељи и рониоци,
38и други повезани у окове.
39Ово је Наш дар, па ти даруј или ускрати, нећеш због тога да одговараш!
40Он је, заиста, Нама близак и чека га предивно пребивалиште.
41И сети се Наше слуге Јова, када је завапио своме Господару: „Сотона ме на зло навраћа и мисли лажне ми улива!”
42Удари ногом о земљу ето хладна вода за купање и пиће!
43И Ми смо му, из Наше милости, даровали породицу и још толико уз њих, да буде поука за оне који имају памети.
44„И узми својом руком сноп и њиме удари, само заклетву не прекрши.“ Ми смо, заиста, увидели да је он стрпљив; диван је он слуга био и много се кајао!
45И сети се наших слуга: Аврама и Исака и Јакова, сви у вери чврсти и постојани.
46Ми их посебно обдарисмо једном врлином: да им је увек био на уму Будући свет;
47и они су, заиста, код Нас од оних одабраних добрих људи.
48И сети се Јишмаела и Јелисеја и Илије и Језекиља, сви су они били честити.
49Ово је леп спомен! А богобојазне чека дивно пребивалиште,
50вртови Една, чије ће капије да буду отворене за њих,
51у којима ће се одмарати и разноврсно воће и пиће тражити.
52Поред њих биће рајске лепотице, истих година, које ће пред собом да гледају.
53То је оно што вам се обећава за Дан у коме ће се рачун полагати,
54то ће, заиста, да буде Наша благодат, која никада неће да престане!
55Ето тако! А оне који буду зло чинили чека најгоре пребивалиште:
56Пакао, у којем ће да горе; а грозног ли одмаралишта!
57Ето толико! Па ће кушати воду кључалу и капљевину смрдљиву,
58и друге муке сличне овима, многоструке.
59Ова гомила заједно са вама, гурајући се, ће да уђе у Пакао! "Не било им пространо! У Ватри ће они, заиста, да горе!"
60„Вама не било пространо!“ Рећи ће они, „ви сте нам ово припремили, а грозног ли боравишта!“
61„Господару наш“, рећи ће, „удвостручи патњу у Ватри онима који су нам ово приредили!“
62И говориће: „Зашто не видимо људе које смо злим сматрали.
63и које смо исмејавали? Да нам се нису изгубили из вида?“
64Истина је, сигурно, да ће становници Пакла међу собом да се расправљају.
65Реци: „Ја сам само опомињач; нема бога осим Аллаха, Јединога и Моћног.
66Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Силнога и Опростиоца греха.
67Реци: „Ово је велика вест,
68а ви од ње окрећете главе.
69Ја нисам ништа знао о узвишеном скупу када су се препирали -
70мени се објављује да сам послат да јасно опомињем.“
71Када је анђелима твој Господар рекао: „Створићу човека од глине,
72па кад му употпуним облик и у њега удахнем живот, ви му се поклоните!”
73Анђели су се, сви до последњег, заједно поклонили,
74осим Сотоне - он се узохолио и постао неверник.
75„О Сотона!“ Рече Аллах, „шта те навело да се не поклониш ономе кога сам Ја Својим двема рукама створио? Јеси ли се узохолио или мислиш да си узвишен?“
76„Бољи сам од њега“, рече он, „мене си створио од ватре, а њега од глине.“
77„Излази онда из Раја!“ Рече Аллах, „проклет да си!
78Моје ће проклетство да те прати до Судњег дана!“
79„Господару мој!“, рече он, „дај ми времена до дана када ће они да буду оживљени!“
80„Даје ти се времена“, рече Аллах,
81до дана већ одређеног.“
82„Тако ми Твога достојанства“, рече Сотона, „сигурно ћу све да их наведем на странпутицу,
83осим међу њима Твоје искрене слуге!“
84„Ово је истина а истину говорим“, рече Аллах,
85„сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, да напуним Пакао!“
86Реци: „Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја не додајем преко оног чиме ме је Аллах обавезао,
87Кур'ан је, заиста, целом свету опомена!
88И ви ћете ускоро сазнати његову поруку!”