As-Saffat

الصافات

Редови • 182 ајета • Мекканска

بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا﴿١﴾

1Тако ми оних поређаних у редове,

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا﴿٢﴾

2и оних који гоне облаке

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا﴿٣﴾

3и оних који читају Опомену,

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ﴿٤﴾

4ваш Бог је, уистину, Један,

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ﴿٥﴾

5Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ﴿٦﴾

6Ми смо најближе небо звездама украсили,

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ﴿٧﴾

7и чувамо га од сваког пркосног ђавола

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ﴿٨﴾

8да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ﴿٩﴾

9па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ﴿١٠﴾

10а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ﴿١١﴾

11Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ﴿١٢﴾

12Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ﴿١٣﴾

13а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ﴿١٤﴾

14и кад виде доказ, они се подсмејавају

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ﴿١٥﴾

15и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ﴿١٦﴾

16Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ﴿١٧﴾

17и наши давни преци?!“

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ﴿١٨﴾

18Реци: „Да, а бићете и понижени!“

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ﴿١٩﴾

19То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ﴿٢٠﴾

20и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ﴿٢١﴾

21Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ﴿٢٢﴾

22„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ﴿٢٣﴾

23мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ﴿٢٤﴾

24И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ﴿٢٥﴾

25,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ﴿٢٦﴾

26Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ﴿٢٧﴾

27И приступиће пребацивајући једни другима.

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ﴿٢٨﴾

28Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ﴿٢٩﴾

29„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ﴿٣٠﴾

30И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ﴿٣١﴾

31и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ﴿٣٢﴾

32а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ﴿٣٣﴾

33И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ﴿٣٤﴾

34а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ﴿٣٥﴾

35Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ﴿٣٦﴾

36и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿٣٧﴾

37А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ﴿٣٨﴾

38Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ﴿٣٩﴾

39и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ﴿٤٠﴾

40Али не и Аллахове искрене слуге.

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ﴿٤١﴾

41Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ﴿٤٢﴾

42разно воће, и биће поштовани,

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ﴿٤٣﴾

43у рајским баштама наслада,

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ﴿٤٤﴾

44на диванима, једни према другим, седеће;

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ﴿٤٥﴾

45биће служени пићем – из извора који стално тече –

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ﴿٤٦﴾

46бистрим и пријатним онима који буду пили,

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ﴿٤٧﴾

47од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ﴿٤٨﴾

48Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ﴿٤٩﴾

49као да су оне јаја заштићена.

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ﴿٥٠﴾

50И они ће један с другим разговарати.

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ﴿٥١﴾

51И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ﴿٥٢﴾

52који је говорио: 'Зар и ти верујеш

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ﴿٥٣﴾

53да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ﴿٥٤﴾

54„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ﴿٥٥﴾

55И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ﴿٥٦﴾

56„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ﴿٥٧﴾

57Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ﴿٥٨﴾

58Јел ми више нећемо никад да умиремо?

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ﴿٥٩﴾

59Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ﴿٦٠﴾

60Ово је, заиста, велики успех!“

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ﴿٦١﴾

61За овако нешто нека се вредни труде!

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ﴿٦٢﴾

62А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ﴿٦٣﴾

63Које смо неверницима као искушење одредили?

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ﴿٦٤﴾

64То је дрво које расте усред Пакла,

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ﴿٦٥﴾

65плод му је попут ђавољих глава.

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ﴿٦٦﴾

66Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ﴿٦٧﴾

67затим ће то с кључалом водом измешати.

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ﴿٦٨﴾

68A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ﴿٦٩﴾

69Они су своје очеве затекли у заблуди,

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ﴿٧٠﴾

70па су и они њиховим стопама наставили.

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ﴿٧١﴾

71А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ﴿٧٢﴾

72иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ﴿٧٣﴾

73зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ﴿٧٤﴾

74тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ﴿٧٥﴾

75А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ﴿٧٦﴾

76и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ﴿٧٧﴾

77и само смо његове потомке оставили у животу,

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ﴿٧٨﴾

78и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ﴿٧٩﴾

79Мир и спас Ноју од свих светова!

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ﴿٨٠﴾

80Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ﴿٨١﴾

81он је био слуга Наш, верник,

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ﴿٨٢﴾

82а остале смо затим потопили.

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ﴿٨٣﴾

83Исте вере као и он био је и Аврам,

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ﴿٨٤﴾

84кад је своме Господару дошао искреног срца,

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ﴿٨٥﴾

85кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ﴿٨٦﴾

86Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ﴿٨٧﴾

87И шта о Господару светова мислите?“

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ﴿٨٨﴾

88И он баци поглед на звезде,

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ﴿٨٩﴾

89па рече: “Ја сам болестан!”

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ﴿٩٠﴾

90И они га оставише, окрећући се од њега.

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ﴿٩١﴾

91A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ﴿٩٢﴾

92Шта вам је па не говорите?“

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ﴿٩٣﴾

93И кришом им приђе ударајући их десном руком,

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ﴿٩٤﴾

94па му народ журећи дође.

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ﴿٩٥﴾

95„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ﴿٩٦﴾

96„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ﴿٩٧﴾

97„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ﴿٩٨﴾

98И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ﴿٩٩﴾

99„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ﴿١٠٠﴾

100Мој Господару, даруј ми честит пород!“

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ﴿١٠١﴾

101И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ﴿١٠٢﴾

102И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ﴿١٠٣﴾

103И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ﴿١٠٤﴾

104Ми га позвасмо: „О Авраме,

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ﴿١٠٥﴾

105ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ﴿١٠٦﴾

106То је, заиста, било очигледно искушење!

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ﴿١٠٧﴾

107Великом жртвом га искуписмо,

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ﴿١٠٨﴾

108и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ﴿١٠٩﴾

109Нека је у миру Аврам!

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ﴿١١٠﴾

110Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ﴿١١١﴾

111он је био слуга Наш, верник,

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ﴿١١٢﴾

112и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ﴿١١٣﴾

113и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ﴿١١٤﴾

114И Мојсију и Арону смо дали благодати,

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ﴿١١٥﴾

115па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ﴿١١٦﴾

116и помогли им, па су они били победници,

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ﴿١١٧﴾

117и дали им јасну Књигу,

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ﴿١١٨﴾

118и обојицу на Прави пут упутили,

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ﴿١١٩﴾

119и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ﴿١٢٠﴾

120Нека су у миру Мојсије и Арон!

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ﴿١٢١﴾

121Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ﴿١٢٢﴾

122а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿١٢٣﴾

123И Илија је био посланик.

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ﴿١٢٤﴾

124Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ﴿١٢٥﴾

125Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ﴿١٢٦﴾

126Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ﴿١٢٧﴾

127Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ﴿١٢٨﴾

128осим Аллахове искрене слуге,

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ﴿١٢٩﴾

129и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ﴿١٣٠﴾

130Нека је у миру Илија!

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ﴿١٣١﴾

131Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ﴿١٣٢﴾

132он је био слуга Наш, верник.

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿١٣٣﴾

133И Лот је био посланик.

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ﴿١٣٤﴾

134Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ﴿١٣٥﴾

135осим старице, она је била са онима који су настрадали,

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ﴿١٣٦﴾

136а остале смо уништили,

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ﴿١٣٧﴾

137и ви поред њихових насеља пролазите и дању

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ﴿١٣٨﴾

138и ноћу, па зашто се не уразумите?

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿١٣٩﴾

139И Јона је био посланик.

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ﴿١٤٠﴾

140А кад побеже на једну лађу препуну.

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ﴿١٤١﴾

141И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ﴿١٤٢﴾

142па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ﴿١٤٣﴾

143и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ﴿١٤٤﴾

144сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ﴿١٤٥﴾

145и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ﴿١٤٦﴾

146и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ﴿١٤٧﴾

147и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ﴿١٤٨﴾

148и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ﴿١٤٩﴾

149А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ﴿١٥٠﴾

150Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ﴿١٥١﴾

151Они, сигурно, измишљајући говоре:

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ﴿١٥٢﴾

152„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ﴿١٥٣﴾

153Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ﴿١٥٤﴾

154Шта вам је, како расуђујете?!

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ﴿١٥٥﴾

155Зашто не размислите?

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ﴿١٥٦﴾

156Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ﴿١٥٧﴾

157Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ﴿١٥٨﴾

158Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ﴿١٥٩﴾

159Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ﴿١٦٠﴾

160То не чине Аллахове искрене слуге.

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ﴿١٦١﴾

161Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ﴿١٦٢﴾

162не можете никога да одведете у заблуду,

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ﴿١٦٣﴾

163осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ﴿١٦٤﴾

164Свакоме од нас анђела је одређено место,

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ﴿١٦٥﴾

165ми смо поређани у редове,

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ﴿١٦٦﴾

166и само Њега славимо и величамо!

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ﴿١٦٧﴾

167А незнанобошци су говорили:

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ﴿١٦٨﴾

168„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ﴿١٦٩﴾

169сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ﴿١٧٠﴾

170Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿١٧١﴾

171А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ﴿١٧٢﴾

172Они ће да буду, заиста, потпомогнути

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ﴿١٧٣﴾

173и Наша војска засигурно ће да победи!

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ﴿١٧٤﴾

174Зато се неко време окрени од њих

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ﴿١٧٥﴾

175и посматрај их, и они ће да посматрају!

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ﴿١٧٦﴾

176Зар они Нашу казну да пожурују?

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ﴿١٧٧﴾

177Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ﴿١٧٨﴾

178Зато се неко време окрени од њих

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ﴿١٧٩﴾

179и посматрај, и они ће да посматрају!

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ﴿١٨٠﴾

180Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ﴿١٨١﴾

181И мир нека је над посланицима,

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ﴿١٨٢﴾

182и хваљен нека је Аллах, Господар светова!

← Ya-SinSad→

RELATED SURAHS

2

Al-Baqarah

Крава

3

Ali 'Imran

Имранова породица

6

Al-An'am

Стока

1

Al-Fatiha

Отварање

Browse all 114 surahs