Al-An'am

¹Сва хвала нека је Аллаху Који је створио небеса и Земљу и дао тмине и светло, али и поред тога они који не верују - друге изједначују са својим Господарем.

²Он вас је створио од земље и рок одредио, а код Њега је и рок утврђени, а ви и поред тога сумњате.

³Он је Аллах на небесима и на Земљи, Он зна и што кријете и што показујете, и Он зна оно што радите.

⁴А њима не дође ниједан доказ од њиховог Господара а да се од њега не окрену.

⁵Они су занегирали Истину када им је дошла, али њима ће сигурно да стигну вести о ономе чему су се ругали.

⁶Зар они не знају колико смо Ми нараштаја пре њих уништили, којима смо на Земљи дали могућности какве вама нисмо дали и којима смо слали обилату кишу и учинили да реке поред њих теку, па смо их, због њихових греха, уништавали, и друге нараштаје, после њих, стварали?!

⁷А и да ти Мухаммеде спустимо Књигу на папиру и да је они рукама својим опипају, опет би они који не верују казали: „Ово заиста није ништа друго до јасна враџбина.“

⁸И још говоре: „Зашто му није послат анђео?!“ А да анђеле пошаљемо, ствар би завршена била, и не би им било дато више времена.

⁹А да га анђелом учинимо, опет бисмо га као човека створили и опет бисмо им учинили нејасним оно што им није јасно.

¹⁰Посланицима су се и пре тебе ругали, па је оне који су им се ругали стигло баш оно чему су се ругали.

¹¹Реци: „Путујте по Земљи, затим погледајте како су завршили они који су посланике сматрали лажним!“

¹²Упитај: „Чије је све оно што је на небесима и на Земљи?“ И одговори: „Аллахово!“ Он је Себи одредио да буде милостив. Он ће да вас сакупи на Судњем дану, у то нема никакве сумње. Они који су себе упропастили, па - они не верују.

¹³Њему припада све што постоји у ноћи и дану; Он је Свечујући и Свезнајући.

¹⁴Реци: „Зар да узмем за заштитника неког другог поред Аллаха Који је небеса и Земљу, без претходног примера створио?! Он храни, а не бива храњен!“ Реци: „Мени је наређено да будем најпреданији и најпокорнији“, и никако не буди један од оних који друге поред Аллаха обожавају!

¹⁵Реци: „Ако будем непослушан Господару свом, ја се плашим патње на Великом дану.“

¹⁶А онај ко буде поштеђен казне тога дана, Он му се смиловао, и то је очигледни успех.

¹⁷Ако те Аллах неком невољом погоди - па, нико осим Њега не може да је отклони; а ако ти какво добро подари - па, Он над свиме има моћ.

¹⁸А Он је Свепотчинитељ изнад слугу Својих, и Он је Мудри, Онај Који све у потпуности зна.

¹⁹Реци: „Чије је највеће сведочанство?“ И одговори: „Аллахово, Он ће између мене и вас да буде сведок. А мени се овај Кур'ан објављује да упозоравам њиме вас и оне до којих он допре. Зар ви, заиста, тврдите да поред Аллаха има и других богова?“ Реци: „Ја не тврдим.“ Реци: „Он је Једини Бог, и ја немам ништа са тиме што ви Њему друге у обожавању придружујете.“

²⁰Они којима смо дали Књигу познају Посланика као што познају своје синове; они који су себе упропастили, па – они не верују.

²¹Има ли већег неправедника од онога који о Аллаху говори лажи или не признаје Његове речи и доказе?! Неправедници заиста неће успети.

²²А на Дан када их све сакупимо, а затим упитамо оне који су друге обожавали поред Аллаха: „Где су вам божанства ваша која сте сматрали боговима?“

²³Неће никакво оправдање да им преостане осим да кажу: „Аллаха нам, Господара нашег, ми нисмо друге обожавали поред Аллаха.“

²⁴Видиш ли како ће они себе у лаж да утерају, а неће им бити оних божанстава које су измислили.

²⁵Има оних који долазе да те слушају, али Ми смо на њихова срца ставили засторе, да Кур'ан не би разумели, и учинили их глувим, па и ако би све доказе видели, опет у њих не би поверовали. А када ти долазе да расправљају са тобом, говоре они који не верују: „То су само измишљотине древних народа.“

²⁶Они забрањују да се верује у Кур'ан, и сами се од њега удаљавају, и сами себе упропашћавају, а да и не примећују.

²⁷А да ти је да видиш како ће, кад пред Ватром буду задржани, да кажу: „Да нам је да се поново вратимо (у прошли живот), па да не поричемо речи нашег Господара и да постанемо верници.“

²⁸Не, напротив! Њима ће да постане очигледно оно што су пре крили; а када би се поново вратили, опет би наставили да раде оно што им је било забрањено, јер они су, заиста, лажљивци.

²⁹И говоре: „Нема живота осим на овом свету и ми нећемо да будемо оживљени.“

³⁰А да ти је видети како ће, када пред својим Господарем буду заустављени и кад их Он упита: „Зар ово није истина?“ Одговорити: „Јесте, тако нам Господара нашег!“ А и како ће Он рећи: „Искусите онда патњу због тога што нисте веровали!“

³¹Они који не верују да ће стати пред Аллахом настрадаће кад им изненада дође Час оживљења, и рећи ће: „О жалости наше, шта смо све пропустили на Земљи!“ И грехе ће своје да носе на леђима, а ужасно је оно што ће носити.

³²Живот на овом свету је људима само игра и забава, а Будући свет је, заиста, бољи за оне који настоје да се сачувају. Зар не разумете?!

³³Ми знамо да тебе заиста жалости оно што они говоре. Они, уистину, не сматрају да си лажов, него неправедници поричу Аллахове речи и доказе.

³⁴И посланици су пре тебе сматрани лажним, па су трпели то што су их у лаж утеривали и мучили, све док им не би дошла Наша помоћ - а нико не може да замени Аллахове речи - а до тебе су већ дошле неке вести о посланицима.

³⁵Ако је теби тешко то што се они окрећу од истине, онда, ако можеш, потражи какав отвор у Земљи или какве мердевине за небо, па им донеси други знак?! Да Аллах хоће, Он би их све на правом путу сакупио; зато, никако не буди од оних који не знају.

³⁶Одазваће се једино они који слушају. А Аллах ће да оживи умрле; затим ће Њему сви да се врате.

³⁷Они говоре: „Зашто му не буде спуштен од његовог Господара какав знак.“ Реци: „Аллах је, заиста, у стању да спусти знак, али већина њих не зна.“

³⁸Нема ниједног живог бића које по Земљи ходи, нити птице која на крилима својим лети, а да нису заједнице попут вас. У Књизи Ми ништа изоставили нисмо - а на крају, сви ће пред својим Господарем да буду сакупљени.

³⁹А они који речи и доказе Наше поричу глуви су и неми, у мраку су. Онога кога хоће - Аллах скрене на странпутицу, а ономе коме хоће - подари да буде на Правом путу.

⁴⁰Реци: „Кажите ви мени, ако истину говорите, кад би вам дошла Аллахова казна, или када би вам дошао Судњи час, да ли бисте иког другог призивали осим Аллаха?“

⁴¹Напротив, Њега бисте само молили да, ако хоће, отклони од вас оно за шта сте Га позивали, а не би вам ни на уму пали они које сте Му у обожавању придруживали.

⁴²А посланике смо слали и народима пре тебе и те народе неимаштином и болешћу кажњавали, не би ли се покајали.

⁴³Па зашто се нису понизно молили када би им дошла Наша казна?! Али, срца њихова остајала су окорела, а Сотона им је приказао лепим оно што су радили.

⁴⁴И када би заборавили оно чиме су опомињани, Ми бисмо им капије свега отворили; а када би се обрадовали ономе што им је дато, изненада бисмо их казнили и они би, одједном, изгубили сваку наду,

⁴⁵и до задњег би био искорењен народ који је чинио неправду; па нека је хваљен Аллах, Господар светова.

⁴⁶Реци: „Кажите ви мени, ако би вам Аллах одузео ваш слух и ваш вид и запечатио ваша срца, који би вам бог, осим Аллаха, то вратио?!“ Погледај како доказе и знакове излажемо, а они се опет окрећу.“

⁴⁷Реци: „Кажите ви мени, ако би вас скривено или очигледно, стигла Аллахова казна, зар би ико други осим неправедних људи настрадао?!“

⁴⁸Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да опомињу; нека се зато они који верују и чине добра дела ничега не боје и ни за чим нека не тугују.

⁴⁹А оне који су доказе и речи Наше порицали стићи ће казна зато што су били грешни.

⁵⁰Реци: „Ја вам не кажем: 'Код мене су Аллахове ризнице', нити: 'Ја знам оно што је чулима недокучиво', нити вам кажем: 'Ја сам заиста анђео', већ ја следим само оно што ми се објављује.“ Реци: „Зар су исто слепац и онај који види?! Зашто не размислите?“

⁵¹И упозоравај Кур'аном оне који страхују што ће пред својим Господарем да буду сакупљени, када осим Њега ни заштитника ни заговорника неће имати, да би се Аллаха бојали.

⁵²И не одбијај од себе оне који се ујутру и навече Господару своме моле у жељи за Његовим лицем; ти нећеш за њих да одговараш, а ни они неће за тебе да одговарају, јер би ти, ако би их одбио, неправедник био.

⁵³И тако Ми једне другима искушавамо да би неверници казали: „Зар су то они, међу нама, којима је Аллах, милост указао?!“ А зар Аллах најбоље не познаје захвалне?!

⁵⁴А када ти дођу они који у речи Наше верују, ти реци: „Мир вама! Ваш Господар је сам Себи одредио да буде милостив: Ако неко од вас учини неко ружно дело из незнања, па се после покаје и поправи - па, Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.“

⁵⁵Тако Ми подробно излажемо доказе и знакове, да би очигледан био пут којим иду грешници.

⁵⁶Реци: „Мени је забрањено да обожавам оне које ви, поред Аллаха, молите.“ Реци: „Ја се не поводим за вашим жељама, јер бих тада залутао и не бих био међу упућеним.“

⁵⁷Реци: „Ја сам заиста на јасној упути мог Господара, а ви је поричете. Није у мојој власти оно што ви пожурујете; пита се само Аллах, Он суди по правди и Он је Судија најбољи.“

⁵⁸Реци: „Да је у мојој власти оно што пожурујете, између мене и вас би било свршено, а Аллах најбоље зна неправеднике.“

⁵⁹У Њега су кључеви онога што је чулима недокучиво, само их Он зна, и Он једини зна шта је на копну и шта је у мору, и ниједан лист не опадне а да Он за њега не зна; и нема зрна у тамама Земље нити ичег свежег нити ичег сувог, а да није у Јасној књизи.

⁶⁰Он вас ноћу умртвљује, а зна и шта сте преко дана урадили, затим вас дању буди, како би рок који је свакоме одређен, прошао. На крају, Њему ћете да се вратите и Он ће да вас обавести о ономе шта сте радили.

⁶¹Он је изнад слугу Својих, Свепотчинитељ, и шаље вам анђеле чуваре; а кад неком од вас дође смрт, анђели изасланици Наши му без оклевања узму душу.

⁶²Они ће, после, Аллаху да буду враћени, своме истинском Заштитнику. Само Њему припада суд, и Он ће најбрже обрачун да сведе.

⁶³Реци: „Ко вас из страхота на копну и на мору избавља када му се и јавно и тајно понизно молите: 'Ако нас Он из овога избави, сигурно ћемо да будемо захвални!'“

⁶⁴Реци: „Аллах вас избавља из тих и из сваке невоље, па ви опет Њему друге придружујете у обожавању.“

⁶⁵Реци: „Он је у стању да пошаље против вас казну изнад ваших глава или испод ваших ногу, или да вас подели у странке и учини да искусите силу једни других. Погледај само како Ми подробно излажемо доказе и знакове, како би људи схватили.“

⁶⁶Твој народ пориче Кур' ан, а он је Истина. Реци: „Ја нисам задужен да Упуту прихватите,

⁶⁷сваки наговештај има своје време, и ви ћете знати."

⁶⁸Када видиш оне који задиру лажима у Наше речи и ругају се, ти се од њих окрени све док други говор не започну. А ако те ђаво наведе да заборавиш, онда, након што се сетиш, не седи са људима неправедницима.

⁶⁹Они који се боје Аллаха неће за такве рачун полагати, али су дужни опомињати не би ли се оканили.

⁷⁰Остави оне који узимају веру своју као игру и забаву, и које је обмануо живот на овом свету, а опомињи Кур'аном да нико, због онога што ради, не би страдао, јер осим Аллаха – ни заштитника ни посредника неће да имају и од таквог никаква откупнина неће да се прими. Они ће, због онога што су радили, да буду држани у патњи; њих чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што нису веровали.

⁷¹Реци: „Зар да, поред Аллаха, молимо оне који не могу да нам прибаве никакву корист ни да отклоне неку штету, па да будемо враћени својој прошлости, а Аллах нас је већ упутио, и да будемо као онај кога су на Земљи завели ђаволи па ништа не зна, а кога другови његови зову на Прави пут: 'Дођи нама!'“ Реци: „Заиста је Аллахова упута – истинска упута, и нама је наређено да се Господару светова предамо,

⁷²и да молитву обављамо и да се Њега бојимо;“ Он је Тај пред Којим ћете да будете сакупљени,

⁷³и Он је Тај Који је створио небеса и Земљу са истином. Чим Он за нешто каже: „Буди!“ - Оно буде; Његова реч је истина; само ће Он да има власт на Дан када се дуне у рог; Он зна оно што је чулима недокучиво и оно што је видљиво; Он је Мудри и све у потпуности зна.“

⁷⁴А кад Аврам рече своме оцу Тераху: „Зар кипове сматраш боговима?! Уистину, видим да сте и ти и твој народ у очигледној заблуди.“

⁷⁵Ми показасмо Авраму царство небеса и Земље да би постао од оних који чврсто верују.

⁷⁶И кад наступи ноћ, он угледа звезду и рече: "Ово је Господар мој!" А пошто зађе, рече: "Не волим оне који залазе!"

⁷⁷А кад угледа Месец како излази, рече: „Ово је мој Господар!“ А пошто зађе, он рече: „Ако ме Господар мој не упути, бићу сигурно један од људи који су залутали.“

⁷⁸А кад угледа Сунце како се рађа, он узвикну: „Ово је мој Господар, ово је веће!“ А пошто зађе, он рече: „Народе мој, ја заиста немам ништа са тиме што ви Њему придружујете!

⁷⁹Ја окрећем лице своје, као прави верник, према Ономе Који је небеса и Земљу, без претходног примера, створио; ја не спадам у незнанобошце!“

⁸⁰И народ се његов са њим расправљао. „Зар да са мном о Аллаху расправљате, а Он је мене упутио?“ Рече он. „Ја се не бојим оних које ви Њему придружујете, осим ако мој Господар одреди нешто. Господар мој знањем својим обухвата све. Зашто не размислите и поуку не прихватите?

⁸¹А како да се ја бојим лажних божанстава, када се ви не бојите што поред Аллаха обожавате оне за које вам Он није никакав доказ спустио? Па ко од нас више сигурност заслужује, ако знате?

⁸²Само они који верују и веровање своје са неправдом не мешају биће уистину сигурни: они су упућени.“

⁸³То је Наш чврст доказ који смо дали Авраму против његовог народа. Ми на више степене уздижемо оне које хоћемо. Твој Господар је, уистину, мудар и све зна.

⁸⁴И Ми смо му даровали Исака и Јакова; и сваког упутисмо - а Ноја смо још пре упутили - и од потомака његових Давида, и Соломуна, и Јова, и Јосифа, и Мојсија, и Арона - ето, тако Ми награђујемо оне који добра дела чине;

⁸⁵и Захарија, и Јована, и Исуса, и Илију - сви су они били међу честитима

⁸⁶– и Јишмаела, и Јелисеја и Јону и Лота - и свима смо предност над осталим световима дали –

⁸⁷И неке њихове претке и њихове потомке и њихову браћу - одабрали смо их и на Прави пут им указали.

⁸⁸То је Аллахова упута којом Он упућује оне које жели од слугу Својих. А да су они поред Аллаха друге обожавали, сигурно би пропало оно што су радили.

⁸⁹То су они којима смо Ми дали Књигу и мудрост и веровесништво. Па ако они у то не верују, Ми смо то поверили људима који то не негирају.

⁹⁰Њих је Аллах упутио, и зато следи њихов пут. Реци: „Ја од вас не тражим награду за Кур'ан, он је само поука световима.“

⁹¹Они не познају Аллаха како треба, кад говоре: „Ниједном човеку Аллах није ништа објавио!“ Реци: „А ко је објавио Књигу коју је донео Мојсије као светло и упуту људима, коју на листове стављате и показујете, а много и кријете, и подучени сте ономе што ни ви ни преци ваши нисте знали?“ Реци: „Аллах!“ Затим их остави, нека се лажима својим забављају.

⁹²А ова Књига, коју објављујемо, благословљена је, она потврђује оне пре ње и да упозориш Мекку мајку градова и све око ње. А они који у Будући свет верују - верују и у њу и о молитвама својим брину.

⁹³Ко је већи неправедник од онога који лажи о Аллаху износи или који говори: „Објављује ми се“, а ништа му се не објављује, или који каже: „И ја ћу рећи исто онако као што Аллах објављује.“ А да ти је да видиш неправеднике у смртним мукама, када анђели буду испружили своје руке према њима: „Спасите се ако можете! Од сада ћете неиздржљивом казном да будете кажњавани зато што сте о Аллаху износили оно што није истина и што сте се према доказима и речима Његовим охоло понашали.“

⁹⁴А доћи ћете нам појединачно, онакви какве смо вас први пут створили, напустивши добра која смо вам били даровали. Ми не видимо са вама заговараче ваше за које сте сматрали да их Аллаху треба придружити у обожавању, покидане су везе међу вама и оставили су вас они за које сте тако тврдили.

⁹⁵Заиста Аллах чини да се распукне зрно и кошпица. Он изводи живо из мртвог, и Он изводи мртво из живог; то вам је, ето, Аллах, па куда се онда одмећете!?

⁹⁶Он чини да зора свиће, Он је ноћ одредио за починак, а Сунце и Месец за рачунање времена; то је одредба Силног и Свезнајућег.

⁹⁷Он вам је створио звезде да се по њима у мраку управљате, на копну и мору. Ми смо образложили речи и доказе људима који знају.

⁹⁸Он вас је створио од једног човека, а затим вам следи боравиште и спремиште. Ми смо образложили речи и доказе људима који разумеју.

⁹⁹Он спушта воду са неба, па Ми онда чинимо да помоћу ње ничу све врсте биља и да из њега израста зеленило, а из њега класје густо, и из палми, из заметка њихових, гроздови које је лако убрати, и вртови лозом засађени, и нарочито маслине и нар - обоје, и слично и различито. Посматрајте, зато, плодове њихове кад се тек појаве и кад зру. У томе су, заиста, докази за људе који верују.

¹⁰⁰И учинили су духове божанствима поред Аллаха, а Он је њих створио, и измислили су, не знајући шта говоре, да Аллах има синове и кћери. Узвишен је Он и врло високо изнад онога како Га они описују!

¹⁰¹Он је Створитељ небеса и Земље, без претходног примера. Откуд Њему дете кад нема жене?! Он све ствара, и само Он све зна.

¹⁰²То вам је Аллах, ваш Господар, нема другог бога осим Њега, Створитељ свега; зато Њега обожавајте; Он над свиме бди.

¹⁰³Погледи до Њега не могу да допру, а Он до погледа допире; Он је Добростив и све у потпуности зна.

¹⁰⁴Од Господара вашег дошли су вам јасни докази, па онај ко их прихвати, у своју корист то чини, а онај ко остане на то слеп, на своју је штету слеп; а ја нисам тај који вас надзире.

¹⁰⁵И ето, тако Ми излажемо доказе да би они казали: „Ти си то учио“, и да бисмо то објаснили људима који знају.

¹⁰⁶Ти следи оно што Господар твој објављује, другога бога осим Њега нема, а окрени се од незнанобожаца!

¹⁰⁷Да Аллах хоће, они не би друга божанства обожавали, а Ми тебе нисмо учинили да над њима бдиш нити си ти за њих задужен.

¹⁰⁸И не вређајте оне којима се они, поред Аллаха, моле, да не би и они, неправедно и не мислећи шта говоре, Аллаха вређали. Као и њима, тако смо сваком народу поступке њихове лепим представљали. Они ће, на крају, своме Господару да се врате, па ће Он о оном што су радили да их обавести.

¹⁰⁹Они се заклињу Аллахом, најјачом заклетвом, да ће, ако им дође какво знамење, сигурно због њега верници да постану. Реци: „Сва су знамења само код Аллаха!“ А да ли ви мисилите, да би они, када би им она дошла, верници постали?

¹¹⁰А ми њихова срца и њихове очи окрећемо, па неће да верују као што нису веровали ни први пут, и остављамо их да у осионости својој сметени лутају.

¹¹¹Кад бисмо им анђеле послали, и кад би им мртви проговорили, и кад бисмо пред њима све доказе сабрали - они, опет, не би веровали, осим ако би Аллах хтео, али већина њих не зна.

¹¹²Тако смо сваком веровеснику непријатеље одређивали, ђаволе у виду људи и духова, који су једни другима говорили украшене беседе да би их обманули; а да је твој Господар хтео, они то не би учинили; зато ти остави њих, и оно што измишљају;

¹¹³и да би срца оних који у онај свет не верују била склона томе и задовољна тиме, и да би починили грехе које су починили.

¹¹⁴Зар да поред Аллаха тражим другог судију, кад вам Он подробно објављује Књигу?! А они којима смо дали Књигу добро знају да Кур'ан објављује твој Господар са истином, зато ти никако не сумњај!

¹¹⁵Речи Господара твога врхунац су истине и правде; Његове речи нико не може да промени и Он је Свечујући и Свезнајући.

¹¹⁶Ако би се ти покоравао већини оних који живе на Земљи, они би те од Аллаховог пута одвратили; они се само поводе за претпоставкама, и само лажи измишљају.

¹¹⁷Заиста Господар твој најбоље зна оне који су скренули са Његовог пута и Он најбоље зна оне који су на Правом путу.

¹¹⁸Зато, једите оно при чијем је клању споменуто Аллахово име, ако у Његове речи и доказе верујете.

¹¹⁹А зашто да не једете оно при чијем је клању споменуто Аллахово име кад вам је Он објаснио шта вам је забранио, осим кад сте присиљени. Многи, према прохтевима својим, немајући за то никакав доказ, заводе друге у заблуду. Уистину, Господар твој најбоље зна оне који границе прелазе.

¹²⁰Оканите се и јавног и тајног грешења! Они који греше сигурно ће да буду кажњени за оно што су згрешили.

¹²¹Не једите оно при чијем клању није споменуто Аллахово име; то је, уистину, непослушност! А ђаволи, заиста, наводе штићенике своје да се са вама расправљају, па ако бисте им се покорили - и ви бисте тада, сигурно, незнанобошци постали.

¹²²Зар је онај који је био у заблуди, а кога смо Ми оживели и дали му светло помоћу којег се међу људима креће, као онај који је у тминама из којих не излази? А неверницима је улепшано то што раде.

¹²³Исто тако, Ми учинимо да у сваком насељу великаши постану грешници и да у њему смишљају лукавства, али они само против себе смишљају лукавства, а да и не примећују.

¹²⁴А када им какав знак дође, они говоре: „Ми нећемо да верујемо све док се и нама не да нешто слично ономе што је дато Аллаховим посланицима.“ А Аллах најбоље зна коме ће да повери Своје посланство. Грешнике ће сигурно да задеси понижење код Аллаха и стићи ће их велика патња зато што су сплеткарили.

¹²⁵Ономе кога Аллах жели да упути, Он његово срце према исламу расположи, а ономе коме хоће да подари да је у заблуди, Он срце његово тесним и стегнутим учини, као кад чини напор да на небо узлети. Ето, тако Аллах учини да нечисто овлада над онима који не верују.

¹²⁶Ово је прави пут Господара твога, а Ми смо образложили речи и доказе људима који размишљају и поуку примају.

¹²⁷Њих чека Кућа спаса код Господара њиховог; Он ће бити заштитник њихов због онога што су чинили.

¹²⁸А на Дан када Он све сакупи: „О ђавоља скупино, ви сте многе људе завели!“ „Наш Господару“, рећи ће људи, штићеници њихови, „ми смо једни другима били од користи и стигли смо до рока нашег који си нам Ти одредио!“ „Ватра ће да буде ваше пребивалиште.“ Рећи ће Аллах. „У њој ћете вечно да останете, осим ако Аллах другачије не одреди.“ Господар твој је, заиста, мудар и све зна.

¹²⁹Тако исто Ми препуштамо власт једним неправедницима над другима због онога што су зарадили.

¹³⁰О скупе џински и људски, зар вам из редова ваших нису долазили посланици који су вам речи и доказе Моје казивали и упозоравали вас да ћете да дочекате овај ваш дан? Они ће рећи: „Да, ми сведочимо против себе.“ Њих је живот на Земљи био обмануо и они ће сами против себе да посведоче да су били неверници.

¹³¹Тако је, јер твој Господар није уништавао насеља због њихове неправде, без претходне опомене њиховим становницима.

¹³²Свима ће да припадне награда или казна, према томе како су поступали, а Господар твој није немаран према оном шта су радили.

¹³³Господар твој је независан и милостив. Ако хоће, уклониће вас, и после вас довешће оне које Он хоће, као што је од потомства других народа вас створио.

¹³⁴Оно што вам се претећи обећава заиста ће да дође и ви нећете моћи да умакнете.

¹³⁵Реци: „О народе мој, чини све што можеш, чинићу, уистину, и ја; а ви ћете сигурно да сазнате кога чека срећан крај!“ Неверници сигурно неће успети.

¹³⁶Они одређују Аллаху део летине и део стоке, коју је Он створио, па говоре: „Ово је за Аллаха“, тврде они, „а ово за божанства наша!“ Међутим, оно што је намењено њиховим божанствима не стиже Аллаху, док оно што је одређено за Аллаха стиже божанствима њиховим!? Како ружно они суде!

¹³⁷Многим незнанобошцима су исто тако њихови ђаволи убијање властите деце лепим приказали, да би их упропастили и да би их у вери њиховој збунили. А да је Аллах хтео, они то не би чинили. Зато, остави и њих и њихове измишљотине!

¹³⁸Они говоре: „Ова стока и плодови су забрањени, смеју да их једу само они којима ми дозвољавамо“, тврде они, „а ово је стока чије је јахање забрањено.“ Има стоке приликом чијег клања не спомињу Аллахово име, измишљајући о Њему лажи. А Он ће због онога што измишљају, да их казни.

¹³⁹Они говоре: „Оно што је у утробама ове и ове стоке дозвољено је само нашим мушкарцима, а забрањено је нашим женама. А ако се плод изјалови, онда су у томе судионици.“ Аллах ће за неистине које причају да их казни, заиста је Он Мудри и Свезнајући.

¹⁴⁰Губитници су они који из лакомислености и не знајући шта раде децу своју убијају и који оно чиме их је Аллах опскрбио забрањеним сматрају, измишљајући лажи о Аллаху. Они су залутали и они не знају шта раде.

¹⁴¹Он је Тај Који ствара винограде, подупрте и неподупрте, и палме и усеве различитог укуса, и маслине и шипке - обоје, и слично и различито; једите плодове њихове кад плод подаре, и уделите на дан жетве и бербе оно на шта други право имају, и не расипајте, јер Он, заиста, не воли расипнике.

¹⁴²Ствара и стоку која терет носи и ону од које је простирка; једите део онога чиме вас опскрбљује Аллах, а не следите ђавоље стопе, заиста вам је он отворени непријатељ,

¹⁴³и то осам животиња у пару: пар оваца и пар коза. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке или женке, или оно што се налази у утробама женки? Обавестите ме поуздано, ако је истина то шта говорите“,

¹⁴⁴и пар камила и пар говеда. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке и женке и оно што се налази у утробама женки? Да ли сте ви били присутни кад вам је Аллах то прописао?“ Има ли онда већег неправедника од онога који, не знајући истину, измишља лажи о Аллаху да би људе у заблуду довео? Аллах сигурно неће да упути на Прави пут људе који су неправедници.

¹⁴⁵Реци: „Ја не видим у овоме што ми се објављује да је икоме забрањено да једе ма шта друго осим угинуле животиње, или крви која истиче, или свињског меса, то је, заиста, погано, или што је као вид непослушности заклано у нечије друго, а не у Аллахово име.“ А буде ли ко приморан, не желећи то и не претерујући у томе, па твој Господар је, заиста, Опроститељ греха, Милостиви.

¹⁴⁶Јеврејима смо све животиње које имају копита или канџе забранили, а од говеда и брава њихов лој, осим оног са леђа или са црева, или оног помешаног са костима. Тиме смо их због њихове неправде казнили; и Ми, заиста, говоримо истину.

¹⁴⁷А ако ти они не буду веровали, ти реци: „Господар ваш је поседник неизмерне милости, али казне Његове не бивају поштеђени људи грешници.“

¹⁴⁸Говориће они који су Аллаху друге у обожавању придруживали: „Да је Аллах хтео, ми не бисмо Аллаху придруживали бога, а ни преци наши, нити бисмо ишта забрањеним учинили.“ Тако су и они пре њих порицали, све док Нашу казну нису искусили. Реци: „Имате ли ви какав доказ, да нам га изнесете? Ви се само за претпоставкама поводите и ви само неистину говорите.“

¹⁴⁹Реци: "Аллах има потпун доказ, и да Он хоће, све би вас на Прави пут упутио!"

¹⁵⁰Реци: „Доведите своје сведоке који ће да посведоче да је Аллах то забранио!“ Па ако они посведоче, ти немој да им поверујеш и не поводи се за страстима оних који Наше речи и доказе сматрају лажним и који у онај свет не верују и који друге Господару своме у обожавању приближавају.

¹⁵¹Реци: „Дођите да вам кажем шта вам Господар ваш прописује: да Му ништа у обожавању не придружујете, да родитељима добро чините, да децу своју због неимаштине не убијате, Ми и вас и њих хранимо, не приближујте се неваљалштинама, биле јавне или тајне; не убијајте оног кога је Аллах забранио да се убије, осим када то правда захтева; то вам Он заповеда, да бисте разумели.“

¹⁵²И не приближавајте се имовини сирочета, осим на најлепши начин, све док пунолетно не постане, и меру и вагу праведно напуните; Ми никога преко његове могућности не задужујемо; и кад говорите, по правди говорите, па макар се тицало и сродника, и обавезе према Аллаху испуњавајте, ето, то вам Он заповеда да бисте се присетили и поуку примили.

¹⁵³И зато што је ово Мој прави пут, њега се држите и друге путеве не следите, па да вас одвоје од Његовог пута; то вам Он наређује, да бисте се сачували.

¹⁵⁴Ми смо Мојсију дали Књигу да учинимо потпуном благодат ономе који ће према њој да поступа и као објашњење свему и упуту и милост, да би они поверовали да ће пред својим Господаром да стану.

¹⁵⁵А ова је Књига коју објављујемо благословљена, зато је следите и Аллаха се бојте, да би вам милост била указана.

¹⁵⁶И зато, да не кажете: „Књига је објављена двема заједницама пре нас, али ми не знамо да је читамо као они.“

¹⁵⁷И да не кажете: „Да је Књига објављена нама, боље бисмо се од њих држали Правог пута.“ Па објављује вам се, ето, од Господара вашег јасан доказ и упута и милост. И има ли, онда, већег неправедника од онога који Аллахове речи и доказе не признаје и од њих одвраћа?! А Ми ћемо тешком муком да казнимо оне који од Наших знакова одвраћају, зато што то стално чине.

¹⁵⁸Зар они чекају да им анђели дођу, или да им Господар твој дође, или неки предзнаци од твога Господара?! Онога дана када неки предзнаци од твога Господара дођу ниједном човеку неће да користи то што ће тада да верује, ако пре није веровао, или ако није као верник какво добро урадио. Реци: „Само ви чекајте, и ми ћемо, заиста, да чекамо!“

¹⁵⁹Заиста, са онима који су своју веру разделили и у странке се поделили ти немаш ништа! Њихов случај припада Аллаху. Он ће, потом, о ономе што су радили да их обавести.

¹⁶⁰Ко год уради добро дело, биће десетороструко награђен; а ко год уради лоше дело, биће само према заслузи кажњен, и неће неправда да им буде учињена.

¹⁶¹Реци: „Мене је Господар мој на Прави пут заиста упутио, у праву веру, веру правоверника Аврама, а он није био од оних који су друге поред Аллаха обожавали.“

¹⁶²Реци: „Молитва моја, и обреди моји, и живот мој, и смрт моја заиста су ради Аллаха, Господара светова,

¹⁶³Нико осим Њега не заслужује да буде обожаван; то ми је наређено и ја сам најпреданији и најпокорнији Аллаху.“

¹⁶⁴Реци: „Зар да за Господара тражим неког другог осим Аллаха, кад је Он Господар свега?!“ Што год ко уради, себи уради, и сваки грешник само ће своје бреме да носи. На крају, Господару своме ћете да се вратите и Он ће о ономе у чему сте се разилазили да вас обавести.

¹⁶⁵Он чини да једни друге на Земљи смењујете и Он вас по положајима једне изнад других уздиже, да би вас искушао у ономе што вам даје. Твој Господар, заиста, брзо кажњава, али Он, уистину, опрашта грехе и милостив је.