Al-A'raf

¹Елиф Лам Мим Сад.[1]

²Ово је Књига која ти се спушта – па нека ти у грудима не буде никакве тегобе због ње - да њоме упозораваш, и да верницима буде опомена.

³Следите оно што вам се од вашег Господара објављује и поред Њега не узимајте друге као заштитнике! А како ви мало поуку примате?

⁴Колико смо Ми само насеља разорили; а казна им је Наша долазила ноћу или дању кад би прилегли?

⁵А њихово признање, када би им дошла Наша казна, биле су само речи: ’Заиста смо били неправедници!’

⁶И сигурно ћемо питати оне којима смо слали посланике, а питаћемо, заиста, и посланике,

⁷Па ћемо им, сигурно, казивати по знању Нашем, све што о њима знамо, а Ми нисмо одсутни били.

⁸Вагање тога дана биће праведно: они чија добра дела буду тешка, они ће успети;

⁹а они чија добра дела буду лака, они ће, зато што су према Нашим речима и доказима били неправедни, да настрадају.

¹⁰Ми смо вас сместили на Земљи и на њој све што вам је потребно за живот дали. А како ви мало захваљујете?!

¹¹Ми смо вас створили и онда вам облик дали, а после смо анђелима казали: „Поклоните се Адаму!“ Па се сви поклонише, осим Сотоне, он није био међу онима који су се поклонили!

¹²„Шта те је навело да се не поклониш кад сам ти наредио?“ Упита Он. „Ја сам бољи од њега; мене си створио од ватре, а њега од иловаче.“ Одговори.

¹³„Онда силази из Раја.“ Рече Аллах. „Није ти дозвољено да се у Рају охолиш; силази, ти си, заиста, међу презреним!“

¹⁴„Дај ми времена до дана њиховог проживљења!“ Замоли.

¹⁵"Даје ти се времена!" Рече Он.

¹⁶„Као што си ме у заблуду завео“, рече, „тако ћу и ја људе на Твом Правом путу сигурно да пресрећем,

¹⁷па ћу, заиста, и спреда, и страга, и здесна, и слева да им прилазим, и Ти ћеш да установиш да већина њих неће да буде захвална!“

¹⁸„Излази из њега, покуђен и понижен!“ Рече Он. „Тобом и свима који се за тобом буду поводили заиста ћу Пакао да напуним!“

¹⁹„А ти, о Адаме, и супруга твоја у Рају станујте и одакле год хоћете једите, само се овом дрвету не приближавајте, да не будете неправедници!“

²⁰И ђаво поче да их навраћа да би им открио њихова стидна места, која су им скривена била, и рече: „Ваш Господар вам забрањује ово дрво само зато да не бисте постали анђели или да не бисте постали бесмртни“,

²¹и заклињаше им се: „Ја сам вам, заиста, искрени саветник!“

²²И на превару их заведе. А кад они оно дрво пробаше, указаше им се њихова стидна места и они по себи рајско лишће да стављају почеше. „Зар вам то дрво нисам забранио?“ Зовну их њихов Господар. „И казао вам: 'ђаво вам је, збиља, отворени непријатељ.'“

²³„Господару наш“, рекоше они, „сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо да настрадамо.“

²⁴„Силазите!“ Рече Он. „Једни другима бићете непријатељи! На Земљи ћете да боравите и до одређеног времена ћете да уживате.“

²⁵„На њој ћете да живите, на њој ћете да умирете и из ње ћете да будете проживљени“, рече Он.

²⁶О синови Адамови, дали смо вам одећу која ће да покрива ваша стидна места, а и раскошна одела, али, одећа богобојазности, то је оно најбоље. То су неки Аллахови знаци да би се они присетили и прихватили поуку.

²⁷О синови Адамови, нека вас никако не заведе ђаво као што је извео из Раја ваше родитеље, скинувши са њих одећу да би им показао њихова стидна места! Он вас, заиста, види; он и његове војске, одакле ви њих не видите. Уистину, Ми смо учинили да ђаволи буду заштитници онима који не верују.

²⁸А када ураде неко гнусно дело, говоре: „Затекли смо наше претке да то раде, а и Аллах нам је то заповедио.“ Реци: „Аллах не заповеда да се раде гнусна дела! Зашто о Аллаху говорите оно што не знате?“

²⁹Реци: „Господар мој наређује праведност. И обраћајте се само Њему кад год обављате молитву, и молите се искрено Му веру исповедајући! Као што вас је први пут створио, тако ће поново да вас оживи.“

³⁰Он једне на Прави пут упућује, а други, са правом, заблуду заслужују, јер они, уместо Аллаха, заиста ђаволе за заштитнике узимају и мисле да су упућени.

³¹О синови Адамови, кад год пођете на молитву лепо се обуците. И једите и пијте, само не претерујте; Он, заиста, не воли оне који претерују.

³²Реци: „Ко је забранио Аллахове украсе које је Он за слуге Своје створио, и укусна јела?“ Реци: „То је за вернике на овом свету, а на оном свету су само за њих.“ Ето, тако Ми темељно излажемо доказе људима који знају.

³³Реци: „Господар мој забрањује гнусна дела, и јавна и тајна, и грехе, и бесправну употребу силе, и да Аллаху у обожавању придружујете оне за које Он никакав доказ није објавио, и да о Аллаху говорите оно што не знате.“

³⁴Сваки народ има свој рок, и када дође њихов рок, неће моћи ни за трен један ни да га одложе ни убрзају.

³⁵О синови Адамови, кад вам између вас буду долазили посланици који вам казују речи Моје - онда за оне који се буду чували и чинили добра дела нема страха нити ће за било чим да тугују.

³⁶А они који не буду веровали и речи и доказе Наше буду порицали биће становници Ватре; у њој ће вечно остати.

³⁷Има ли, онда, већег насилника од онога који о Аллаху говори лажи или пориче Његове доказе и знакове? Такви ће да добију све оно што им је записано. Али, када им Наши изасланици дођу да им узму душе, упитаће их: „А где су они које сте, уместо Аллаха, обожавали?“ „Изгубили су нам се“, одговориће, и сами против себе ће посведочити да су били неверници.

³⁸Рећи ће Он: „Улазите у Ватру са заједницама духова и људи које су пре вас биле и нестале!“ И кад год нека заједница уђе, проклињаће ону себи сличну - за којом се у неверство повела. А кад се сви у њему сакупе, тада ће они из каснијих заједница рећи за оне из првих: „Господару наш, ови су нас одвели у заблуду, зато им дај двоструку патњу у Ватри!“ „За све ће да буде двострука!“ Рећи ће Он, „али ви не знате.“

³⁹А они из претходних заједница рећи ће онима из каснијих: „Ви немате никакве предности над нама! Зато искусите патњу за оно што сте радили.“

⁴⁰Заиста, онима који Наше речи и доказе буду порицали и према њима се буду охоло односили - небеске капије се неће отворити, нити ће они у Рај да уђу све док се камила кроз иглене уши не провуче! Ето тако ћемо Ми преступнике да казнимо.

⁴¹Од паклене ватре ће лежаји, а и покривачи, изнад њих да им буду. Ето, тако ћемо Ми насилнике да казнимо.

⁴²Они који буду веровали и чинили добра дела - а Ми никог не задужујемо мимо његових могућности, биће становници Раја, у њему ће вечно да остану.

⁴³Из њихових груди ћемо злобу да одстранимо; испред њих ће реке да теку, и они ће говорити: „Хваљен нека је Аллах, Који нас је на Прави пут упутио; ми не бисмо на Правом путу били да нас Аллах није упутио, посланици нашег Господара истину су доносили“, и довикнуће им се: „Тај сте Рај у наследство добили за оно што сте чинили!“

⁴⁴И становници Раја дозиваће становнике Ватре: „Ми смо нашли да је истинито оно што нам је обећао наш Господар, да ли сте и ви нашли да је истинито оно што је вама ваш Господар претећи обећао?“ „Јесмо!“ Одговориће. А онда ће један гласник међу њима да викне: „Нека Аллахово проклетство на насилнике остане,

⁴⁵који су од Аллаховог пута одвраћали и настојали да га искриве, и који у Будући свет нису веровали!“

⁴⁶Између њих биће преграда, а на врховима биће људи који ће сваког по његовом обележју да познају. И они ће становницима Раја, пре него што у њега уђу, да кажу: „Мир над вама!“ А то ће силно да желе.

⁴⁷Када им погледи скрену према становницима Ватре, узвикнуће: „Наш Господару, не дај нам да будемо са људима насилницима!“

⁴⁸Они који ће да буду по врховима бедема зовнуће невернике које ће по обележју њиховом да познају, и рећи ће: „Није вам користило ваше мноштво и то што сте се охоло држали.

⁴⁹Зар ово нису они за које сте се заклињали да Аллахова милост неће да их стигне? Уђите у Рај, никаквог страха за вас неће да буде и ни за чим ви нећете да тугујете!“

⁵⁰И становници Ватре дозиваће становнике Раја: „Поспите на нас воду или нешто од онога што вам је Аллах подарио!“ А они ће рећи: „Аллах је, заиста, то неверницима забранио“,

⁵¹онима којима су веру своју за забаву и игру узели и које је живот на Земљи био обмануо. Зато ћемо данас Ми њих да заборавимо, као што су заборављали да ће на овај Дан пред Нама стати и зато што су Наше речи и доказе порицали.

⁵²А Ми смо им донели Књигу коју смо по Нашем знању објаснили, да буде упута и милост људима који верују.

⁵³Чекају ли они да се то обистини? Онога дана када се обистини, рећи ће они који су је пре били заборавили: „Истину су посланици нашег Господара доносили! Да нам је какав заговорник, па да се за нас заузме или да нам је да будемо враћени па да поступамо другачије него што смо пре поступали!“ Али, они су сами себе упропастили, и изгубиће им се они које су измишљали.

⁵⁴Заиста је ваш Господар Аллах Који је небеса и Земљу у шест дана створио, а затим се над Престољем узвисио. Он тамом ноћи дан прекрива и она га у стопу прати, а Сунце и Месец и звезде покоравају се Његовој наредби. Само Он располаже стварањем и одлучивањем! Узвишен нека је Аллах, Господар светова!

⁵⁵Понизно се молите и у себи своме Господару, Он, заиста, не воли оне који прелазе границу.

⁵⁶И не правите неред на Земљи, када је на њој ред успостављен, а Њему се молите са страхом и надом; милост је Аллахова, заиста, близу оних који чине добра дела.

⁵⁷Он је Тај Који шаље ветрове као радосну вест Своје милости; а кад они покрену тешке облаке, Ми их пошаљемо према мртвом пределу, па на њега кишу спустимо и учинимо да уз њену помоћ расту плодови сваковрсни; тако ћемо и мртве да оживимо да бисте се присетили и прихватили поуку!

⁵⁸У плодном пределу расте биље уз допуштење његовог Господара, а у неплодном тек са муком. Ето, тако Ми, на разне начине, излажемо знакове људима који захваљују.

⁵⁹Ми смо Ноја послали његовом народу, па им је он говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате! Ја се, заиста, бојим за вас патње на Великом дану!“

⁶⁰Главешине његовог народа одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у потпуној заблуди.“

⁶¹А он рече: „О народе мој, нисам ја ни у каквој заблуди, него сам посланик Господара светова;

⁶²достављам вам посланице свога Господара и саветујем вас; ја од Аллаха знам оно што ви не знате.

⁶³Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном од вас, да вас упозорава, да бисте се бојали Аллаха и да бисте били помиловани?“

⁶⁴Али, они су га сматрали лажним, па смо спасили њега и оне који су били уз њега у лађи, а оне који у Наше речи и доказе нису веровали - потопили. Уистину, они су били прави слепци.

⁶⁵А народу Аду посласмо њиховог брата Ебера. Он је говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, зар нећете да се сачувате?!“

⁶⁶Главешине његовог народа, који нису веровали, одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у лудилу и ми мислимо да си, заиста, лажов.“

⁶⁷А он рече: „О мој народе, није у питању никакво лудило, него сам посланик Господара светова;

⁶⁸и достављам вам посланице свога Господара, и ја сам вам искрени саветник.“

⁶⁹Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном између вас, да вас опомиње? Сетите се да вас је Он учинио наследницима Нојевог народа и створио вас крупне грађе. И нека су вам зато увек на уму Аллахове благодати, да бисте успели.

⁷⁰Они су говорили: „Зар си нам дошао зато да само Аллаха обожавамо, а да напустимо оне које су преци наши обожавали? Учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако је истина то што говориш!“

⁷¹„Већ вас је снашла казна и гнев вашег Господара!“ Говорио је он. „Зар са мном да се препирете о некаквим називима којима сте их ви и преци ваши назвали, а о којима Аллах никакав доказ није објавио? Зато чекајте, и ја ћу са вама сигурно да чекам!“

⁷²Ми смо из милости Наше њега и оне који су били уз њега спасили, а до последњег смо истребили оне који Наше доказе нису признавали и који нису веровали.

⁷³А народу Семуду смо његовог брата Салаха послали. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте Аллаха, ви другог бога осим Њега немате! Ево вам знак вашег Господара: ова Аллахова камила за вас је знак. Пустите је нека пасе по Аллаховој земљи и не злостављајте је да вас болна казна не би снашла!“

⁷⁴„И сетите се да вас је Он учинио наследницима Ада, и да вас је Он на Земљи настанио: у равницама њеним палате градите, а у брдима куће клешете. И нека су вам увек на уму Аллахове благодати, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

⁷⁵А главешине његовог народа, они који су се охолили, упиташе потлачене, оне међу њима који су веровали: „Верујете ли ви да је Салаха послао његов Господар?“ „Ми, уистину, верујемо у све оно што је по њему послато“, одговорише они.

⁷⁶„А ми, заиста, не верујемо у то у шта ви верујете“, рекоше они који су били охоли.

⁷⁷И заклаше они камилу, и заповед Господара свога не послушаше и рекоше: „О Салахе, учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако си од посланика!?“

⁷⁸И задеси их страшан потрес и они у земљи својој освануше мртви, непомични.

⁷⁹А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланицу свога Господара и саветовао сам вас, али ви не волите оне који саветују.“

⁸⁰И спомени Лота када рече своме народу: „Зашто чините разврат који нико међу свим световима пре вас није чинио?

⁸¹Ви заиста страсно прилазите мушкарцима, уместо женама. Штавише, ви сте народ који све границе прелази!“

⁸²А одговор његовог народа био је једино то што рекоше: „Истерајте их из вашег насеља, они су, заиста, људи чистунци!“

⁸³И Ми смо њега и породицу његову спасили, осим његове жене; она је остала са онима који су казну искусили.

⁸⁴И на њих смо кишу грумења спустили, па погледај како су преступници скончали.

⁸⁵А и у Медјен - посласмо њиховог брата Јофора. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате другог бога осим Њега! Јасан доказ од вашег Господара вам је дошао, зато исправно мерите, и не закидајте људе ни у чему, и не реметите ред на Земљи кад је већ на њој успостављен ред. То је боље за вас, ако сте верници.

⁸⁶И не постављајте заседе на путу, претећи и одвраћајући од Аллаховог пута оне који у Њега верују, желећи пут заблуде. И сетите се да вас је било мало и да вас је Он умножио, а погледајте како су скончали они који су неред правили.

⁸⁷И ако једни од вас верују у оно што је по мени послато, а други не верују, па причекајте док нам Аллах не пресуди, а Он је најбољи судија!“

⁸⁸Главешине његовог народа, они који су били охоли, рекоше: „Или ћемо ми, о Јофоре, и тебе и оне који са тобом верују из нашег насеља да истерамо, или ћете да се вратите у нашу веру!“ „Зар и против наше воље?“ Рече он.

⁸⁹„Ако бисмо се вратили у вашу паганску веру након што нас је Аллах из ње избавио, изнели бисмо лаж на Аллаха. Ми не треба да се у њу враћамо, осим ако то жели Аллах, наш Господар. Наш Господар Својим знањем све обухвата; на Аллаха се ослањамо! Господару наш, Ти пресуди нама и нашем народу, по правди, Ти си Судија најбољи!“

⁹⁰А главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Ако пођете за Јофором, бићете сигурно изгубљени.“

⁹¹И задеси их потом страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

⁹²Они који су сматрали Јофора лажовом, као да никад нису у њој ни били; они који су сматрали Јофора лажовом, они су били прави губитници.

⁹³А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланице свога Господара и саветовао вас, па зашто да тугујем за неверничким народом?!“

⁹⁴И Ми ниједног веровесника у неко насеље нисмо послали, а да његове становнике болешћу и неимаштином нисмо казнили да би се искрено покајали.

⁹⁵После бисмо зло заменили добрим док се не би умножили и казали: „Задесили су и наше претке и неимаштина и благостање!“ И тада бисмо их изненада казнили, а они казну ни предосетили не би.

⁹⁶А да су становници насеља веровали и били богобојазни, Ми бисмо им благослове и са неба и из земље слали, али, они су порицали, па смо их кажњавали због оног што су чинили.

⁹⁷А зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе ноћу док буду спавали?

⁹⁸Или, зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе дању док се буду забављали?

⁹⁹Зар они мисле да су сигурни од Аллахове казне? Само народ губитнички је уверен да је сигуран од Аллахове казне.

¹⁰⁰Зар није јасно онима који наслеђују Земљу након претходних њених становника да ћемо и њих, ако будемо хтели, због њихових греха да казнимо или да им срца запечатимо, па неће моћи да чују савет и опомену?!

¹⁰¹О тим насељима Ми ти неке догађаје казујемо. Њихови посланици доносили су им јасне доказе, али они нису поверовали зато што ни пре нису веровали. Ето, тако је Аллах запечатио срца неверника.

¹⁰²А Ми нисмо нашли да се већина њих завета држи, а установили смо да су већина њих, заиста, грешници.

¹⁰³Затим смо, после њих, послали Мојсија са Нашим речима и доказима фараону и његовим главешинама, али они у њих нису поверовали, па погледај како су скончали они који су неред чинили.

¹⁰⁴И Мојсије рече: „О фараоне, ја сам, уистину, посланик Господара светова!“

¹⁰⁵„Дужност ми је да о Аллаху само истину кажем. Донео сам вам јасан доказ од вашег Господара, зато пусти да иду са мном синови Израиљеви!“

¹⁰⁶„Ако си донео какав доказ“, рече, „покажи га, ако си од оних који истину говоре.“

¹⁰⁷И он баци свој штап - кад он права змија;

¹⁰⁸и извади своју руку, и она за присутне постаде бела.

¹⁰⁹Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

¹¹⁰Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

¹¹¹„Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

¹¹²пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

¹¹³И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

¹¹⁴„Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

¹¹⁵„О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

¹¹⁶“Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

¹¹⁷И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обманом били извели.

¹¹⁸И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

¹¹⁹и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

¹²⁰И чаробњаци падоше ничице.

¹²¹„Ми верујемо у Господара светова.“ Повикаше,

¹²²„Господара Мојсијевог и Ароновог!“

¹²³„Зар да му поверујете пре него што вам ја дозволим!“ Викну фараон.“ Ово је, уистину, сплетка коју сте претходно у граду смислили да бисте из њега становнике његове извели. Знаћете ви!“

¹²⁴„Пресећи ћу вам, сигурно, руке ваше и ноге ваше унакрст, а онда ћу све сигурно да вас разапнем!“

¹²⁵А они рекоше: „Ми ћемо, заиста, нашем Господару да се вратимо!“

¹²⁶„Ти нам замераш само то што смо у доказе нашег Господара поверовали кад су нам дошли. Господару наш, обаспи нас стрпљивошћу и учини да као предани верници умремо!“

¹²⁷А главешине фараоновог народа рекоше: „Зар ћеш да оставиш Мојсија и његов народ да неред по Земљи прави и да тебе и божанства твоја напусти?“ Он рече: „Убијаћемо њихову мушку децу, а женску ћемо да им остављамо у животу; ми, уистину, владамо над њима.“

¹²⁸Мојсије рече своме народу: „Молите Аллаха да вам помогне и будите стрпљиви, Земља је, заиста, Аллахова. Он је даје у наслеђе коме Он хоће од Својих слуга; а леп исход припада богобојазнима.“

¹²⁹„Злостављани смо.“ Рекоше они, „пре него што си нам дошао, а и након што си дошао!“ А Мојсије рече: „Можда ће ваш Господар да уништи вашег непријатеља, а вас наследницима на Земљи да учини, да би видео како ћете да поступите.“

¹³⁰И Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и оскудицом у плодовима, да би се присетили и поуку узели.

¹³¹И кад би им наишло добро, они би говорили: „Ово смо заслужили“, а кад би их снашла каква невоља, злослутњу су налазили у Мојсију и онима који су са њим веровали. Али не! Њихова је злослутња од Аллаха била, само што већина њих није знала!“

¹³²И говорили су: „Какав год да нам доказ донесеш да нас њиме опчараш, ми нећемо да ти верујемо!“

¹³³Па Ми на њих посласмо и поплаву, и скакавце, и крпеље, и жабе, и крв - све јасне знакове, али су се они охолили, јер су народ зликовачки били.

¹³⁴И кад би их задесила патња, говорили би: „О Мојсије, моли се за нас своме Господару - онако како ти је Он наредио. Ако нас ослободиш патње, ми ћемо заиста да верујемо и са тобом ћемо сигурно да пошаљемо синове Израиљеве.“

¹³⁵И након што бисмо их патње ослободили, до времена до кога им је било одређено да је подносе, они би, одједном, обећање прекршили.

¹³⁶И онда их Ми казнисмо и у море их потописмо, јер су порицали Наше знакове и према њима су били равнодушни,

¹³⁷а потлаченом народу смо дали у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили, и лепе речи твога Господара синовима Израиљевим су биле испуњене - зато што су трпели, а са земљом сравнисмо оно што су фараон и његов народ били саградили и оно што су увис подизали.

¹³⁸И Ми синове Израиљеве преведосмо преко мора, па они наиђоше на народ који је био привржен обожавању својих кипова. „О Мојсије“, рекоше, „направи и ти нама бога као што и они имају богове!“ „Ви сте, уистину, народ који не зна!“ Рече он.

¹³⁹Заиста ће да буде поништено оно у шта су били огрезли и бескорисно ће да им буде оно што су радили.

¹⁴⁰Он рече: „Зар да вам, поред Аллаха, тражим другог бога, а Он вас је над свима другима одликовао?“

¹⁴¹И пошто смо вас Ми избавили од фараонових људи, који су вас најгором муком мучили: вашу мушку децу су убијали, а женску су вам у животу остављали - то је био спас од вашег Господара.

¹⁴²Ми одредисмо да час сусрета са Мојсијем буде кад се напуни тридесет ноћи, и допунисмо их још са десет, па се време које је одредио његов Господар испуни за четрдесет ноћи. А Мојсије је био казао своме брату Арону: „Замени ме у моме народу, и уређуј ствари и не следи путеве смутљиваца!“

¹⁴³И кад Нам дође Мојсије у одређено време, и када му Господар проговори, он рече: „Господару мој, укажи ми се да Те видим!“ „Нећеш да Ме видиш“, рече, „али погледај у оно брдо, па ако оно остане на своме месту, видећеш Ме!“ И кад се његов Господар откри оном брду, Он га са земљом сравни, а Мојсије изгуби свест и стровали се. Чим се освести, рече: „Узвишен си Ти! Кајем Ти се, ја сам најчвршћи верник!“

¹⁴⁴„О Мојсије“, рече Он, „ Ја сам те, заиста, одабрао изнад осталих људи Својом посланицом и Својим те говором учинио одабраним. Оно што ти дајем прихвати и захвалан буди!“

¹⁴⁵И Ми смо му написали на плочама поуку за све, и објашњење за све. Прихвати их снажно, а народу свом заповеди да се придржава онога што је у њима на најлепши начин. А показаћу вам и станиште грешника.

¹⁴⁶Одвратићу од Својих знамења оне који се, без икаквог основа, на Земљи охоле. И какав год доказ они виде, неће у њега да верују; ако виде Прави пут - неће као пут да га прихвате, а ако виде странпутицу – као пут ће да је прихвате. То је зато што знакове Наше поричу и што су према њима равнодушни.

¹⁴⁷Дела ће да буду поништена онима који поричу Наше речи и доказе и сусрет на Будућем свету. Зар ће да буду другачије кажњени него како су радили?

¹⁴⁸И народ Мојсијев, после његовог одласка, изради од свог накита кип телета које је рикало и које су за божанство прихватили. Зар нису видели да им оно не говори и да их правим путем не води? Они га прихватише и посташе неправедници.

¹⁴⁹Након што се горко покајаше и увидеше да су залутали, они рекоше: „Ако нам се наш Господар не смилује и ако нам не опрости, сигурно ћемо да будемо међу губитницима.“

¹⁵⁰А кад се Мојсије, срдит и бесан, врати своме народу, повика: „Како сте тако ружно поступили после мог одласка! Зар сте убрзали наредбу свога Господара?!“ И испусти плоче, и свога брата за косу дохвати и поче да га вуче себи. „О сине моје мајке“, рече Арон, „мој народ ме је слабим сматрао и умало ме није убио; немој да ми се свете душмани и не убрајај мене у народ неправедни.“

¹⁵¹„Мој Господару“, замоли Мојсије, „опрости мени и моме брату и учини да будемо под окриљем Твоје милости, Ти си међу милостивима најмилостивији!“

¹⁵²Оне који су теле прихватили стићи ће заиста срџба њиховог Господара и понижење још на овом свету. Тако Ми кажњавамо оне који кују лажи.

¹⁵³А они који раде лоша дела, па се после покају и постану верници – па, Господар твој, после тога, сигурно, опрашта грехе и милостив је.

¹⁵⁴И када Мојсијева срџба прође, он узе плоче на којима је била исписана упута и милост за оне који од Господара свога страхују.

¹⁵⁵И Мојсије одабра из свога народа седамдесет људи да у одређено време стану пред Нама. А кад их задеси потрес па су сви помрли, он рече: „Господару мој, да си хтео, могао си и њих и мене да уништиш још пре. Зар да нас уништиш због онога што су урадили наши безумници? То је само Твоје искушење којим Ти, кога хоћеш, скрећеш на странпутицу, а кога хоћеш, упућујеш на Прави пут; Ти си наш Господар, па нам опрости и смилуј нам се! А Ти си Опроститељ најбољи!“

¹⁵⁶„И подари нам добро на овом свету, и на оном свету - ми се, уистину, Теби враћамо!“ „Својом Казном Ја кажњавам кога хоћу“, рече Он, „а милост Моја обухвата све; даћу је онима који се буду греха клонили и давали обавезну милостињу, и онима који у Наше речи и доказе буду веровали“,

¹⁵⁷„онима који ће да следе Посланика, Веровесника, који неће да зна ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Тори и Јеванђељу, налазе записаног, који ће од њих да тражи да чине добра дела, а од одвратних да одвраћа, који ће лепа јела да им дозволи, а ружна забрани, који ће да их терета и тешкоћа које су они имали ослободи. А они који у њега буду веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послато следили - они ће сигурно успети.“

¹⁵⁸Реци: „О људи, ја сам заиста свима вама Аллахов посланик, власт Његова је и на небесима и на Земљи; нема другог бога осим Њега, Он даје живот и смрт, и зато верујте у Аллаха и Његовог Посланика, веровесника, који не зна да чита и да пише, који верује у Аллаха и Његове речи; њега следите - да бисте били упућени!“

¹⁵⁹У Мојсијевом народу има заједница људи који се упућују Истином и који према њој праведно суде.

¹⁶⁰И Ми смо их поделили у дванаест племена, и Мојсију смо објавили, кад му је његов народ затражио воду: „Удари штапом својим по стени!“ И из ње је дванаест врела проврело, свако племе је знало врело из којег ће да пије. И Ми смо им од облака правили хлад и давали смо им ману и препелице: „Једите оно лепо чиме вас опскрбљујемо!“ Они нису Нама учинили неправду, него сами себи.“

¹⁶¹А када им је било речено: „Населите се у овом насељу и једите одакле хоћете и реците: 'Опрости! ' А на капију уђите погнутих глава“, опростићемо вам ваше грехе, а онима који чине добра дела даћемо и више.

¹⁶²Онда су они међу њима који учинише неправду заменили другом речју реч која им је била речена, и Ми смо на њих са неба спустили казну зато што су чинили неправду.

¹⁶³И упитај их о насељу које се налазило поред мора кад су кршили прописе о суботи: када су им рибе, на очиглед, долазиле док су светковали суботу, а кад нису светковали оне им нису долазиле. Ето, тако смо их у искушење доводили зато што су били грешници.

¹⁶⁴А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Аллах да уништи или да га на тешке муке стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“

¹⁶⁵И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.

¹⁶⁶И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“

¹⁶⁷И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он, заиста, и опрашта грехе и милостив је.

¹⁶⁸И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.

¹⁶⁹И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?

¹⁷⁰А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.

¹⁷¹А када смо изнад њих подигли брдо, чинило се као облак, они су били уверени да ће на њих да падне. Прихватите снажно оно што смо вам дали, и нека вам је на уму оно што је у томе - да бисте се сачували!

¹⁷²И кад је Господар твој од Адамових синова, из њихових кичми, извео њихово потомство и затражио од њих да посведоче против себе: „Зар нисам Ја ваш Господар?“ Они су одговарали: „Јеси, ми сведочимо“, и зато да на Судњем дану не кажете: „Ми о овоме нисмо ништа знали.“

¹⁷³Или да не кажете: „Наши су преци пре нас друга божанства обожавали, а ми смо генерација после њих. Зар ћеш да нас казниш за оно што су лажљивци чинили?“

¹⁷⁴И тако Ми опширно износимо доказе, да би они дошли себи.

¹⁷⁵И кажи им вест о ономе коме смо дали Наше доказе, а који се од њих удаљио па га је ђаво достигао, па постаде од залуталих.

¹⁷⁶А да смо хтели, могли смо тиме да га узвисимо, али се он приклонио овом свету и за својом страшћу кренуо. Његов случај је као случај пса; ако га потераш, он исплаженог језика дахће, а ако га се оканиш – он опет дахће. Такви су људи који Наше речи и доказе сматрају лажним; зато, казуј догађаје да би они размислили.

¹⁷⁷Лош су пример људи који не признају Наше речи и доказе, они неправду чине сами себи.

¹⁷⁸Кога Аллах упути на Прави пут - биће на Правом путу, а кога на странпутицу скрене - па такви су прави губитници.

¹⁷⁹Ми смо за Пакао многе духове и људе створили; они срца имају - а њима не схватају, они очи имају - а њима не виде, они уши имају - а њима не чују; они су као стока, чак и гори - они су заиста немарни.

¹⁸⁰Аллах има најлепша имена и ви Га зовите тим именима, а клоните се оних који искрећу Његова имена; како буду радили, онако ће да буду кажњени!

¹⁸¹А међу онима које стварамо има људи који друге упућују истини и који према њој праведно суде.

¹⁸²А оне који Наше речи и доказе поричу Ми ћемо мало - помало, а да они неће ни да знају, у пропаст да водимо.

¹⁸³И даваћу им времена; замка је Моја, заиста чврста.

¹⁸⁴Па зашто они не размисле да Посланик који им је послат није луд; он је само јасни упозоритељ.

¹⁸⁵И зашто они не размисле о царству небеса и Земље и о свему ономе што је Он створио, и да им се, можда, крај примакао? Па у који ће говор, ако не у Кур'ан, да верују?

¹⁸⁶Кога Аллах на странпутицу скрене, нико не може да га упути на Прави пут! Он ће да их остави да у осионости својој лутају.

¹⁸⁷Питају те о Смаку света, када ће да се догоди. Реци: „То зна једино мој Господар, Он ће у одређено време да га открије, а тежак ће да буде небесима и Земљи, сасвим неочекивано ће да вам дође.“ Питају те као да ти о њему нешто знаш. Реци: „То зна само Аллах, али већина људи не зна.“

¹⁸⁸Реци: „Ја не могу да прибавим ни самом себи неку корист, ни да отклоним од себе какву штету; бива онако како хоће Аллах. А када бих знао оно што је недокучиво чулима, стекао бих многа добра, а зло би било далеко од мене; ја само доносим опомене и радосне вести људима који верују.“

¹⁸⁹Он је Тај Који вас је од једног човека створио - а од њега је жену његову створио да се уз њу смири. И када је он са њом прилегао, она је занела лако бреме и носила га; а кад јој је оно отежало, њих двоје су замолили Аллаха, свога Господара: „Ако нам подариш здравог потомка, бићемо, заиста, међу оним захвалним!“

¹⁹⁰И кад им је Он даровао здравог потомка, њих двоје су изједначили друге са Њим у ономе што им Он даје, а Аллах је врло високо изнад оних које Њему у обожавању придружују!

¹⁹¹Зар да Њему придружују божанства, она која не могу да створе ништа, и која су сама створена,

¹⁹²и који не могу да им помогну нити могу себи да помогну?

¹⁹³А ако их замолите да вас на Прави пут упуте, неће вам се одазвати; исто вам је позивали их или ћутали.

¹⁹⁴Они којима се ви, поред Аллаха, молите, заиста су слуге, као и ви. Па, ви их молите, и нека вам се одазову ако истину говорите!

¹⁹⁵Имају ли они ноге да на њима ходају, или руке да њима прихватају, имају ли очи да њима гледају, или уши да њима чују? Реци: „Зовите своја божанства, па смислите против мене какво хоћете лукавство, и не одуговлачите.“

¹⁹⁶Мој је, заиста, заштитник Аллах Који Књигу објављује и Он се брине о доброчинитељима.

¹⁹⁷А они којима се ви, поред Њега, молите, не могу ни вама, а ни себи да помогну.

¹⁹⁸А кад их замолите да вас упуте на прави пут, они не чују; видиш их као да те гледају, али они не виде.

¹⁹⁹Ти оно лепо што чине прихвати! И тражи да се чине добра дела, а незналица се клони!

²⁰⁰А ако ђаво покуша да те наведе на зло, ти потражи уточиште код Аллаха, Он, уистину, све чује и све зна.

²⁰¹Заиста, они који се боје Аллаха, чим их додирне ђаволска саблазан, сете се, и постану разборити,

²⁰²док ђавољеве поданике ђаволи подржавају у заблуди и никако не престају.

²⁰³Кад им не донесеш никакав знак, они говоре: „Зашто га сам не измислиш!“ Реци: „Ја следим само оно што ми мој Господар објављује.“ Ово су јасни докази од вашег Господара и упута и милост за људе који верују.

²⁰⁴А кад се учи Кур'ан, ви га слушајте и ћутите - да би вам милост била указана.

²⁰⁵И спомињи свога Господара у себи, понизно и са страхопоштовањем и не подижући јако глас - ујутро и навече, и не буди међу немарнима.

²⁰⁶Они који су код твога Господара заиста не зазиру да Га обожавају; само Њега хвале и само се Њему клањају.