Ali 'Imran

¹Елиф Лāм Мим [1]

²Аллах, осим Кога другог бога нема, Живи је и Самоопстојећи Одржаватељ.

³Он теби објављује Књигу са Истином, која потврђује претходне, а објавио је и Тору и Јеванђеље,

⁴још пре као путоказ људима, а објавио је и оно што раставља истину од заблуде (Кур'ан). Онима који у Аллахове речи и знакове не верују, припада тешка патња, а Аллах је силан и жестоко кажњава.

⁵Аллаху, заиста, ништа није скривено, ни на Земљи, ни на небу.

⁶Он је Онај Који вас обликује у материцама како Он хоће; нема другог бога осим Њега, Силног и Мудрог.

⁷Он је Онај Који ти објављује Књигу у којој су речи јасне; оне су матица Књиге; и друге које нису сасвим јасне. Они у чијим је срцима изопаченост следе оне које нису сасвим јасне у тежњи за смутњом и својевољним тумачењем. А тумачење њихово зна само Аллах. А они који су у знање дубоко проникли, кажу: „Ми у то верујемо; све је то од нашег Господара.“ А поуку примају само они разумом обдарени.

⁸"Господару наш, не допусти срцима нашим да скрену, када си нам већ на Прави пут указао, и даруј нам Своју милост; Ти си, уистину, Онај Који обилно дарује!

⁹Господару наш, Ти ћеш, заиста, сакупити људе на Дан у који нема сумње! Аллах, заиста, не крши обећање Своје!"

¹⁰Онима који не верују, код Аллаха сигурно неће користити имеци њихови, а ни деца њихова, и они ће бити гориво за Ватру.

¹¹Као што су то и фараонови људи, и они пре њих који су знакове наше лажним сматрали, па их је Аллах због греха њихових казнио. А Аллах жестоко кажњава.

¹²Реци онима који не верују: „Бићете побеђени и у Паклу окупљени, а ужасно је то боравиште!“

¹³Ви сте имали знак у двема групама које су се сукобиле: једној која се борила на Божјем путу, и другој, неверничкој. Они су их видели двоструко бројнијим од себе. А Аллах Својом помоћи подржава кога Он хоће! То је, заиста, поука за оне који су разборити.

¹⁴Људима је улепшана љубав према страстима, женама, синовима, гомилама злата и сребра, расним коњима, стоци и њивама! То су ужици овосветског живота, а најлепше је место повратка код Аллаха!

¹⁵Реци: „Хоћете ли да вас обавестим шта је боље од тих уживања?“ Они који се Аллаха буду бојали и греха клонили, имаће код Господара свог рајске баште кроз које реке теку, у којима ће да бораве вечно, и супруге чисте, и Аллахово задовољство. Аллах добро види Своје слуге.

¹⁶То су они који говоре: "Господару наш, ми заиста верујемо, па опрости нам грехе наше и сачувај нас патње у Ватри!"

¹⁷Стрпљиви, и искрени, и послушни Аллаху, и који удељују од богатства, и који у свитање зоре моле за опрост.

¹⁸Аллах сведочи да нема другог бога осим Њега, а и анђели и учени, поступајући праведно. Нема бога осим Њега, Силног и Мудрог.

¹⁹Једина вера код Аллаха је, заиста, ислам! А они којима је дата Књига подвојили су се баш онда када им је дошло знање, и то из међусобне злобе. А онај ко не верује у Аллахове речи и доказе - па, Аллах, заиста, брзо своди рачуне.

²⁰Ако се они буду препирали са тобом, реци: „Ја сам само Аллаху предан, као и они који ме следе!“ И упитај оне којима је дата Књига и неписмене: „Да ли сте примили ислам?“ Па ако приме ислам, онда су они на Правом путу, а ако одбију, твоје је једино да обзнаниш. А Аллах добро види Своје слуге.

²¹Онима који не верују у Аллахове речи и доказе и који неоправдано убијају веровеснике, и убијају оне који траже да се поступа по правди према људима, наговести болну патњу.

²²То су они чија су дела безвредна и на овом и на Будућем свету, и њима нико неће моћи да помогне.

²³Зар не видиш оне којима је дат удео у Књизи?! Позивају да им се по Аллаховој Књизи суди, а затим се неки од њих, окрећући се од тога, удаљавају.

²⁴То је зато што они говоре: „Ватра нас неће дотаћи више од неколико дана!“ - А лажи које измишљају у њиховом веровању обмањују их.

²⁵А шта ће да буде када их сакупимо оног Дана у који нема сумње, и када свако добије оно што је заслужио? А неће им неправда бити учињена.

²⁶Реци: „Moj Аллаху! Који сву власт имаш! Ти власт дајеш коме желиш, а одузимаш је од кога Ти желиш! Ти уздижеш кога желиш, а понижаваш кога желиш! У Твојој руци је добро! Ти, заиста, над свиме имаш моћ.“

²⁷Ти уводиш ноћ у дан и уводиш дан у ноћ! Живо изводиш из мртвог и мртво изводиш из живог! Ти опскрбљујеш кога желиш, без икаквог рачуна!

²⁸Нека верници за присне пријатеље и заштитнике не узимају невернике мимо верника, а ко то чини, са Аллахом нема ништа! Учините то само ако се тиме од њих штитите! Аллах вас на Себе упозорава, а код Аллаха је коначно одредиште.

²⁹Реци: „Скривали ви оно што је у грудима вашим или показивали, Аллах то зна. Он зна све што је на небесима и што је на Земљи. Аллах над свиме има моћ!“

³⁰Онога дана када свако угледа пред собом добро које је урадио, а и зло исто тако, пожелеће да је између њих и њега велика удаљеност. А Аллах вас на Себе упозорава и Аллах је милосрдан према Својим слугама.

³¹Реци: „Ако ви волите Аллаха, онда мене (Мухаммеда) следите, и вас ће Аллах да воли и грехе ће да вам опрости! А Аллах опрашта грехе и милостив је.“

³²Реци: „Покоравајте се Аллаху и Посланику Мухаммеду!“ А ако се они окрену, Аллах, заиста, не воли невернике.

³³Заиста је Аллах одабрао Адама, и Ноја, и Аврамову породицу, и Јоакимову породицу над другим световима,

³⁴као потомство, једне од других. Аллах све чује и све зна.

³⁵Када Јоакимова жена рече: „Господару мој, ово што је у стомаку мом ја заиста заветујем Теби на службу, па прими то од мене, Ти си, заиста, Свечујући и Свезнајући.“

³⁶А након што је родила, она рече: „Господару мој, родила сам женско!“- А Аллах најбоље зна шта је она родила. “А мушко није као женско. Дала сам јој име Марија. Ја њу и њено потомство стављам под Твоју заштиту од проклетог ђавола.“

³⁷Па је њен Господар лепо примио, и учинио је да лепо израсте и да се о њој брине Захарија. Кад год би јој Захарија у храм ушао, код ње би храну нашао. „Одакле ти ово, Марија?“ Питао би он, а она би одговорила: „То је од Аллаха!“ Аллах, заиста, опскрбљује кога хоће, без икаквог рачуна.

³⁸Ту Захарија замоли свога Господара: „Господару мој, подари ми од Себе честитог потомка, Ти заиста молбу чујеш!“

³⁹И док се он, стојећи у храму, молио, анђели га позваше и рекоше: „Аллах те радује Јахјом (Јованом) који ће да верује у речи Аллахове, прваком, чедним човеком и веровесником, потомком честитих!“

⁴⁰„Moj Господару“, рече он, „одакле ћу ја да имам сина када ме је старост достигла, а и жена ми је нероткиња?“ „Ето тако“, рече Он, „Аллах чини шта Он хоће.“

⁴¹„Moj Господару “, замолио је Захарија, „дај ми неки знак!“ „Знак ће да ти буде“, рече, „што три дана са људима нећеш да говориш, осим знаковима! И много спомињи Господара свога и хвали Га крајем дана и рано ујутру.“

⁴²И када анђели казаше: „Марија, тебе је, заиста, Аллах одабрао и учинио чистом! Он те је над женама свих светова одабрао!“

⁴³„Марија, буди скрушена и покорна Господару своме, и ничице падај, и са онима који молитву обављају и ти обављај!'

⁴⁴То су неке од вести о ономе што није докучиво чулима, а које ти објављујемо. Ти ниси био међу њима када су пера своја побацали да би видели који ће о Марији да се брине, а ниси био међу њима ни када су се препирали.

⁴⁵И када анђели рекоше: „Марија, Аллах те радује сином који је речју Његовом створен, чије је име Месија Исус, Маријин син, угледан и на овом и на Будућем свету и један од Аллаху блиских!

⁴⁶Он ће да говори људима и у колевци, и као одрастао, и он је један од добрих!“

⁴⁷Она рече: „Господару мој, како ћу ја да имам дете када ме мушкарац није додирнуо?!“ „Ето, тако“, рече, „Аллах ствара шта Он жели. Када нешто одреди, Он само каже: 'Буди!' И то буде.“

⁴⁸Он ће да га подучи Књизи и мудрости, и Тори и Јеванђељу.

⁴⁹И послаће га као посланика Израиљевим синовима: „Донео сам вам знак од вашега Господара: обликоваћу вам од иловаче нешто попут птице, и у њу ћу да дувнем, па ће, Аллаховом дозволом, да буде птица; и излечићу слепог од рођења и губавог, и оживљаваћу мртве Аллаховом дозволом; и казиваћу вам шта једете и шта у домовима вашим чувате. У свему томе има доказа за вас, ако верници будете.

⁵⁰Потврђујући тако истинитост Торе, објављене пре мене, и допуштајући нешто што вам је било забрањено, ја вам доносим доказ од вашега Господара. Па, бојте се Аллаха, а мени будите покорни!

⁵¹Аллах је заиста и мој и ваш Господар и само Њега обожавајте. То је Прави пут!

⁵²И када је Исус осетио да они не верују, рекао је: „Ко су помагачи моји на путу према Аллаху?“ „Ми смо Аллахови помагачи“, рекоше ученици, „ми у Аллаха верујемо, а ти буди сведок да смо ми Аллаху предани.“

⁵³Господару наш, ми верујемо у оно што си Ти објавио, ми Посланика следимо, па упиши нас међу сведоцима!

⁵⁴А они су лукавство смишљали, па је и Аллах њима лукавство приредио. А Аллах најбоље лукавство приређује.

⁵⁵И када Аллах рече: „Исусе, Ја ћу да ти узмем душу и ка Себи да те уздигнем! Очистићу те од неверника, и учинићу да они који те исправно следе буду изнад оних који не верују до Судњег дана. Затим ћете Мени да се вратите, па ћу Ја да пресудим о ономе у чему сте се разилазили.

⁵⁶Што се тиче оних који не верују, њих ћу на страшне муке да ставим на овом свету и на Будућем, и они неће имати помагача.

⁵⁷А онима који буду веровали и чинили добра дела, Он ће пуну награду да подари. А Аллах не воли неправеднике.

⁵⁸Ово што ти казујемо јесу докази и Опомена савршена.

⁵⁹Пример Исусов заиста је код Аллаха исти као и пример Адамов: од прашине га је створио, а затим му рекао: „Буди!“ И он би!

⁶⁰Истина је од Господара твога, па зато никако не буди од оних који сумњају.

⁶¹А онима који са тобом о Њему буду расправљали, након што ти је дошло знање, реци: „Дођите, позваћемо наше синове и ваше синове, и наше жене и ваше жене, а доћи ћемо и ми и ви, па ћемо да се прокунемо и Божје проклетство на оне који лажу да призовемо!“

⁶²Ово је, заиста, истинито казивање, и нема бога осим Аллаха! А Аллах је заиста Силни и Мудри!

⁶³А ако се они окрену, па Аллах, заиста, добро зна смутљивце.

⁶⁴Реци: „О ви којима је дата Књига, дођите да се окупимо уз речи које ми и ви узајамно делимо: да никога осим Аллаха не обожавамо, да Му у обожавању ништа не придружујемо, и да једни друге, поред Аллаха, боговима не сматрамо!“ Па, ако се они окрену, ви реците: „Будите сведоци да смо ми муслимани!“

⁶⁵О ви којима је дата Књига, зашто се препирете о Авраму када су Тора и Јеванђеље објављени после њега!? Зар ви не разумете?!

⁶⁶Ето, ви расправљате о ономе о чему имате неко знање, али зашто расправљате о ономе о чему немате никаквог знања? А Аллах зна, а ви не знате.

⁶⁷Аврам није био ни јевреј ни хришћанин, већ прави верник, Аллаху предан. Он није био од оних који другима дају место које само припада Аллаху.

⁶⁸Заиста су Авраму најближи људи они који су га следили, и овај Веровесник и они који верују. А Аллах је заштитник верницима.

⁶⁹Неки којима је дата Књига волели би да вас одведу на странпутицу. Али они не одводе у заблуду никога другог до себе, а да то и не осећају.

⁷⁰О ви којима је дата Књига, зашто у Аллахове речи и доказе не верујете, а сведоци сте да су Истина!?

⁷¹О ви којима је дата Књига, зашто Истину неистином заогрћете, и кријете Истину, а ви је знате!?

⁷²Неки којима је Књига дата говоре: "Верујте у оно што је објављено онима који верују, у почетку дана, а пореците то на крају дана, не би ли и они своју веру напустили!?

⁷³И верујте и поверавајте се само ономе ко следи вашу веру!“ Ти реци: „Заиста је права упута Аллахова упута!“ И говоре: „Не верујте и не поверавајте се икоме, па да некоме буде дато као што је дато вама или да има доказ пред вашим Господаром!“ Реци: „Заиста је свако добро у Аллаховој руци и Он то даје коме Он жели!“ А Аллах је неизмерно дарежљив и све зна.

⁷⁴Он Своју милост даје коме хоће. Аллах је поседник великог добра.

⁷⁵Има оних којима је дата Књига који ће да ти врате ако им повериш товар блага, а има их који неће да ти врате ако им повериш и само један динар, осим ако га од њих не будеш стално потраживао. То је зато јер они говоре: „Нама није грех у ономе што учинимо неписменима“, и о Аллаху говоре лажи, а знају истину.

⁷⁶Међутим, ко обавезу своју испуњава и греха се клони, па Аллах, заиста, воли богобојазне.

⁷⁷Заиста, они који за обавезу своју према Аллаху и заклетве своје купују нешто што мало вреди, на Будућем свету никаквог удела неће да имају. Аллах са њима неће да говори, нити ће на њих да погледа на Судњем дану, нити ће да их очисти. Њима припада болна патња.

⁷⁸Једна њихова група увија своје језике читајући Књигу, да бисте ви помислили да је то из Књиге, а то није из Књиге. И говоре: „То је од Аллаха!“ А то није од Аллаха. И говоре о Аллаху лажи, а знају то.

⁷⁹Није примерено човеку да му Аллах да Књигу, и мудрост, и веровесништво, а затим да говори људима: „Мене обожавајте, а не Аллаха!“ Него: „Будите учени и побожни, зато што Књизи подучавате и што је и сами проучавате!"

⁸⁰Он вам не наређује да анђеле и веровеснике сматрате божанствима. Зар да вам наређује неверовање, након што сте постали Њему предани?!

⁸¹И када је Аллах од веровесника чврсто обећање узео: „Кад год да вам подарим Књигу и мудрост, затим вам дође посланик који потврђује да је истина оно што ви имате, да ли бисте сигурно у њега веровали и помогли га?!“ И рече: „Да ли потврђујете и прихватате обавезу према Мени?“ „Потврђујемо!“ Одговорише. „Будите онда сведоци!“ Рече Он, „а и Ја са вама сведочим.“

⁸²А они који се и после тога окрену, заиста су то неверници.

⁸³Зар поред Аллахове вере желе неку другу, када се Њему предају, милом или силом, и они на небесима и на Земљи, и Њему ће враћени бити?!

⁸⁴Реци: „Ми верујемо у Аллаха и у оно што је објављено нама, и што је објављено Авраму, и Јишмаелу, и Исаку, и Јакову и потомцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу и веровесницима од њиховог Господара; ми никакву разлику између њих не правимо, и ми смо предани Њему.“

⁸⁵А онај ко жели неку другу веру поред ислама, неће му бити примљена, и он ће на другом свету да буде међу губитницима.

⁸⁶Како Аллах да упути на Прави пут народ који не верује након што је поверовао и посведочио да је Посланик истина, и јасни докази су му дошли!? Аллах неће да упути на Прави пут неправедни народ.

⁸⁷А то су они чија је казна проклетство од Аллаха и анђела и свих људи!

⁸⁸У њему ће вечно да остану, а патња њихова неће да им се смањује, нити ће да им се шта одлаже.

⁸⁹Изузетак су они који се покају после тога и поправе, а Аллах је, заиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.

⁹⁰Заиста, онима који постану неверници, након што су веровали, затим постану још већи неверници, покајање неће бити примљено и они су сигурно залутали.

⁹¹Заиста, ниједном од оних који нису веровали, а који умру као неверници, неће бити прихваћено да се откупе па макар то било сво благо на Земљи. Њима припада патња болна и они неће имати никаквог помагача.

⁹²Нећете постићи добро све док не будете делили од онога што вам је драго. А шта год да уделите, Аллах то добро зна.

⁹³Свака храна била је дозвољена Израиљевим синовима, осим оне коју је Израиљ сам себи забранио пре него што је Тора била објављена. Реци: „Донесите Тору и читајте је, ако говорите истину!“

⁹⁴А они који о Аллаху износе лажи и после тога, они су, заиста, неправедници.

⁹⁵Реци: „Аллах говори истину!“ И следите Аврамову веру, који је био прави верник. Он није спадао у оне који поред Аллаха друге обожавају!

⁹⁶Прва богомоља подигнута за људе јесте она у Бекки, благословљена је и путоказ световима.

⁹⁷У њој су очигледна знамења, место на којем је стајао Аврам. И онај ко уђе у њу, биће сигуран. Да ходочасти Кабу, ради Аллаха, дужан је свако ко буде у могућности до ње да дође. А ко не верује - па, Аллах је, заиста, независан од светова.

⁹⁸Реци: „О следбеници Књиге, зашто не верујете у Аллахове речи и доказе? Аллах је сведок свега што радите!

⁹⁹Реци: „О следбеници Књиге, зашто онога који верује од Аллахове вере одвраћате, желећи да је искривите, а сведоци сте да је истина!? А Аллах није немаран према ономе што радите.“

¹⁰⁰О ви који верујете, ако се будете покоравали једној групи оних којима је дата Књига, они ће, након што сте прихватили праву веру, поново да вас врате у невернике!

¹⁰¹А како да не верујете када вам се казују Аллахове речи и кад је међу вама Његов Посланик?! А ко се чврсто држи Аллаха, он је на Прави пут упућен.

¹⁰²О ви који верујете, бојте се Аллаха истинском богобојазношћу и нипошто не умирите осим као муслимани!

¹⁰³Сви се чврсто држите за Аллахово уже и не разједињујте се! И сетите се благодати Аллахове према вама, када сте били непријатељи, па је Он ујединио ваша срца и постали сте, Његовом милошћу, браћа! И били сте на ивици ватрене јаме, па вас је Он спасио од ње. Тако вам Аллах објашњава речи и доказе Своје да бисте се исправним путем упутили.

¹⁰⁴И нека међу вама буде група људи која позива на добро и наређује добро и одвраћа од зла. То су они који су успели.

¹⁰⁵И не будите као они који су се разјединили и разишли, након што су им Јасни докази већ дошли! Њима припада патња велика.

¹⁰⁶На Дан Судњи када ће нека лица да побеле, а нека да поцрне. Онима чија лица буду поцрнела биће речено: „Зар сте постали неверници након вашег веровања?! Па искусите патњу зато што нисте веровали!“

¹⁰⁷А они чија лица побеле, биће у Аллаховој милости, они ће у њој вечно да остану.

¹⁰⁸То су Аллахове речи које теби истинито казујемо. А Аллах не жели да било коме учини неправду.

¹⁰⁹Аллаху припада све што је на небесима и што је на Земљи, и Аллаху се све враћа.

¹¹⁰Ви сте најбољи народ који се икада појавио: тражите да се чини добро, а одвраћате од зла, и верујете у Аллаха! А када би следбеници Књиге веровали, било би боље за њих; међу њима има верника, али – већина њих су неверници.

¹¹¹Они не могу да вам науде, осим да вас узнемире. Ако вас нападну, даће се у бег, и после им нема помоћи.

¹¹²Ма где се нашли, они су понижени, осим ако су под Аллаховом заштитом и заштитом других људи. Они су заслужили Аллахову срџбу и беда је пала на њих, зато што у речи и доказе Аллахове нису веровали и што су веровеснике бесправно убијали, зато што су Аллаху били непокорни, и што су прешли сваку границу у грешењу.

¹¹³Нису сви они исти! Међу онима којима је дата Књига има исправних, који по целу ноћ уче Аллахове речи и падају Му ничице.

¹¹⁴Они верују у Аллаха и Будући свет, наређују да се чине добра дела, а одвраћају од злих, и журе да чине добро. Они су међу добрима.

¹¹⁵Какво год добро да ураде, неће да им буде занегирано, а Аллах добро зна оне који се Њега боје.

¹¹⁶Заиста, оне који не верују од Аллаха неће да одбране њихова богатства, нити њихова деца; они ће да буду становници Ватре, у њој ће вечно да остану.

¹¹⁷Пример онога што они у овосветском животу уделе сличан је леденом ветру који погоди усеве људи који су сами себи неправду учинили, па их уништи. Њима Аллах није неправду учинио, него је они сами себи чине.

¹¹⁸О ви који верујете, не узимајте за блиске пријатеље и заштитнике друге мимо вас, јер други вам желе пропаст, једва чекају да допаднете мука! Мржња избија из њихових уста, док је оно што крију њихове груди још горе. Ми вам износимо доказе, ако разумете.

¹¹⁹Ето, ви њих волите, а они вас не воле, а ви верујете у све Књиге. Када вас сретну, они говоре: „Верујемо!“ А чим се насамо нађу, од злобе према вама гризу врхове прстију. Реци: „Умрите од муке!“ Аллах, заиста, добро зна шта је у грудима.

¹²⁰Ако вас задеси какво добро, то их озлоједи; а задеси ли вас каква невоља, обрадују јој се. Ако се будете стрпили и будете били богобојазни, њихово лукавство нимало неће да вам науди. А Аллах, заиста, обухвата све што они раде.

¹²¹И сети се када си поранио и породицу своју оставио, да верницима одредиш места за борбу. А Аллах све чује и све зна.

¹²²Када две ваше групе готово не узмакоше, а Аллах је њихов заштитник. И само на Аллаха нека се ослоне верници!

¹²³Аллах вас је и на Бедру помогао, када сте били малобројни! Зато се Аллаха бојте, да бисте били захвални.

¹²⁴Када си ти рекао верницима: „Зар вам није довољно да вас ваш Господар помогне са три хиљаде послатих анђела?“

¹²⁵Свакако! Ако будете стрпљиви и богобојазни; и ако вас они нагло нападну, ваш Господар ће да вам пошаље помоћ од пет хиљада обележених анђела.

¹²⁶То је Аллах учинио само да вас обрадује и да се тиме ваша срца смире. А помоћи нема осим од Аллаха, Силног и Мудрог.

¹²⁷И да уништи један део неверника, или да их осрамоти, па да се разочарани врате.

¹²⁸Ништа не зависи од тебе: било да им Он прими покајање, или да их казни, јер они су, заиста, неправедници.

¹²⁹Аллаху припада све што је на небесима и што је на Земљи! Он прашта коме Он хоће, а на муке ставља кога Он хоће. А Аллах грехе опрашта и милостив је.

¹³⁰О ви који верујете, не једите камату више пута удвостручену, и бојте се Аллаха да бисте били спашени.

¹³¹И чувајте се Ватре која је припремљена за невернике.

¹³²И покоравајте се Аллаху и Посланику како би вам била милост указана.

¹³³И пожурите опросту вашег Господара, и Рају широком као небеса и Земља, припремљеном за богобојазне.

¹³⁴За оне који удељују, и када су у обиљу и када су у оскудици, који срџбу своју савлађују и људима опраштају. А Аллах воли доброчинитеље.

¹³⁵И за оне који, када учине нешто лоше, или себи учине неправду, сете се Аллаха и опрост за грехе своје замоле. А ко опрашта грехе, ако не Аллах?! И за оне који у греху свесно не устрају.

¹³⁶То су они чија је награда опрост њиховог Господара, и баште кроз које теку реке, где ће вечно да остану. Дивне ли награде за оне који тако поступају!

¹³⁷Пре вас су многи народи били и нестали. Зато, путујте по Земљи и гледајте како су завршили они који су истину порицали.

¹³⁸То је објашњење људима, и упута и поука за оне који се боје Аллаха.

¹³⁹Не клоните духом, и не жалостите се! Ви ћете да победите, ако верници будете.

¹⁴⁰Ако вас ране спопадну - па сигурно су такве ране и друге спопале, и те дане победе Ми наизменице дајемо људима, да би Аллах указао на оне који верују, и одабрао неке од вас који су животом посведочили. А Аллах не воли неправеднике.

¹⁴¹И да би вернике очистио, а невернике уништио.

¹⁴²Зар мислите да ћете да уђете у Рај, а да Аллах не укаже на оне међу вама који се боре, и на оне који су стрпљиви?!

¹⁴³Ви сте прижељкивали смрт пре него што сте се са њом суочили, па сте је, ето, видели и у њу сте гледали.

¹⁴⁴Мухаммед је само посланик, а и пре њега је било посланика. Ако би он умро, или био убијен, зар бисте се ви назад вратили?! Онај ко се врати назад, Аллаху неће ништа да науди, а Аллах ће захвалне да награди.

¹⁴⁵Ниједна особа неће да умре без Аллаховог одређења, часа суђеног. Ко жели награду на овоме свету, даћемо му дeо награде који заслужује, а ко жели награду на Будућем свету, даћемо му део награде који заслужује. А захвалне ћемо да наградимо!

¹⁴⁶А колико је било веровесника уз које су се бројни побожни људи борили, па нису клонули због онога што би их задесило на Аллаховом путу, нити су посустајали, нити су се предавали?! А Аллах воли стрпљиве.

¹⁴⁷Они нису говорили ништа друго него: „Господару наш, опрости нам грехе наше и претеривање у поступцима нашим, учврсти наше кораке и помози нам против народа неверничког.“

¹⁴⁸Па им је Аллах дао награду на овом свету и још лепшу награду на Будућем свету, а Аллах воли доброчинитеље.

¹⁴⁹О ви који верујете, ако се будете покоравали онима који не верују, вратиће вас уназад па ћете да постанете губитници.

¹⁵⁰Заиста, само Аллах је ваш заштитник и Он је најбољи помагач.

¹⁵¹Ми ћемо да улијемо страх у срца оних који не верују, зато што придружују Аллаху оно о чему Аллах није спустио никакав доказ; Ватра је њихово боравиште, а грозно је боравиште неправденика.

¹⁵²Аллах је већ потврдио Своје обећање, када сте их ви уништавали, Његовом дозволом, док нисте неуспех доживели и око наредби се разишли, и непокорни били, након што вам је показао шта волите: неки од вас желе овај свет, а други будући! Онда вас је Он одвојио од њих, како би вас искушао! И опростио вам је; а Аллах је према верницима неизмерно добар.

¹⁵³Када сте се удаљавали пењући се и не обазирући се ни на кога, док вас је Посланик звао иза ваших леђа, Аллах вас је казнио невољом на невољу, како не бисте туговали за оним што вам је измакло нити због онога што вас је задесило. А Аллах у потпуности зна оно што радите.

¹⁵⁴Затим вам је, после невоље, спустио спокојство, сан који је неке од вас обузео, док су се други бринули само о себи, мислећи о Аллаху оно што није истина, паганским мислима. Говорили су (лицемери): „Имамо ли ми ишта у свему овом?“ Реци: „Одредба у потпуности припада само Аллаху!“ Они у себи крију оно што теби не показују. И говорили су: „Да смо ишта у овоме имали, не бисмо овде изгинули!“ Реци: „И да сте у кућама својим били, опет би они којима је прописано да погину изашли на места своје погибије, да Аллах искуша шта је у вашим грудима и да испита шта је у вашим срцима! А Аллах добро зна шта је у грудима!

¹⁵⁵Оне од вас који су узмакли на дан када су се две групе сукобиле, заиста је ђаво навео да посрну због нечег од онога што су пре згрешили. А Аллах им је већ опростио, Аллах, заиста, грехе опрашта и не жури са казном.

¹⁵⁶О ви који верујете, не будите као они, који не верују и који говоре за браћу своју, када се на пут по свету отисну или се у борбу дају: „Да су били са нама, не би умрли, нити би погинули!“ Јер, Аллах тиме чини тугу у њиховим срцима, а Аллах даје и живот и смрт. Он добро види оно што ви радите.

¹⁵⁷А ако ви на Аллаховом путу погинете или умрете, па Аллахов опрост и милост су бољи од онога што они гомилају.

¹⁵⁸И било да умрете или погинете, ви ћете пред Аллахом сигурно да будете сакупљени.

¹⁵⁹Са Аллаховом милошћу ти си благ према њима; а да си груб и тврдог срца, сигурно би се разбежали на све стране од тебе. Зато им праштај и моли да им буде опроштено, и договарај се са њима. А када се одлучиш, ослони се на Аллаха; Аллах, заиста воли оне који се ослањају на Њега.

¹⁶⁰Ако вас Аллах помогне, нико вас победити не може; а ако вас напусти, па ко је тај који, осим Њега, може да вам помогне?! Зато, на Аллаха нека се ослањају верници!

¹⁶¹Није могуће да Веровесник шта утаји! А онај ко шта утаји, доћи ће на Судњи дан са тим што је утајио. Затим ће свакоме у потпуности да буде дато оно што је заслужио, и никоме неће да буде учињена неправда.

¹⁶²Зар је онај који је следио Аллахово задовољство исти као онај који је навукао Аллахову срџбу и чије пребивалиште је Пакао?! А ужасно је то коначно одредиште!

¹⁶³Они су код Аллаха на различитим степенима и Аллах добро види шта они раде!

¹⁶⁴Аллах је вернике даровао Својом милошћу када им је послао Посланика између њих, да им казује Његове речи, да их очисти, и да их подучи Књизи и мудрости, иако су пре били у очигледној заблуди.

¹⁶⁵Зар нисте рекли, када вас је невоља снашла коју сте ви њима двоструко нанели: „Одакле сада ово?“ Реци: „То је од вас самих!“ Аллах, заиста, над свиме има моћ.

¹⁶⁶Оно што вас је задесило када су се две групе сукобиле, било је Аллаховом дозволом, и да би указао на оне ко су верници.

¹⁶⁷И да би указао ко су лицемери. Њима је речено: „Дођите, борите се на Аллаховом путу, или се браните!“ А они су казали: „Да знамо да ће да буде борбе, ми бисмо вас следили.“ Тога дана они су били ближи неверовању него веровању. Својим устима су говорили оно што није било у њиховим срцима! А Аллах најбоље зна што они крију.

¹⁶⁸Онима који се нису борили, а о браћи својој су говорили: "Да су нас послушали, не би изгинули!" Реци: "Од себе смрт одагнајте, ако истину говорите!"

¹⁶⁹Никако не сматрај мртвима оне који су погинули на Аллаховом путу. Не, они су живи и опскрбљени су код свога Господара.

¹⁷⁰Радосни су због онога што им је Аллах дао из Свога обиља, и весели због оних који им се још нису придружили, за које неће да буде никаквог страха и који ни за чим неће да тугују.

¹⁷¹Они се радују Аллаховој благодати и доброти, и томе што Аллах неће да допусти да пропадне награда која припада верницима.

¹⁷²Онима који су се одазвали Аллаху и Посланику и након задобијених рана, онима између њих који су добро чинили и богобојазни били - припада велика награда.

¹⁷³Онима којима се - када су им људи рекли: „Непријатељи се окупљају због вас, па их се пазите!“- Веровање повећало, па су казали: „Нама је довољан Аллах, а диван је Он Заштитник.“

¹⁷⁴Па су се вратили са Аллаховим благодатима и обиљем; никакво их зло није задесило. Следили су Аллахово задовољство, а Аллах је поседник великог добра.

¹⁷⁵То вас само ђаво плаши својим присталицама, па их се не бојте, него се бојте Мене, ако сте верници!

¹⁷⁶Нека те не жалосте они који срљају у неверовање. Они нимало не могу да науде Аллаху. Аллах неће да им учини било какво добро на Будућем свету и њима припада велика патња.

¹⁷⁷Они који су веровање за неверовање продали, Аллаху неће ништа да науде. Њима припада болна патња.

¹⁷⁸Нека неверници никако не мисле да је добро за њих то што им дајемо дуг живот. Ми им дајемо дуг живот само због тога како би огрезли у греху и њима припада понижавајућа патња.

¹⁷⁹И не може да буде да Аллах вернике остави у стању у којем сте ви, док лоше од добрих не одвоји. И не може да буде да вам Аллах открије оно што је недокучиво чулима, него Он бира кога хоће од Својих посланика. Зато, верујте у Аллаха и Његове посланике, а ако будете веровали и бојали се Аллаха и чували се греха, вама припада велика награда.

¹⁸⁰Нека они који шкртаре у ономе што им Аллах из Свога обиља даје, никако не мисле да је то за њих добро. Напротив, то је за њих зло. На Судњем дану биће им омотано око врата оно чиме су шкртарили. А Аллаху припада наследство небеса и Земље и Аллах добро зна оно што ви радите.

¹⁸¹Аллах је чуо речи оних који су говорили: „Аллах је сиромашан, а ми смо богати!“ Ми ћемо да забележимо оно што су они говорили као и то што су без оправдања веровеснике убијали. И рећи ћемо: „Искусите казну у Огњу!“

¹⁸²То је због дела ваших руку, а Аллах, заиста, не чини неправду Својим слугама.

¹⁸³Онима који говоре: „Аллах је од нас узео обавезу да не верујемо ниједном посланику док не принесе жртву коју ће да прогута ватра!“ Реци: „И пре мене су вам посланици са јасним доказима долазили, а и са тим о чему говорите. Па зашто сте их, онда, убијали - ако истину говорите?“

¹⁸⁴А ако те буду лажљивцем сматрали, па и пре тебе су лажљивцима сматрани посланици који су доносили Јасне доказе и списе и Књигу светиљку.

¹⁸⁵Свака особа ће смрт да окуси, а само на Судњем дану ћете у потпуности да добијете ваше заслуге. Па ко буде удаљен од Ватре и уведен у Рај, успео је. А живот на овом свету само је варљиво наслађивање.

¹⁸⁶Ви ћете сигурно да будете искушавани у вашим имецима, и у вашим животима, а слушаћете многе неугодности од оних којима је пре вас дата Књига и од незнанобожаца. А ако будете стрпљиви и Аллаха се бојали, па то, заиста, у највећа дела спада.

¹⁸⁷А кад је Аллах узео обавезу од оних којима је дата Књига да ће то сигурно људима да објашњавају и да ништа из ње неће да крију, они су је иза леђа својих бацили, продајући је за нешто безвредно. А ружно ли је оно што за то купују!

¹⁸⁸Никако не мисли за оне које радује то што су урадили и који воле да буду похваљени и за оно што нису учинили - никако не мисли да ће се сачувати патње. Њима припада болна патња.

¹⁸⁹Аллаху припада власт на небесима и на Земљи и Аллах над свиме има моћ.

¹⁹⁰У стварању небеса и Земље, и у измени ноћи и дана, заиста су знакови за разумом обдарене,

¹⁹¹који Аллаха спомињу стојећи, седећи и лежећи на својим боковима, и размишљају о стварању небеса и Земље. „Господару наш, Ти ово ниси створио узалуд! Узвишен си Ти и сачувај нас од патње у Ватри!

¹⁹²Господару наш, онога кога Ти будеш у Ватру бацио, већ си га понизио, а неправедницима неће да буде помагача!

¹⁹³Господару наш, ми смо чули гласника који позива вери: "Верујете у вашег Господара!" Па смо поверовали! Господару наш, опрости нам грехе, и покриј наше лоше поступке, и усмрти нас са честитима!

¹⁹⁴Господару наш, дај нам оно што си нам обећао преко Својих посланика и не понизи нас на Судњем дану! Ти, заиста, не кршиш Своје обећање!“

¹⁹⁵И њихов Господар им се одазва: „Ниједном између вас који добро чини, био мушкарац или жена, дела нећу да поништим; ви сте једни од других. Онима који се иселе и који буду из својих домова прогнани, и који буду мучени на Моме путу, и који се буду борили и погинули, сигурно ћу лоша дела да покријем и сигурно ћу да их уведем у рајске баште, кроз које реке теку. Награда је то од Аллаха, а код Аллаха је награда најлепша.

¹⁹⁶Нека те никако не обмањује то што они који не верују свуда по свету незахвално богатством располажу.

¹⁹⁷Кратко уживање, а затим Пакао ће бити њихово боравиште; а ужасно је то пребивалиште!

¹⁹⁸Али, онима који се Господара свога боје припадају рајске баште кроз које теку реке; у њима ће вечно да остану, Аллах ће да их почасти. А оно што је код Аллаха, боље је за честите.

¹⁹⁹Има и оних којима је дата Књига који верују у Аллаха и у оно што је вама објављено, и у оно што је њима објављено, који су понизни Аллаху и не продају Аллахове речи за нешто безвредно. Њима припада награда њиховог Господара, а Аллах ће, заиста, брзо да сведе рачун.

²⁰⁰О ви који верујете, будите стрпљиви и издржљиви, устрајно бдијте и бојте се Аллаха, да бисте успели!