Maryam

¹Каф-ха-ја-ајн-сад.[1]

²Ово је спомен о милости твога Господара према Његовом слуги Захарији,

³кад је он свога Господара тихо замолио,

⁴и рекао: „Господару мој, кости су ми оронуле и глава оседела, а никада нисам, кад сам Ти, мој Господару, молбу упутио, остао разочаран.

⁵Бојим се мојих рођака по крви после мене, а жена ми је нероткиња, зато ми поклони сина наследника,

⁶да наследи мене и породицу Јаковљеву, и учини га таквим, Господару мој, да будеш задовољан њиме.“

⁷„О Захарија, јављамо ти радосну вест да ће ти се родити дечак, име ће да му буде Јахја (Јован), ником пре њега то име нисмо хтели да дамо.”

⁸„Господару мој“, рече он, „како ћу да имам сина кад ми је жена нероткиња, а већ сам доживео дубоку старост?“

⁹„Ето тако“, рече. Твој Господар је рекао: „То је мени лако, и тебе сам раније створио, а ниси ништа био.“

¹⁰„Господару мој“, рече, „дај ми неки знак.“ „Знак ће да ти буде то што три ноћи нећеш моћи са људима да разговараш, а здрав ћеш да будеш.“

¹¹И он изађе из храма у народ свој и знаком им је дао на знање: “Славите Га ујутру и навече!”

¹²„Јоване, прихвати Књигу одлучно!“ А дали смо му мудрост још док је био дечак,

¹³и нежност и чедност, и богобојазан је био,

¹⁴и родитељима својим је био послушан, и није био дрзак и непослушан.

¹⁵Нека су мир и спас над њим на дан кад се родио и на дан кад је умро и на дан кад буде из мртвих устао!

¹⁶И спомени из Књиге Марију: када се од укућана својих повукла на источну страну,

¹⁷и од њих узела заклон, Ми смо ка њој послали Нашег анђела и он јој се показао у потпуном људском облику.

¹⁸„Тражим заштиту Свемилосног од тебе, ако се Њега бојиш!“ Узвикну она.

¹⁹„А ја сам управо изасланик твога Господара“, рече он, „да ти поклоним честитог дечака!“

²⁰„Како ћу да имам дечака?“ Рече она, „кад ме ниједан мушкарац није додирнуо, а ја нисам блудница.“

²¹А он рече: „Ето тако, Господар твој је казао: 'То је Мени лако, и зато да га учинимо да буде знак људима и знак наше милости.' Тако је унапред одређено.“

²²И она занесе и бременита се склони негде далеко.

²³И порођајни болови присилише је да дође до стабла једне палме. „Камо среће да сам раније умрла и да сам потпуно у заборав пала!“ Узвикну она.

²⁴И он је испод ње зовну: „Не жалости се, твој Господар је дао да ниже тебе потече поток.

²⁵Затреси палмино стабло, посуће по теби свеже урме,

²⁶па једи и пиј и буди весела! А ако видиш неког човека, ти реци: 'Ја сам се заветовала Свемилосном да ћу да ћутим, и данас ни са ким нећу да говорим.'“

²⁷И дође она са њим своме народу, носећи га. „О Марија!“ Рекоше они, „учинила си нешто нечувено!

²⁸Хеј ти, која личиш на Арона, отац ти није био неваљао, а ни мајка твоја није била блудница!“

²⁹Она им показа на Исуса. „Како да говоримо са бебом у колевци?“ Рекоше они.

³⁰„Ја сам Аллахов слуга“, рече он, „мени ће Он Књигу да подари и веровесником да ме учини,

³¹и учиниће ме, где год будем, благословљеним, и наредиће ми да док год сам жив, обављам молитву и да удељујем милостињу,

³²и да мајци својој будем добар, а неће ми допустити да будем дрзак и непристојан.

³³И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан кад будем проживљен из мртвих.“

³⁴То је Исус, Маријин син, то је права истина о њему, онај у кога они сумњају.

³⁵Незамисливо је да Аллах има дете, Узвишен је Он! Кад нешто одреди, Он за то само каже: „Буди!“- И оно буде.

³⁶И рече: " И Аллах је, уистину, и мој и ваш Господар, зато обожавајте само Њега! То је Прави пут."

³⁷И следбеници Књиге су се у погледу њега подвојили, па тешко онима који не верују када на Дану великом буду присутни!

³⁸Како ће добро чути и како ће добро видети оног Дана кад пред Нас стану! А неверници су сад у очитој заблуди!

³⁹И упозори их на Судњи дан кад ће бити с полагањем рачуна завршено, а они су немарни били и нису веровали.

⁴⁰Ми ћемо Земљу и оне који живе на њој да наследимо и Нама ће они да се врате.

⁴¹И спомени из Књиге Аврама! Он је био истинољубив, веровесник.

⁴²Када је рекао своме оцу: „О оче мој, зашто обожаваш оно што нити чује нити види, нити може да ти буде од какве користи?

⁴³О оче мој, објављује ми се знање које ти не знаш; зато ме следи, па ћу те ја упутити на Прави пут.

⁴⁴Оче мој, не обожавај Сотону, Сотона је Свемилосном увек непокоран;

⁴⁵оче мој, бојим се да те од Свемилосног не стигне казна, па да будеш Сотони друг.“

⁴⁶Његов отац рече: „Зар си ти против мојих божанстава, о Авраме? Ако се не оканиш, заиста ћу те каменовати, зато ме заувек напусти.“

⁴⁷„Мир теби!“ Рече Аврам. „Молићу Господара свога да ти опрости, јер Он је врло добар према мени.

⁴⁸И напустићу и вас и све оне које мимо Аллаха обожавате, и само ћу своме Господару да се молим; Господар мој ме неће разочарати одбијањем моје молбе.“

⁴⁹Пошто их је напустио и оне које су, мимо Аллаха, обожавали, Ми му даровасмо Исака и Јакова, и обојицу веровесницима учинисмо,

⁵⁰и даровасмо им Нашу милост и учинисмо да буду хваљени и по добру спомињани.

⁵¹И спомени из Књиге Мојсија! Он је био одабран и био је посланик, веровесник.

⁵²Ми смо га позвали са десне стране Синаја и приближили смо га Себи да чује Наше речи,

⁵³и даровали смо му, из Наше милости, као веровесника његовог брата Арона.“

⁵⁴И спомени из Књиге Јишмаила! Он је испуњавао дато обећање и био је посланик, веровесник.

⁵⁵Наређивао је својој породици да обављају молитву, и да удељују милостињу, и Господар је био њиме задовољан.

⁵⁶И спомени из Књиге Идриза (Хенока)! Он је био истинољубив, веровесник,

⁵⁷и Ми смо га уздигли на високо место.

⁵⁸То су веровесници које је Аллах обасуо благодатима, од Адамових потомака и оних које смо са Нојем на лађи спасили, и Аврамових и Јаковљевих потомака, и оних које смо упутили и одабрали. Кад би им се училе речи Свемилосног, они би ничице падали и плакали.

⁵⁹А њих сменише зли потомци, који молитву напустише и за пожудама пођоше – они ће сигурно зло проћи.

⁶⁰Али они који су се покајали, и веровали, и радили добра дела, њима се неће никаква неправда учинити, и они ће у Рај ући.

⁶¹У еденским вртовима које је Свемилосни Својим верницима обећао иако их нису видели – а обећање Његово ће заиста да се испуни.

⁶²У њима празне приче неће да слушају, већ само: „Мир Божји!“ - И у њима ће ујутру и навече да буду опскрбљени.

⁶³Даћемо да такав Рај наследи сваки Наш богобојазни слуга.

⁶⁴„А ми анђели силазимо само по наредби твога Господара. Њему припада оно што је пред нама и оно што је за нама, и што је између тога. А твој Господар ништа не заборавља.“

⁶⁵Он је Господар небеса и Земље и онога што је између њих, зато само Њега обожавај и у томе буди устрајан! Знаш ли да има неко Њему сличан?

⁶⁶Човек говори: „Зар ћу, кад умрем, заиста да будем проживљен?“

⁶⁷А зар се човек не сећа да смо га још пре створили, а да није био ништа?

⁶⁸Кунем се Собом, да ћемо да скупимо и невернике и ђаволе, затим ћемо да их доведемо да клече на коленима око Пакла,

⁶⁹а онда ћемо из сваке групе да издвојимо оне који су према Свемилосном били најдрскији,

⁷⁰јер Ми најбоље знамо оне који су највише заслужили да у њој горе.

⁷¹И сваки од вас ће до Пакла да стигне! Твој Господар се сигурно тако обавезао!

⁷²Затим ћемо да спасимо оне који су се бојали Аллаха и клонили греха, а невернике ћемо да оставимо у њему на коленима да клече.

⁷³Када су им се Наше јасне речи казивале, онда су неверници говорили верницима: “Шта мислите, ко је у бољем положају и ко има више поборника?”

⁷⁴А колико смо Ми пре њих народа уништили који су благом и изгледом дивљење изазивали!

⁷⁵Реци: „Ономе ко је у заблуди, нека Свемилосни дуг живот да!“ Али кад такви доживе да се претње остваре, било казна, било Смак света, заиста ће да сазнају ко је у горем положају и ко има слабију војску и помагаче.

⁷⁶А Аллах ће помоћи онима који су на Правом путу! А добра дела која вечно остају – од Господара твог биће боље награђена и лепше узвраћена.

⁷⁷Зар ниси видео онога који у Наше речи и доказе не верује и говори: „Засигурно ће ми бити дато богаство и деца!“

⁷⁸Или је он будућност прозрео или је од Милостивог обећање примио?

⁷⁹Ниједно! Ми ћемо да запишемо оно што он говори и патњу ћемо знатно да му продужимо,

⁸⁰а оно о чему он говори - наследићемо и сам лично ће да Нам се врати.

⁸¹Они, уместо Аллаха, узимају лажна божанства тражећи од њих помоћ и славу.

⁸²Напротив! Божанства ће да порекну њихово обожавање, и биће им противници.

⁸³Зар не видиш да Ми невернике ђаволима препуштамо да их што више на зло навраћају?

⁸⁴Зато не тражи да што пре буду кажњени, Ми им полако одбројавамо дане.

⁸⁵На Дан када богобојазне, као делегацију, пред Свемилосним сакупимо,

⁸⁶а кад у Пакао потерамо жедне невернике,

⁸⁷нико се неће моћи ни за кога заузимати, осим онај коме Милостиви то допусти.

⁸⁸Они говоре: „Свемилосни је узео дете!“

⁸⁹Ви, заиста, говорите нешто страшно и гнусно!

⁹⁰Готово да се од тога небеса распадну, а Земља провали и планине здробе,

⁹¹јер Свемилосном приписују дете!

⁹²Незамисливо је да Свемилосни има дете!

⁹³Па, сви ће они, и они на небесима и они на Земљи, да дођу Свемилосном као слуге.

⁹⁴Он их је све знањем обухватио и зна колико их има,

⁹⁵и сви ће Му на Судњем дану појединачно доћи.

⁹⁶Оне који верују и раде добра дела Свемилосни ће вољеним учинити.

⁹⁷Ми смо Кур'ан учинили лаким, на твоме језику, да би њиме обрадовао богобојазне, а упозорио пркосне грешнике.

⁹⁸А колико смо само народа пре њих уништили! Да ли иједног од њих видиш и да ли и најслабији глас њихов чујеш?!