Ya-Sin

¹Ја-син.[1]

²Тако Ми Кур'ана мудрог,

³ти си, уистину, један од посланика,

⁴на Правом си путу.

⁵Кур'ан је објава Силног и Милостивог,

⁶да упозораваш народ чији преци нису били упозоравани, па је немаран!

⁷О већини њих већ се обистинила Реч - зато они неће да верују.

⁸Ми смо учинили да буду као они на чије смо вратове окове ставили све до подбрадака – зато су они глава уздигнутих.

⁹и као они испред којих и иза којих смо преграду ставили и на очи им копрену ставили. Зато они не виде.

¹⁰и њима је свеједно упозоравао их ти или их не упозоравао, они неће да верују.

¹¹Твоја опомена ће користити само оном који Кур’ан следи и Милостивог се боји и када га нико не види – њега обрадуј опростом и наградом лепом!

¹²Ми ћемо, заиста, мртве оживети и Ми смо записали оно што су урадили и дела која су иза себе оставили – све смо Ми то у Књизи јасно побројали.

¹³Наведи им као пример становнике једног насеља, када су им дошли посланици;

¹⁴када им Ми посласмо двојицу, али их они сматраше лажним, и појачасмо трећим, па рекоше: „Ми смо, заиста, вама послати!“

¹⁵„Ви сте људи као и ми“, они одговорише, „Свемилосни није објавио ништа; ви говорите неистину!“

¹⁶„Наш Господар зна да смо, заиста, послати вама“, рекоше они,

¹⁷„и дужни смо само да јасно обзнанимо.“

¹⁸Они рекоше: „Ми слутимо да нам доносите несрећу; ако се не оканите, каменоваћемо вас и сигурно ће да вас задеси болна патња од нас.“

¹⁹“Узрок ваше несреће сте ви!” Рекоше они. “Зар зато што сте опоменути? Па ви сте народ који сваку границу зла прелази.”

²⁰И са краја града журно дође један човек и рече: „О мој народе, следите оне који су послати,

²¹следите оне који од вас не траже никакву награду, а на Правом су путу!

²²Зашто да не обожавам Онога Који ме је створио, а Њему ћете да будете враћени?!

²³Зар да прихватим друге богове поред Њега?! Ако Свемилосни хоће да ме снађе неко зло, њихово посредовање неће да ми буде ни од какве користи и они ме неће моћи спасити,

²⁴а ја бих тад био у правој заблуди,

²⁵ја верујем у Господара вашег, чујте ме!”

²⁶И би речено: „Уђи у Рај!“ - А он рече: “Камо среће да народ мој зна,

²⁷због чега ми је мој Господар опростио и учинио да будем међу почаствованим!“

²⁸И против његовог народа, после њега, Ми нисмо војску са неба послали, нити смо је иначе слали,

²⁹само би се чуо један ужасан крик, и они би одједном сви помрли.

³⁰О како су људи јадни! Ниједан посланик им није дошао, а да му се нису наругали.

³¹Како они не увиде колико смо пре њих народа уништили од којих им се нико вратио није.

³²А сви они биће заједно доведени пред Нас.

³³Доказ им је мртва земља: Ми јој живот дајемо и из ње ниче жито које они једу.

³⁴Ми смо по њој створили баште, палмовике и винограде, и учинили смо да из ње извиру извори,

³⁵да они једу њихове плодове - а нису то њихове руке привредиле - па зашто неће да буду захвални?!

³⁶Нека је слављен и Узвишен Онај Који је у свему створио парове: у ономе што из земље ниче, у њима самима, и у ономе што они не знају!

³⁷И ноћ им је доказ: Ми уклањамо дневну светлост и они остају у мраку.

³⁸И Сунце се креће до свога станишта, то је одредба Силнога и Свезнајућег.

³⁹И Месецу смо одредили положаје; и он се увек поново враћа као стари савијени палмин прут.

⁴⁰Нити Сунце може Месец да достигне, нити ноћ дан да претекне, сви они у свемиру плове.

⁴¹Доказ им је и то што смо њихове претке превезли у крцатој лађи

⁴²и што смо за њих, сличне њој, створили, оно на чему се возе.

⁴³И ако желимо, Ми их потопимо, и нико у помоћ неће да им притекне, нити ће да буду избављени

⁴⁴осим ако им се не смилујемо, да би до рока одређеног уживали.

⁴⁵А кад им се каже: „Бојте се онога што се пре вас догодило и онога што вас чека да бисте били помиловани.“

⁴⁶И не дође им ниједан знак од знакова њиховог Господара којем они леђа не окренуше.

⁴⁷А кад им се каже: „Удељујте од онога што вам Аллах даје“, онда неверници говоре онима који верују: „Зар да хранимо онога кога је Аллах, да је хтео, могао да нахрани? Ви сте, уистину, у правој заблуди!“

⁴⁸И говоре: „Кад ће већ једном то обећање, ако истину говорите?“

⁴⁹А не чекају друго до један страшан звук који ће да их, док се буду једни са другима препирали, обузети,

⁵⁰па неће моћи ништа опоручити, нити се својој породици вратити.

⁵¹И дувнуће се у рог, па ће они из гробова својих да похрле према своме Господару.

⁵²Рећи ће: „Тешко нама! Ко нас је оживео из наших гробова?“ „Ово је оно што је обећао Свемилосни, а посланици су говорили истину!“

⁵³Биће то само један страшан звук, а они ће пред Нас сви да буду доведени.

⁵⁴Данас никоме неће да се учини насиље и ви ћете, само према ономе како сте радили, да будете награђени.

⁵⁵Заиста ће становници Раја тог Дана уживати у благодатима весели и радосни.

⁵⁶Они и њихове супруге биће у хладовини наслоњени на украшеним диванима,

⁵⁷у њему ће имати воћа, и оно што буду желели

⁵⁸„Мир вама!“ - Биће речи Милостивог Господара.

⁵⁹“а ви, о одметници, данас се одвојите!”

⁶⁰Зар вам нисам наредио о потомци Адамови: "Не обожавајте Сотону, јер вам је он, заиста, отворени непријатељ,

⁶¹већ Мене обожавајте; то је Пут прави.

⁶²Он је многе од вас одвео у заблуду, како нисте памети имали?!

⁶³Ово је Пакао којим вам се претило,

⁶⁴пржите се сад у њему зато што нисте веровали!”

⁶⁵Данас ћемо да им запечатимо уста, њихове руке ће да Нам говоре, а њихове ноге ће о оном што су радили да сведоче.

⁶⁶Да смо хтели, учинили бисмо их слепим, па кад би пошли на пут, како би видели?!

⁶⁷А да смо хтели, могли смо да их унаказимо на месту на коме су, па не би могли да се помере ни напред ни назад.

⁶⁸Ономе коме дамо дуг живот, Ми му изглед изменимо нагоре. Зар они не разумеју?

⁶⁹Ми Посланика нисмо учили песништву, то му не приличи. Ово је само поука - јасни Кур'ан,

⁷⁰да упозорава онога ко је жив, и да се обистини Реч о казни за невернике.

⁷¹Како они не виде да Ми само због њих стоку стварамо и да они њоме располажу као власници.

⁷²И подредили смо их њима - на некима јашу, а некима се хране,

⁷³и других користи од ње имају, и напитке, па зашто нису захвални?!

⁷⁴И поред Аллаха друге узимају за богове како би им они помогли;

⁷⁵они, међутим, не могу да им помогну, а људи су им послушна војска.

⁷⁶И нека те не жалосте њихове речи; Ми, заиста, знамо и оно што они крију и оно што показују.

⁷⁷Како човек не види да га Ми стварамо од капи семена, и он опет отворени противник,

⁷⁸и Нама наводи пример, а заборавља како је створен, и говори: „Ко ће да оживи кости, кад буду труле?“

⁷⁹Реци: „Оживеће их Онај Који их је први пут створио; Он добро зна све што је створио,

⁸⁰Онај Који вам из зеленог дрвећа ватру ствара и ви њоме потпаљујете.“

⁸¹Зар Онај Који је створио небеса и Земљу није способан да створи њима сличне? Јесте, Он је Створитељ, Свезнајући.

⁸²А Његова наредба, када нешто хоће, јесте да само за то каже: „Буди!“ - И оно буде.

⁸³Па нека је узвишен Онај у Чијој је руци власт над свим, и Њему ћете да будете враћени!