الأنبياء
Посланици • 112 ајета • Мекканска
بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
1Људима се ближи њихово полагања рачуна, а они, немарни, окрећу се од истине.
2И не дође им ниједна нова опомена од Господара њиховог којој се, слушајући је, не подсмехују,
3немарних срца. И тихо рекоше незнанобожци: „Да ли је овај нешто друго до човек као и ви?! Зар ћете да се предате враџбини, а видите да то јесте?!“
4“Господар мој зна”, рече он, “шта се говори и на небу и на Земљи. Он све чује и све зна!”
5Они, чак, говоре: “То је само кошмар! Он га измишља! Он је песник! Нека нам донесе какво чудо као и претходни посланици!”
6Ниједно насеље које смо Ми уништили пре њих није у чудо поверовало, па зар ће они да поверују?!
7И пре тебе смо само људе као посланике слали и објављивали смо им, зато питајте следбенике Књиге, ако ви не знате!
8Ми их нисмо створили као бића која живе без хране, нити су били бесмртни.
9Затим би им обећање испуњавали, и њих, и оне које смо хтели спашавали, а невернике уништавали.“
10Ми вам Књигу објављујемо у којој је слава ваша, па зашто се не опаметите?
11А колико смо само уништили насеља која су била незнанобожачка и после којих би друге народе довели!
12И када би казну нашу предосетили, из домова својих би се разбежали.
13„Не бежите сад, и вратите се вашим уживањима и вашим домовима, можда ће вас неко шта упитати.”
14“Тешко нама”, они би говорили, “ми смо, заиста, неверници били!”
15И кукали би тако све док их не бисмо учинили, као жито пожњевено, непомичним.
16Ми нисмо створили небо и Земљу и оно што је између њих да се забављамо.
17Да смо хтели да се забављамо, забављали бисмо се онако како Нама доликује, али Ми то не чинимо.
18Него истином сузбијамо лаж, истина је угуши и лажи нестане – а тешко вама због лажи које о Њему износите!
19Његово је оно што је на небесима и на Земљи! А они који су код Њега не зазиру да Га обожавају, нити им то досади,
20славе Га ноћу и дању, не малаксавају.
21Зар божанства која они од земље праве могу да оживе мртве?!
22Да на Земљи и небесима уистину постоје божанства поред Аллаха, пореметила би се. Па нека је слављен и узвишен Аллах, Господар Престола, од оног како Га описују!
23Он неће бити питан за Своје поступке, а они ће бити питани.
24Зар да они уместо Њега узимају богове!? Реци: “Дајте ваш доказ! У овом Кур'ану и књигама пре мене објављеним немате доказ.” Али већина њих не зна истину, па је зато не прихватају.
25Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: „Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!“
26Они говоре: „Свемилосни има дете!“, Узвишен и слављен је Он! А анђели су само слуге поштоване!
27Они не говоре док то Он не одобри и поступају онако како Он нареди.
28Он зна шта су радили и шта ће да ураде, и они се заузимају само за оног са којим је Он задовољан, а и сами су, из страхопоштовања према Њему, богобојазни.
29А ако би неки од њих казао: „Ја сам, поред Њега, такође бог!“ Казнили бисмо га Паклом, јер Ми тако кажњавамо незнанобошце.
30Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раздвојили, и да Ми од воде све живо стварамо?! И зар неће да верују?!
31Ми смо на Земљи створили стабилне планине да их она не потресе, и по њима смо учинили пролазе и стазе да би они стизали куда желе.
32И створио је сигурни небески свод, а они се ипак окрећу од доказа која су на њему.
33И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они у свемиру плове.
34И Ми нисмо ниједном човеку пре тебе дали вечност; ако ти умреш, зар ће они довека да живе?
35Свако живо биће смрт ће да окуси! Ми вас стављамо на искушење и у добру и у злу, и Нама ћете да се вратите.
36Када те неверници угледају, само ти се исмејавају: „Је ли то онај који хули ваша божанства?“ А они сами, кад се спомене Свемилосни, не верују.
37Човек је створен по природи нестрпљив. Показаћу Ја вама, заиста, доказе Своје, зато Ме не пожурујте!
38Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“
39А кад би неверници само знали да тада неће моћи да отклоне ватру од својих лица и својих леђа, и да нико неће моћи да им пружи помоћ.
40Напротив, казна ће изненада да им дође и они неће моћи да је отклоне, и неће им се дати прилика за покајање.
41Посланицима су се и пре тебе исмејавали, па је оне који су им се исмејавали стигла казна којој су се исмејавали.
42Реци: „Ко ће вас, ноћу и дању, заштитити од казне Свемилосног?!“ Па, ипак, се они од Објаве свога Господара окрећу.
43Зар ће их њихова божанства од наше казне одбранити? Па она сама себи не могу да помогну, и нико невернике од Наше казне не може да сачува!
44Ми смо неверницима, а и њиховим прецима, дали да уживају тако да им се живот у томе одужио. А зар они не виде да Ми Земљу са њених крајева умањујемо, па како да они буду победници?!
45Реци: „Ја вас упозоравам Објавом!“ Али, глуви не чују позив када се упозоравају.
46А када би их дотакнуо само мали део казне твога Господара, сигурно би повикали: „Тешко нама, заиста смо били неправедни!“
47И на Судњем дану ћемо поставити тачне ваге за вагање дела, па никоме се неће учинити неправда. А ако дело буде тешко колико зрно горушице, нећемо га занемарити. А довољно је то што ћемо Ми рачуне испитивати.
48Ми смо Мојсију и Арону дали оно што раставља Истину од неистине, светло и опомену за богобојазне,
49за оне који се Господара свог боје и кад их нико не види, и који се брину због Часа проживљења.
50Овај Кур’ан је благословљена поука коју објављујемо, па зар да га ви поричете?
51Ми смо још пре Авраму дали разборитост и добро смо га познавали.
52Кад он своме оцу и своме народу рече: „Какви су ово кипови које тако предано обожавате?“
53Они одговорише: „Затекли смо наше претке како их обожавају.“
54Аврам рече: "Заиста сте ви, а и преци ваши, у очигледној заблуди.“
55„Говориш ли ти то озбиљно или се само шалиш?“ Упиташе они.
56“Не!” Рече. “Господар ваш је Господар небеса и Земље, Он је њих створио, и ја ћу вам то доказати.
57И нечујно рече: "Тако ми Аллаха, ја ћу, чим се удаљите, вашим идолима сплетку учинити!”
58И поразбија их он у комаде, осим оног највећег, да би се њему обратили.
59„Ко уради ово са нашим боговима?“ Повикаше они, „заиста је насилник.“
60„Чули смо једног момка како их хули“, рекоше, „име му је Аврам.“
61„Доведите га пред народ“, рекоше, „да људи посведоче.“
62„Јеси ли ти урадио ово са нашим боговима, о Авраме?“ Упиташе.
63„То је учинио овај највећи међу њима; питајте их ако могу да говоре“, рече он.
64И они схватише, па сами себи рекоше: “Ви сте, заиста, неправедни!”
65Затим се на своје вратише: „Ти знаш да ови не говоре!“
66„Па зашто онда, уместо Аллаха, обожавате оне који не могу ни да вам користе нити могу од вас какву штету да отклоне?“ Упита он.
67„Тешко вама и онима које, уместо Аллаха, обожавате! Зашто се не опаметите?“
68“Спалите га и богове ваше осветите, ако хоћете ишта да учините!” Повикаше.
69„О ватро!“ Рекосмо Ми, „буди хладна, и спас Авраму!“
70И хтели су да му поставе сплетку, али их Ми учинисмо највећим губитницима!
71И спасили смо њега и Лота и послали их у земљу коју смо за људе благословили,
72и поклонили смо му Исака, и још Јакова као унука и све учинисмо честитим.
73И учинили смо их веровесницима да упућују према Нашој заповеди, и објавили смо им да раде добра дела, и да обављају молитву, и да удељују милостињу, и само су Нас обожавали.
74И Лоту мудрост и знање смо дали и из града га, у ком су становници његови одвратне ствари чинили, избавили – то је, уистину, био народ развратан и зао.
75и у Нашу милост смо га увели; он је, заиста, од оних добрих.
76И спомени Ноја - кад је још давно завапио, па смо Му се одазвали, и њега и његову породицу од јада великог спасили,
77и заштитили смо га од народа који је сматрао Наше речи и доказе неистинитим. То су били опаки људи, па смо их све потопили.
78И спомени Давида и Соломона, када су судили о усеву којег су по ноћи нечије овце опасле, и Ми смо били сведоци њиховом суђењу,
79и учинили смо да Соломон проникне у то, а обојици смо дали мудрост и знање. И потчинили смо планине и птице да са Давидом Аллаха славе и величају: све то Ми смо учинили.
80И научили смо га да израђује панцире за вас да вас штите у борби са непријатељем, па зашто нисте захвални?
81А Соломону смо јак ветар послушним учинили, по његовој заповеди је дувао према земљи коју смо благословили; и Ми све добро знамо,
82и потчинио му је неке ђаволе да због њега роне, а радили су и друге послове, и над њима смо Ми бдели.
83И спомени Јова, када је своме Господару завапио: „Мене је снашла невоља, а Ти си од милостивих најмилостивији.“
84И Ми смо му се одазвали и отклонили невољу која га је мучила и вратили смо му, милошћу Нашом, његову породицу, и уз њих још толико, и да буде узор онима који су Нама покорни.
85И спомени Јишмаела, и Еноха, и Језекиља, а сви су они били стрпљиви.
86И увели смо их у окриље Наше милости, они су заиста били добри.
87Јону кад срдит оде и помисли да га нећемо казнити – па после у тминама завапи: “Нема бога, осим Тебе, хваљен нека си, а ја сам се заиста огрешио према себи!”
88Па смо му се одазвали и тегобе га спасили; ето тако Ми спашавамо вернике.
89И спомени Захарија, када је позвао свога Господара: „Мој Господару, не остављај ме самог, Ти си једини вечан."
90Одазвали смо му се и, излечивши му жену, Јована му поклонисмо. Они су се трудили да што више добра ураде и молили су Нам се у нади и страху, и били су према Нама понизни.
91И спомени ону која је сачувала чедност - своје девичанство, па смо у њу удахнули живот, и њу и њеног сина смо учинили да буду свим световима знамење.
92Ова ваша вера – једина је права вера, а Ја сам ваш Господар, зато само Мене обожавајте!
93Људи су се, међутим, разишли и поделили у вери, а сви ће се Нама вратити.
94Ко буде радио добра дела а притом је верник, труд му неће остати лишен награде, јер смо га Ми сигурно записали.
95А немогуће је да се становници било којег насеља које смо Ми уништили поново врате на овај свет!
96И кад се ослободе Гог и Магог и кад се буду низ све стрмине журно спуштали,
97и приближи се Истинита претња, тада ће погледи неверника да се укоче. „Тешко нама, ми смо према овоме били равнодушни, сами себи смо неправду учинили!”
98И ви, и они које поред Аллаха обожавате, бићете гориво у Паклу, а у њему ћете сигурно да уђете.
99Да су они богови, не би у Пакао ушли, и сви ће у њему вечно да бораве.
100У њему ће да уздишу пригушено, у њему ништа неће чути.
101А они којима смо још пре обећали лепу награду, они ће да буду далеко од Пакла.
102Његову буку неће да чују, и вечно ће да уживају у ономе што им буду душе желеле.
103Неће осетити страх због највећег ужаса, него ће их анђели дочекивати: „Ево, ово је ваш Дан који вам је обећан!“
104На Дан кад смотамо небеса као што се смота лист папира за писање, онако како смо први пут из ништа створили, тако ћемо поново из ништа да створимо, то је Наше обећање, Ми ћемо, заиста, то да учинимо.
105Ми смо у објавама, после Торе, написали да ће Земљу да наследе Моје честите слуге.
106У овом је заиста поука за људе који буду само Аллаха обожавали,
107а тебе смо послали само као милост световима.
108Реци: „Мени се објављује да је ваш Бог један једини Бог, па хоћете ли му се предати?“
109А ако они одбију, ти реци: „Ја сам вас све, без разлике, опоменуо, а не знам да ли је близу или далеко оно чиме вам се прети.“
110Он зна шта гласно говорите и шта кријете,
111а ја не знам, можда вам је то искушење, и препуштање световном уживању до одређеног времена.
112“Господару мој, пресуди онако како су заслужили!” Рече он. “А од Господара нашег, Милостивог, треба тражити помоћ против оног што ви износите.”