يونس
Јунус • 109 ајета • Мекканска
بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
1Елиф-лам-ра.[1] Ово су речи мудре Књиге.
2Зашто је чудно људима што Ми објављујемо једном између њих: „Опомињи људе! А оне који верују обрадуј да их искрена дела која су урадили чекају код њиховог Господара.“ Али, неверници говоре: „ Овај је, заиста, очити чаробњак!“
3Ваш Господар је Аллах, Који је створио небеса и Земљу за шест дана а онда се узвисио над Престолом, Он све одређује. Нико неће моћи да се заузима ни за кога без Његовог допуштења. То је Аллах, ваш Господар, па само Њега обожавајте! И зашто поуку не примите?
4Њему ћете сви да се вратите - то је Аллахово истинско обећање; Он, заиста, из ничега ствара, и после ће поново да вас проживи, да би по правди наградио оне који буду веровали и добра дела чинили. А оне који не буду веровали чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што су били неверници.
5Он је Тај Који је Сунце учинио извором светлости а Месец сјајним, и одредио му је положаје да бисте знали број година и рачунање. Аллах је то са разлогом створио. Он потанко излаже доказе и знакове људима који знају.
6У смени ноћи и дана и у оном што је Аллах створио на небесима и на Земљи заиста постоје докази за људе који се Бога боје.
7Заиста онима који не очекују да ће пред Нама да полажу рачун, и који су задовољни животом на овом пролазном свету, који су у њему смирени, и онима који су равнодушни према нашим речима и доказима,
8њихово пребивалиште ће да буде Пакао, због онога што су заслужили.
9Оне који верују и раде добра дела њихов Господар ће, заиста, да учврсти и упути због њиховог веровања. Испод њих ће у Рају реке тећи у вртовима уживања.
10Њихова молитва биће у Рају: „Узвишен нека си, Аллаху“, и поздрав њихов биће: „Мир Божји“, а њихова последња молба: „Хвала Аллаху, Господару светова.“
11Када би се Бог одазивао молбама људи када траже зло онако брзо као што им се одазива када траже добро, они би, уистину, страдали. А Ми, ипак, остављамо да лутају у својој осионости они који не верују да ће пред Нама стати да одговарају за своја дела.
12Када човека снађе невоља, он Нам се моли скрушено лежећи, или седећи, или стојећи. А чим му отклонимо невољу, он наставља да се понаша као да Нам се није ни обраћао молбом због невоље која га је задесила. Тако се неверницима чини лепим оно што су радили.
13Ми смо народе пре вас уништавали зато што нису поверовали кад су им посланици њихови јасне доказе доносили. Нису хтели да верују. Тако Ми кажњавамо народ невернички.
14Затим смо вас, после њих, учинили наследницима на Земљи, да бисмо видели како ћете да поступате.
15А кад им се уче Наше јасне речи, онда они који не верују да ће да стану пред Нама говоре: „Донеси ти неки други Кур'ан, или га измени!“ Реци: „Није моје да га ја сам од себе мењам, ја следим само оно што ми се објављује, ја се бојим, ако будем непокоран своме Господару, патње на Великом дану.“
16Реци: „Да Аллах није хтео, ја вам Кур'ан не бих учио нити би вас Он њиме подучио. Ја сам пре посланства дуго боравио међу вама - зар не разумете?“
17Нико није неправеднији од онога који о Аллаху износи лажи или који Његове речи сматра неистинитим! Неверници заиста неће успети.
18Они, поред Аллаха, обожавају оно што не може нити да им науди нити да им какву корист донесе, и говоре: „Ови се за нас заузимају код Аллаха.“ Реци: „Зар да Аллаха обавештавате да на небесима и на Земљи постоји нешто што Он не зна да постоји?!“ Узвишен је Он и врло високо у односу на оне које Му придружују.
19Људи су били једна заједница, а онда су се разишли. А да није речи раније изречене од твога Господара, овима би већ било пресуђено о ономе у чему се разилазе.
20Они говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти реци: „Само Аллах зна оно што је недокучиво чулима, па причекајте, и ја ћу, заиста, с вама заједно да чекам.“
21А када им подаримо да осете милост после невоље која их задеси, они опет у вези са Нашим речима и доказима смишљају сплетке. Реци: „Аллах најбрже узвраћа на сплетке; Наши анђели, оно што ви сплеткарите, заиста записују.“
22Он је Тај Који вам омогућава да путујетe копном и морем, кад сте у лађама, и кад оне заплове са путницима уз благ поветарац, па се они обрадују томе, а када наиђе силан ветар и валови навале на њих са свих страна и они тада уверени да ће да настрадају, искрено се моле Аллаху: „Ако нас из овога избавиш, сигурно ћемо да будемо од захвалних.“
23А кад их Он избави, одмах чине насиље на Земљи потпуно неосновано. О људи, ваше насиље које чините ради уживања у овосветском животу само вама штети; Нама ћете после да се вратите и Ми ћемо о оном што сте радили да вас обавестимо.
24Живот на овом свету сличан је земаљском биљу на које Ми спустимо воду са неба са којим се она измеша, којим се онда хране људи и стока. Па кад се Земља окити својим накитом и украсима, и кад становници њени помисле да они тиме располажу, дође Наша одредба, ноћу или дању, и Ми то покосимо као да пре ничега није ни било. Ето, тако Ми појашњавамо речи и доказе људима који размишљају.
25Аллах позива у Рај, место мира и спаса, и упућује на Прави пут онога кога Он хоће.
26Онима који чине добра дела припада лепа награда - Рај, а и више од тога! Њихова лица неће прекривати тама и потиштеност, они ће да буду становници Раја, у њему ће вечно да бораве.
27А оне који чине лоша дела чека казна сразмерна оном што су чинили и њих ће прекривати потиштеност. Никога неће имати да их заштити од Аллаха, лица ће да им буду тамна као да су прекривена деловима мркле ноћи, они ће да буду становници Ватре, и у њој ће вечно да бораве.
28А на Дан кад их све сакупимо, онима који су друге поред Аллаха обожавали рећи ћемо: „Останите на своме месту, и ви и ваша божанства!“ Па ћемо да их раздвојимо, а њихова божанства ће да кажу: „Нисте ви нас обожавали.“
29Аллах је довољан сведок и нама и вама, ми, заиста, нисмо знали да сте нас обожавали.
30Ту ће свако да се суочи са оним што је пре урадио, и биће враћени Аллаху, свом истинском Господару, а неће да им буде оних које су измишљали.
31Упитај: „Ко вас опскрбљује са неба и из земље?“ Или: „Ко влада слухом и видом, ко изводи живо из неживог и из живог неживо, и ко управља свиме?“ „Аллах“, рећи ће они. А ти реци: „Па зар се Аллаха не бојите?!“
32То вам је Аллах, ваш истински Господар! Зар после Истине има ишта осим заблуде?! Па куда се онда одмећете?
33Тако се обистинила реч твога Господара над онима који су грешили, да неће да верују.
34Реци: „Има ли међу вашим божанствима иједно које ствара из ничега, а затим то након смрти оживи?“ Реци: „Аллах ствара без претходног примера, а затим то оживи након смрти! Па куда се онда одмећете?“
35Реци: „Може ли иједно ваше божанство да упути ка Истини?“ И одговори: „Само Аллах упућује ка Истини! Па, да ли је онда достојнији слеђења Аллах Који ка Истини упућује или онај који ни сам није на правом путу, осим ако га Аллах на прави пут не упути? Шта вам је, како расуђујете?“
36Већина њих следи само претпоставке, али претпоставке нимало нису од користи истини. Аллах уистину добро зна оно што они раде.
37Овај Кур'ан није измишљен, од Аллаха је - он потврђује оно што је објављено пре њега и објашњава прописе, нема сумње да је он Објава од Господара светова!
38И зар они да говоре: „Мухаммед га измишља!“ Реци: „Па дајте ви једно поглавље као што је њему објављено, и кога год хоћете, од оних у које поред Аллаха верујете, у помоћ позовите, ако истину говорите.“
39Заправо, они поричу пре него што темељно сазнају шта има у њему, а још им није дошло ни његово тумачење. Тако су и они пре њих порицали, па погледај како су завршили неверници.
40Има их који верују у истинитост Кур'ана, а има их који не верују. А твој Господар најбоље познаје смутљивце.
41И ако те они буду утеривали у лаж, ти реци: „Мени моја, а вама ваша дела; ви нећете да одговарате за оно што ја радим, а ја нећу да одговарам за оно што ви радите.“
42Има међу незнанобошцима оних који те слушају. А можеш ли ти да учиниш да те глуви чују, ако још и не разумеју?!
43А међу незнанобошцима има и оних који те посматрају, а можеш ли ти да упутиш на Прави пут слепе, ако још и не увиђају?!
44Аллах, заиста, никакву неправду не чини људима, људи је чине сами себи.
45А на судњем Дану када их Аллах сакупи, учиниће им се да су боравили само један кратак део дана на Земљи, и тада ће једни друге да препознају. Страдаће, засигурно, они који су порицали да ће пред Аллахом да стану и који нису Упуту следили!
46Било да ти покажемо део казне коју смо им припремили, било да те пре тога усмртимо, Нама ће сви да се врате, а Аллах је сведок ономе што они раде.
47Сваки је народ имао посланика, и кад њихов посланик дође међу њима на Судњем дану биће им праведно пресуђено, и неће им неправда бити учињена.
48Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“
49Реци: „Сам од себе не могу никакву штету да отклоним, а ни неку корист себи да прибавим; бива онако како Аллах хоће!“ Сваки народ има одређени рок, а кад рок његов дође, ни за трен неће моћи ни да га одложе ни да га убрзају.
50Реци: „Кажите ви мени: Ако ће Његова казна да вас задеси ноћу или дању, зашто је онда пожурују злочинци?“
51Зар ћете тек онда, кад се казна догоди, да поверујете?! Зар тек тада, а раније сте је пожуривали?!
52Затим ће онима који су били незнанобошци да буде речено: „Искусите вечну патњу; да ли сте кажњени осим према ономе што сте чинили?!“
53Они те запиткују: „Да ли је истина та патња?“ Реци: „Јесте, Господара ми мога, заиста је истина, и ви нећете моћи да је спречите.“
54Кад би онај ко је био незнанобожац имао све оно што постоји на Земљи, све то дао само да се казне искупи. А кад доживе патњу, сакриће тугу, и биће им по правди пресуђено и неће да им буде учињена неправда.
55Зар једино Аллаху не припада све што је на небесима и на Земљи? Аллахово обећање је, заиста, истина, али већина људи не зна.
56Он живот и смрт даје и Њему ћете да се вратите.
57О људи, већ вам је стигао Кур'ан као опомена од вашег Господара, он је лек за ваша срца, и упута и милост верницима.
58Реци: „Нека се зато због Кур'ана - Аллахове благодати и милости радују; то је боље од онога што гомилају.“
59Реци: „Кажите ви мени зашто неку храну коју вам Аллах даје сматрате забрањеном, а другу допуштеном?“ Реци: „Да ли вам је то Аллах дозволио или о Аллаху износите лажи?!“
60И, шта мисле они који о Аллаху износе лажи, шта ће на Судњем дану да буде? Аллах је, заиста, неизмерно добар према људима, али већина њих не захваљује.
61Шта год ти чинио, и шта год из Кур'ана учио и какав год ви посао радили, Ми над вама надзиремо док год се тиме бавите. Твоме Господару није ништа скривено ни на Земљи ни на небу, ни колико трун један, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.
62Заиста, Аллахови одабраници не треба да страхују и ни за чим не треба да тугују,
63они који буду веровали и који се Аллаха буду бојали,
64њима припадају радосне вести и на овом и на Будућем свету - а Аллахове речи не може нико да измени - то је, заиста, велики успех.
65Нека те Посланиче не жалосте њихове увреде! Уистину, сва моћ припада Аллаху; Он све чује и све зна.
66Заиста, у Аллаховој је власти све што је на небесима и на Земљи. А они који се, поред Аллаха, моле божанствима, поводе се само за претпоставкама и само измишљају лажи.
67Он је Тај Који вам је дао ноћ да у њој нађете смирај, а дан да видите. У томе су, заиста, докази за људе који чују поуку.
68Неки говоре: „Аллах је Себи узео дете!“ Узвишен је Он! Он ни од кога није зависан! Све што је на небесима и на Земљи Његово је! Ви за то никакав доказ немате. Зар о Аллаху да говорите оно што не знате?
69Реци: „Они који о Аллаху измишљају лажи неће успети.“
70Уживаће кратко на овом свету, а затим ће Нама да се врате и Ми ћемо им дати да искусе жестоку патњу зато што нису веровали.
71Кажи им казивање о Ноји! Када он рече своме народу: „О народе мој, ако вам је тежак мој боравак међу вама, и ако вам је тешко моје опомињање Аллаховим речима и доказима, па ја се ослањам само на Аллаха, а ви се, заједно са својим лажним божанствима, одлучите, и нека вам одлука ваша не буде нејасна; затим је нада мном извршите и не одгађајте нимало!
72А ако се окренете од мог позива, па ја од вас никакву награду не тражим, мене ће Аллах да награди, мени је наређено да будем од оних који су Аллаху предани и покорни.“
73Али, прогласише га лажовом, па Ми у лађи њега и оне који су били уз њега спасисмо и учинисмо их наследницима а потописмо оне који су наше речи и доказе порицали, па погледај какав је био завршетак оних који су били упозорени!
74Затим смо, после њега, посланике народима њиховим слали који су им доносили јасне доказе, али они нису хтели да верују у оно што су пре порицали. Тако Ми печатимо срца онима који прелазе Аллахове границе.
75Затим смо, после њих, Мојсија и Арона послали са Нашим доказима фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили; били су народ злочиначки.
76А када им је од Нас дошла Истина, казали су: „Ово је, заиста, права враџбина!“
77„Зар за Истину која вам је дошла кажете да је враџбина?“ Казао је Мојсије, „а чаробњаци неће никад успети!“
78А они рекоше: „Зар си дошао да нас одвратиш од онога на чему смо затекли наше претке, да би вас двојица добили власт у овој земљи? Ми нећемо да поверујемо вама двојици!“
79И фараон рече: „Доведите ми сваког ученог чаробњака!“
80И кад чаробњаци дођоше, Мојсије им рече: „Баците оно што имате да баците!“
81И кад они бацише, Мојсије узвикну: „Оно што сте приредили чаролија је! Аллах ће заиста да је уништи, заиста, Аллах не дозвољава да дела покварењака буду исправна.“
82Аллах ће Својим речима да утврди истину, макар то било криво неверницима!
83И није поверовао Мојсију нико, осим мало њих из фараоновог народа, из страха да фараон и његове главешине не почну да их злостављају - а фараон је, заиста, на Земљи био насилник и заиста је био од оних који прелазе сваку границу.
84И Мојсије рече: „О народе мој, ако верујете у Аллаха, поуздајте се у Њега ако сте Њему предани!“
85„Ослањамо се на Аллаха“, рекоше они. „Господару наш, не учини нас искушењем за људе који чине неправду.
86И спаси нас Својом милошћу од неверничког народа!“
87И ми објависмо Мојсију и његовом брату: „У Мисиру своме народу изградите куће и учините их богомољама и у њима обављајте молитву! А ти обрадуј вернике радосном вешћу!“
88И Мојсије рече: „Господару наш! Ти си дао фараону и његовим главешинама украсе и богатства на овом свету, да они, мој Господару, заводе са Твога пута! Господару наш, уништи њихова богатства и запечати њихова срца, па нека не верују све док не доживе болну патњу!“
89„Услишена је ваша молба!“ Рече Он, „а вас двојица устрајте на Правом путу и никако не следите пут незналица!“
90И ми преведосмо преко мора Израиљеве синове, а за петама су им били фараон и његова војска, прогонећи их из злобе и непријатељства. Па када фараон поче да се дави, узвикну: „Ја верујем да нема бога осим Онога у Кога верују Израиљеви синови и ја сам Њему предан!“
91„Зар сада верујеш, а пре си непокоран био и неред си ширио?!“
92„Данас ћемо да избавимо само твоје тело, да би био поучан пример онима после тебе, али многи људи су равнодушни према Нашим речима и доказима.“
93И Ми смо Израиљеве синове населили у часни предео и опскрбили смо их лепом храном, и тек кад им је дошло право знање, они су се разишли у мишљењу. А твој Господар ће, сигурно, да им пресуди на Судњем дану о ономе у чему су се разилазили.
94А ако сумњаш у оно што ти објављујемо, упитај оне који читају Књигу, објављену пре тебе. Теби истина од твога Господара долази, и никако не буди од оних који сумњају.
95И никако не буди од оних који поричу Аллахове речи и доказе, па да будеш од оних који ће страдати.
96А они за које се испуни Реч твога Господара заиста неће никад поверовати,
97Макар им дошли сви докази, све док не доживе болну патњу.
98Није било ни једно насеље које је поверовало свом посланику, и да им је то веровање користило како би се сачували казне, осим Јониног народа; када су поверовали, отклонили смо им тешку патњу на овом свету, и дали смо им да још одређено време уживају у животу.
99Када би твој Господар то хтео, на Земљи би, заиста, сви људи били верници. Па зашто онда ти да нагониш људе да буду верници?
100Ниједна особа не може да верује без Аллахове дозволе; а Он ће дати казну и пропаст онима који не размишљају.
101Реци: „Посматрајте оно што је на небесима и на Земљи!“ А ни од какве користи неће бити докази и упозорења народу који не жели да верује.
102Зар они чекају да их снађе нешто слично ономе што је снашло оне који су били пре њих и нестали?! Реци: „Па чекајте, и ја ћу са вама да чекам!“
103Затим би спасили Наше посланике и оне који су веровали. Ето, тако је Наша обавеза да спасимо вернике.
104Реци: „О људи, ако сумњате у моју веру - па, ја нећу да обожавам оне које ви, мимо Аллаха, обожавате, већ ћу да обожавам Аллаха, Који ће да вас усмрти и душе вам узме. Мени је наређено да будем од искрених верника.
105И наређено ми је: „Потпуно и искрено се предај чистој вери монотеизма, и никако не буди од оних који друге поред Аллаха обожавају!
106И поред Аллаха, не моли се ономе ко не може ни да ти користи ни да ти науди, јер ако би то урадио, уистину, би био међу неправедницима.“
107Ако ти Аллах да какву невољу, нико осим Њега не може да је отклони, а ако ти Аллах жели добро, па - нико не може Његову благодат да спречи; Он њоме награђује онога кога хоће од Својих створења; Он прашта грехе, и милостив је.
108Реци: „О људи, Истина вам је дошла од вашег Господара, и онај ко се упути Правим путем - упутио се за своје добро, а онај ко крене странпутицом, кренуо је на своју штету, а ја нисам задужен да се бринем о вашим делима.“
109Ти следи Објаву која ти се објављује и буди стрпљив док Аллах не пресуди, Он је судија најбољи!