الحجر
Ел-Хиџр • 99 ајета • Мекканска
بِسْمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحْمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
1Елиф-лам-ра.[1] Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана!
2Неверници ће често да жале што нису били Аллаху предани.
3Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они!
4А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок.
5Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време.
6Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд!
7Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”
8Ми анђеле шаљемо само са истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају.
9Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.
10И пре тебе смо слали посланике претходним народима.
11И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали.
12Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника.
13Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим.
14Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали,
15опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“
16Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили.
17И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола.
18А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен.
19А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером.
20И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните.
21И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери.
22Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите.
23И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити
24и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу.
25А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући.
26Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата.
27А још пре смо створили духове од ужарене ватре.
28И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата.
29И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“
30Па су се сви анђели скупа поклонили.
31осим Сотоне; он је одбио да се поклони.
32„О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“
33“Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.”
34„Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет!
35И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“
36„Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“
37„Даје ти се време“, рече Он,
38„до Дана већ одређеног.“
39„Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем,
40осим Твојих искрених верника међу њима.“
41„Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах.
42„Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих;
43за све њих Пакао ће да буде одредиште,
44он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“
45Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити.
46„Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“
47Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других.
48Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени.
49Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви,
50али да је и Моја казна, заиста, болна казна!
51И обавести их о Аврамовим гостима,
52када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!”
53“Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.”
54„Зар ми доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“
55„Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“
56„А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он.
57И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“
58„Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу,
59изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо,
60осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“
61И кад изасланици дођоше до Лотове породице,
62он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“
63„Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају,
64доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо.
65Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“
66И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени.
67И дођоше становници града, весели.
68„Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите,
69и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“
70„А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“
71Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“
72А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали.
73И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило,
74и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине.
75У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају,
76а насеље Содома је поред постојећег пута.
77У томе су, заиста, знаци за оне који верују.
78А и становници Ејке били су неверници,
79па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог.
80И становници Хиџра су посланике сматрали лажним,
81а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали.
82Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни,
83па и њих у свитање задеси страшан глас,
84и није им ни од какве користи било оно што су стицали.
85Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости,
86твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући.
87Ми смо ти дали седам стиха, који се понављају, а и величанствени Кур'ан.
88Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ,
89и реци: „Ја само јавно опомињем.“
90Као што смо следбенике Књиге опоменули.
91Оне који Кур'ан поделише на делове.
92И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност
93за оно што су радили!
94Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и незнанобожаца се клони.
95Ми те чувамо од оних који ти се ругају.
96који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они!
97Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре,
98зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају,
99и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође!