Fussilat

¹Ха-мим.[1]

²Објава је од Свемилосног Милостивог,

³Књига чији су докази јасно изложени, Кур'ан на арапском језику за људе који знају,

⁴Доносилац радосних вести и опомена - али се већина њих опет окреће, неће да чују.

⁵И говоре: „Наша срца су затворена за оно у шта нас ти позиваш. Ми смо глуви према томе, а између нас и тебе је преграда, па ти ради, и ми ћемо да радимо.“

⁶Реци: „Ја сам само човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог само један Бог, зато устрајно верујте у Њега, и опрост од Њега тражите. А тешко незнанобошцима,

⁷који милостињу не дају и који у Будући свет не верују!

⁸Онима који верују и раде добра дела, заиста припада непрекидна награда.

⁹Реци: „Зар ви заиста нећете да верујете у Онога Који је Земљу створио у два дана - и још Му друга божанства приписујете?! То је Господар светова!

¹⁰Он је по њој непомична брда створио и учинио је благословљеном и храну за њене становнике на њој je одредио, све то у четири дана равномерна – то је објашњење за оне који питају.

¹¹Затим се усмерио на небо док је оно још било магла, па њему и Земљи рекао: „Појавите се милом или силом!“ „Појављујемо се драге воље!“ Одговорили су.

¹²Тада их је створио у два дана, као седам небеса, и одредио је шта ће на сваком небу да се налази. А најближе небо смо украсили светиљкама и њих смо учинили као заштиту. То је одредба Силнога и Свезнајућег.

¹³Па ако се окрену, ти реци: „Упозоравам вас на онакав удар какав је погодио Ад и Семуд“,

¹⁴Кад су им, са свих страна, њихови посланици долазили говорећи: „Не обожавајте никога осим Аллаха!“ А они су одговарали: „Да је наш Господар хтео, Он би послао анђеле! Заиста ми не верујемо у оно што је послато по вама!“

¹⁵Што се тиче народа Ад, они су се на Земљи без икаквог основа охолили и говорили: „Ко је од нас јачи?“ А зар нису знали да је Аллах, Који их је створио, јачи од њих - а и Наше речи и доказе су порицали.

¹⁶И Ми смо послали против њих, у узастопним данима, ледени ветар, да бисмо им још у овосветском животу дали да осете срамну патњу. А патња на оном свету биће, заиста, још више понижавајућа и нико неће у помоћ да им притекне.

¹⁷А што се тиче народа Семуд, њих смо били упутили истини, али њима је била дража слепоћа од упуте, па их је стигао понижавајући удар, онако како су заслужили,

¹⁸а спасили смо оне који су веровали и Аллаха се бојали.

¹⁹А на Дан кад Аллахови непријатељи у ватру буду потерани – они први биће задржани, да би их сустигли остали.

²⁰И кад дођу до ватре, њихове уши, и њихове очи, и њихове коже сведочиће против њих о оном што су радили.

²¹„Зашто сведочите против нас?“ Упитаће они своје коже. „Аллах, Који је дао способност говора сваком бићу, обдарио је и нас даром говора“, одговориће. „Он вас је први пут створио и Њему сте се вратили.“

²²Ви нисте скривали грехе како не би ваше уши и ваше очи и ваше коже против вас сведочиле, већ зато што сте мислили да Аллах неће да сазна много штошта што сте радили.

²³И то уверење које сте имали о своме Господару вас је упропастило, и сад сте настрадали.

²⁴Па ако буду трпели, њихово боравиште ће да буде Ватра; а ако буду тражили наклоност да се врате, њиховој молби се неће удовољити.

²⁵И Ми смо им били одредили пратиоце па су им лепим приказивали оно што су урадили и оно што ће урадити, и на њима се обистинило оно што је речено за народе, духове и људе који су пре њих били и нестали - заиста су настрадали.

²⁶Они који не верују говоре: „Не слушајте овај Кур' ан, него правите буку да бисте га надвикали!“

²⁷Зато ћемо Ми, сигурно, дати да неверници искусе несносну патњу, и казнићемо их најгором казном за дела која су починили.

²⁸То је казна за Аллахове непријатеље - ватра у којој ће да им буде вечно боравиште, као казна што су Наше речи и доказе стално порицали.

²⁹А они који нису веровали рећи ће: „Господару наш, покажи нам духове и људе, оне који су нас завели, да их ставимо под своје ноге, нека буду најдоњи.“

³⁰Заиста онима који говоре: „Наш Господар је Аллах“, па после буду устрајни, долазе анђели: „Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Рају који вам је обећан.“

³¹Ми смо ваши заштитници у животу на овом свету, а и на Будућем свету; у њему ћете да имате све оно што ваше душе зажеле, и што год затражите - имаћете,

³²бићете почашћени од Оног Који прашта и Који је милостив.”

³³А ко говори лепше од онога који позива Аллаху, који ради добра дела и који говори: „Ја сам, заиста, муслиман!“

³⁴Добро и зло нису исто! На зло добрим узврати, па ће ти непријатељ твој одједном као присни пријатељ постати.

³⁵То могу постићи само стрпљиви, то могу постићи само врло срећни.

³⁶А кад Сотона покуша да те наведе на зле мисли, ти затражи уточиште код Аллаха. Он, уистину, све чује и све зна.

³⁷Међу Његовим знацима су ноћ и дан, и Сунце и Месец. Не клањајте се ни Сунцу ни Месецу, већ се једино клањајте Аллаху, Који их је створио, ако желите да само Њега обожавате.

³⁸А ако те они не послушају – па, они који су код твога Господара, славе и величају Га и ноћу и дању и то им не досађује.

³⁹А од Његових знакова је и то што ти видиш суву земљу, а кад на њу спустимо кишу, она се покрене и узбуја. Онај Ко њој даје живот оживеће сигурно и умрле. Он све може.

⁴⁰Збиља, они који Наше речи изврћу неће се сакрити од Нас. Па да ли је бољи онај који у Ватру буде бачен или онај који на Судњем дану дође сигуран? Радите шта хоћете, Он, заиста, добро види шта ви радите.

⁴¹Заиста они који не верују у Кур'ан, након што им је дошао, биће кажњени! То је, заиста, моћна књига,

⁴²лаж јој не може прићи са било које стране, она је Објава од Мудрог и Хваљеног.

⁴³Теби се не говори ништа што већ није речено посланицима пре тебе. Твој Господар заиста прашта, а и болно кажњава.

⁴⁴А да смо Кур'ан објавили на туђем језику, они би сигурно казали: „Требало је да су му речи разумљиве! Зар туђ језик, а онај коме се објављује Арап?“ Реци: „Он је онима који верују упута и лек. А они који не верују – они су глуви и слепи за њега! Они као да се издалека дозивају.

⁴⁵И Мојсију смо дали Књигу, па су се због ње подвојили. А да није речи твога Господара пре изречене, са овима би било већ свршено. И они у Кур'ан много сумњају.

⁴⁶Ко чини добро, чини у своју корист, а ко ради зло, ради на своју штету. А твој Господар није неправедан према Својим слугама.

⁴⁷Само Он зна кад ће да наступи Смак света. А ни плодови не излазе из својих цветних чашица, и ниједно женско не занесе и не роди, а да Он то не зна. А на Дан кад их Он упита: “Где су они које сте поред Мене обожавали?” Они ће одговорити: “Обавештавамо Те да нико од нас то не тврди.”

⁴⁸И изгубиће им се они којима су се пре молили и увериће се да никуд не могу да умакну.

⁴⁹Човеку не досади да тражи добро, а када га задеси зло, онда очајава и губи наду.

⁵⁰Кад га обаспемо Нашом милошћу, после несреће која га задеси, он говори: „Ово сам и заслужио, и ја не мислим да ће Судњи час да дође. А ако будем враћен своме Господару, код Њега ме чека само добро и Рај.“ А Ми ћемо оне који нису веровали, сигурно, о ономе што су радили да обавестимо и даћемо им да искусе тешку патњу.

⁵¹Када човеку дарујемо Своју милост, постаје незахвалан и узохоли се, а кад га дотакне невоља, онда се дуго моли.

⁵²Реци: „Шта мислите, ако је Кур'ан од Аллаха, а ви у њега нећете да верујете - ко је онда у већој заблуди од онога који је у далекој противречности од истине?“

⁵³Ми ћемо да им покажемо Наше знакове у даљини - на обзорима, а и у њима самим, док им не буде сасвим јасно да је Кур'ан истина. А зар није довољно то што је твој Господар свему сведок?

⁵⁴Они сумњају да ће да стану пред својим Господаром, а Он, заиста, све обухвата.