Ar-Ra'd

¹Елиф-лам-мим-ра.[1] Ово су речи Књиге! А оно што ти се објављује од твога Господара је истина, али већина људи не верује.

²Аллах је небеса, видите их, подигао без стубова, и онда се узвисио над Престољем, и потчинио Сунце и Месец; свако се креће до одређеног рока. Он свиме управља и потанко излаже доказе како бисте у сусрет са својим Господаром били чврсто уверени.

³И Он је Тај Који је распростро Земљу и на њој створио стабилне планине и реке и од сваког плода дао по пар, мушко и женско; Он дан застире ноћу. У томе, заиста, има доказа за људе који размишљају.

⁴На Земљи има предела који се граниче једни са другима, и башта са грожђем, и њива, и палми; са више изданака и само са једним, и једном те истом водом се напајају; ипак плод неких чинимо укуснијим од других. У томе, заиста, има доказа за људе који разумеју.

⁵А ако се чудиш, па - чудо су њихове речи: „Зар ћемо кад будемо прах, заиста поново да будемо створени?“ То су они који не верују у свога Господара. То су они на чијим вратовима ће да буду окови. То су становници Ватре; у њој ће да остану вечно.

⁶Они те пожурују са Аллаховом казном, пре него са Аллаховим милосрђем, а било је казни и пре њих. Твој Господар људима прашта и упркос њиховом насиљу, али твој Господар, заиста, и жестоко кажњава.

⁷А они који не верују говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти си, међутим, само онај који упозорава, а сваки народ је имао онога који га је на Прави пут усмеравао.

⁸Аллах зна шта носи свако женско и шта материце краће носе, а шта дуже; код Њега све има меру.

⁹Он је Зналац и оног што је недокучиво чулима и оног што је појавно, Он је Величанствени и Узвишени.

¹⁰За Њега је једнак онај од вас који тихо говори и онај који то гласно чини, онај који се ноћу скрива и онај који по дану хода.

¹¹И уз сваког од вас су анђели, који се смењују испред њега и иза њега - по Аллаховом наређењу надзиру над њим. Сигурно је да Аллах неће да измени стање у којем се налази одређени народ све док се тај народ не промени. А кад Аллах одреди неком народу нешто што је лоше, нико то не може да спречи; без Њега им нема заштитника.

¹²Он је Тај Који вам показује муњу, да се уплашите и понадате, и Он даје да изнова настају тешки облаци.

¹³И грмљавина Њега велича и хвали, а и анђели, из страхопоштовања према Њему; Он шаље громове и њима погађа кога хоће, а они, и поред тога, расправљају о Аллаху, а Он жестоко кажњава.

¹⁴Само Њему може истински да се моли. А они којима се поред Њега моле - неће да им се одазову, као што ни вода неће да стигне у уста ономе који према њој само своје дланове пружи; молба неверника засигурно је бескорисна.

¹⁵Аллаху се клања све што је на небесима и на Земљи, добровољно или зато што морају, а и њихове сенке - ујутро и на крају дана.

¹⁶Реци: „Ко је Господар небеса и Земље?“ - И одговори: „Аллах!“ Реци: „Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист да прибаве нити од себе какву штету да отклоне?“ Реци: „Зар су једнаки слепац и онај који види, или, зар су исто тмине и светло? Зар су Аллаху придружили божанства која стварају као што Он ствара, па им се стварање чини сличним?!“ Реци: „Аллах је Створитељ свега и Он је, Једини, Потчинитељ свега.“

¹⁷Он воду са неба спуста, па сваком долином тече онолико колико може да прихвати и бујица носи пену која нараста. И оно што људи топе на ватри у жељи да добију накит или оруђе има, такође, отпад сличан пени. Тако Аллах наводи пример за истину и неистину: пена се распршује, док оно што користи људима остаје на Земљи. Тако Аллах наводи примере.

¹⁸Онима који се одазову своме Господару - припада најлепша награда; а они који Му се не одазову - кад би све што је на Земљи било њихово, и још толико, радо би се тиме откупили. Њих чека ужас полагања рачуна, пребивалиште њихово биће Пакао, а грозно ли је он боравиште!

¹⁹Зар је онај који зна да је истина оно што ти се објављује од твога Господара као онај који је слеп?! А поуку примају само они који имају разум,

²⁰Они који обавезу према Аллаху испуњавају и не крше обећање;

²¹И они који одржавају оно што је Аллах наредио да се одржава и свога Господара се боје и плаше се ужасног обрачуна.

²²И они који трпе у жељи за лицем свога Господара, и они који обављају молитву, и који од онога што им дајемо удељују и тајно и јавно, и који узвраћају добрим на зло - њима ће да припадне леп исход овога света, њих чека најлепше пребивалиште.

²³Еденски вртови у којима ће да уђу и они и њихови родитељи и њихове жене и њихов пород - они који су били честити - а и анђели ће да им улазе на свака врата.

²⁴Мир Божји нека је над вама, зато што сте трпели, а дивно ли је ваше коначно боравиште!

²⁵А они који крше обећање према Аллаху, након што су се на то чврсто обавезали, и кидају оно што је Аллах наредио да се одржава, и чине неред на Земљи - њих чека проклетство и ужасно боравиште.

²⁶Коме жели, Аллах даје опскрбу у изобиљу, и ускраћује. Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према Будућем свету само је пролазно уживање.

²⁷Они који не верују говоре: „Зашто му од његовог Господара није спуштен какав знак?“ Реци: „Аллах одводи на странпутицу онога кога Он жели, а ка Себи упућује онога ко Му се покајнички обраћа.“

²⁸Оне који верују и чија се срца, кад се Аллах спомене, смирују - а срца се, заиста, смирују кад се Аллах спомене.

²⁹Онима који верују и чине добра дела - благо њима, њих чека дивно пребивалиште.

³⁰И тако смо те послали народу пре којег су били и нестали други народи, да им казујеш оно што ти објављујемо, а они у Свемилосног не верују. Реци: „Он је мој Господар, нема бога осим Њега, на Њега се ослањам и Њему се кајем.“

³¹Кад би се каквом књигом покренула брда или искомадала земља или дозвали мртви, био би то Кур'ан! Аллаху све припада! А зар не знају верници да кад би Аллах само хтео, све људе би упутио? А невернике ће несрећа непрестано да погађа или ће у близини њиховог места да се дешава, због онога што раде - све док се Аллахово обећање не оствари. Аллах, заиста, не крши обећање.

³²И пре тебе су посланици били исмејавани, па сам Ја онима који нису веровали остављао времена, и после сам их кажњавао, а каква је само била Моја казна!

³³Па зар је Онај Који над сваким надзире, шта год да уради, као онај ко то није у стању да уради?! И узели су друга божанства поред Аллаха. Реци: 'Именујте их!' Зар да Га ви обавештавате о нечему што се на Земљи налази - што он зна да постоји, или их ви тако називате по своме нахођењу?! Онима који не верују чини се лепим сплеткарење њихово, и они су са правог пута залутали. А онај кога Аллах на странпутицу окрене неће наћи никога да га на Прави пут упути.

³⁴Они ће да пате у животу на овом свету, али ће патња на Будућем свету сигурно да буде тежа; нико неће да их одбрани од Аллаха.

³⁵Пример Раја обећан онима који се буду бојали Аллаха је: вртови са рекама, кроз њега теку реке, његови плодови и хладовина су трајни; то ће, на крају, да припадне онима који се боје Аллаха и клоне греха, а одредиште неверника је Пакао.

³⁶Они којима смо дали Књигу радују се свему што ти објављујемо, али неке групе међу њима поричу нешто од тога. Реци: „Мени је наређено да само Аллаха обожавам и да Њему никога у обожавању не придружујем; Њему ја позивам и Њему се враћам.“

³⁷И Ми га тако објављујемо усавршеног на арапском језику. А ако би се ти повео за њиховим прохтевима, након што ти је дошло знање, ти не би имао никога ко би те заштитио нити одбранио од Аллаха.

³⁸И пре тебе смо слали посланике, и давали смо им да имају супруге и потомке. И ниједан посланик није могао да иступи са неким чудом, осим са Аллаховом дозволом. Свако доба имало је Књигу.

³⁹Аллах уклања шта хоће, а оставља шта хоће; код Њега је главна Књига.

⁴⁰Било да ти покажемо део онога чиме им претимо, било да ти одузмемо живот, твоје је да обзнањујеш, а Наше да сводимо рачуне.

⁴¹Зар они не виде да Ми сужавамо Земљу умањујући њене крајеве?! А Аллах суди и нико не може побити Његову пресуду, и Он брзо своди рачун.

⁴²Сплетке су плели и они пре њих, само, Аллах је Господар свих сплетки, и Он зна шта свако заслужује. А неверници ће сигурно да сазнају коме ће леп исход да припадне на крају.

⁴³Они који не верују говоре: „Ти ниси посланик.“ Реци: „Мени и вама Аллах ће да буде довољан као сведок, и они који знање из Књиге имају.“