Luqman

¹1. Елиф-лам-мим.[1]

²Ово су стихови мудре Књиге,

³упуте и милости онима који раде добра дела,

⁴онима који обављају молитву и дају милостињу и који у Будући свет чврсто верују;

⁵њима је Господар њихов на Прави пут указао и они ће да успеју.

⁶Има људи који купују средства за забаву, да би, не знајући колики је то грех, с Аллаховог пута одводили и да би га предметом за исмејавање узимали. Њих чека срамна казна.

⁷Кад се неком од њих Наше речи казују, он охоло окреће главу, као да их није ни чуо, као да је глув - зато му наговести болну патњу.

⁸Онима који верују и раде добра дела, заиста, припадају баште уживања,

⁹у њима ће да бораве вечно - Аллахово обећање је истинито, а Он је Силни и Мудри.

¹⁰Створио је небеса која ви видите без стубова, а по Земљи је стабилне планине поставио да вас не потреса, и по њој је разасуо животиње свих врста. Ми са неба спуштамо воду и чинимо да по њој ничу разноврсне племените биљке.

¹¹То је Аллахово дело, а покажите Ми шта су други, мимо Њега, створили? Ништа! Незнанобошци су у правој заблуди.

¹²А Ми смо Локману даровали мудрост: „Буди захвалан Аллаху! Ко је захвалан, чини то у своју корист, а ко је незахвалан - па, Аллах је, заиста, независан и хваљен.“

¹³Кад Локман рече своме сину, саветујући га: „О синко мој, немој Аллаху у обожавању никога да придружујеш; незнанобоштво је, збиља, велико насиље.“

¹⁴Ми смо наредили човеку да буде послушан родитељима својим. Мајка га носи, а њено здравље трпи, и одбија га у току две године. Буди захвалан Мени и родитељима својим, Мени ће се сви вратити.

¹⁵А ако буду настојали да те наговоре да поред Мене обожаваш оно о чему ништа не знаш, ти их не слушај и према њима се, на овом свету, великодушно понашај. А следи Пут онога који се обраћа Мени искрено; Мени ћете после да се вратите и Ја ћу о ономе што сте радили да вас обавестим.

¹⁶"О мој синко, добро и зло, тешко колико зрно горушице, било у стени или на небесима или у земљи, Аллах ће на видело да изнесе. Заиста је Аллах благ и Он све зна.

¹⁷О мој синко, обављај молитву и тражи да се раде добра дела, а одвраћај од лоших и стрпљиво подноси оно што те задеси - то, заиста, спада у истинске поступке.

¹⁸И, из охолости, не окрећи своје лице од људи и не иди Земљом надмено. Заиста Аллах не воли ни гордог ни хвалисавог.

¹⁹У ходу буди одмерен, а у говору не буди грлат; збиља, најнепријатнији глас је глас магарца!"

²⁰Како не видите да вам је Аллах потчинио све што постоји на небесима и на Земљи и да вас дарежљиво обасипа Својим благодатима, и видљивим и невидљивим?! А има људи који расправљају о Аллаху без икаквог знања, без икакве упуте и без књиге светиљке.

²¹А кад им се говори: „Следите оно што вам Аллах објављује!“ Одговарају: „Не, ми следимо оно што смо запамтили од наших предака.“ Зар и онда кад их Сотона позива на патњу у Огњу?!

²²Онај ко се сасвим преда Аллаху, а уз то још и добра дела ради, ухватио се за најчвршћу везу. Аллаху се на крају све враћа.

²³А онај који не верује, па, нека те не забрињава његово неверовање. Нама ће сви да се врате и Ми ћемо о ономе шта су радили да их обавестимо; Аллах, уистину, добро зна све што је у грудима.

²⁴Ми им дајемо да кратко уживају, а онда ћемо да их натерамо у жестоку патњу.

²⁵А да их упиташ: „Ко је створио небеса и Земљу?“ Сигурно би рекли: „Аллах!“ А ти реци: „Хваљен нека је Аллах!“ Само што већина њих не зна.

²⁶Аллахово је све на небесима и на Земљи! Аллах је, уистину, независан и хвале достојан.

²⁷Да су сва стабла на Земљи писаљке, а море, уз помоћ још седам мора, тинта, не би се исписале Аллахове речи; Аллах је, уистину, силан и мудар.

²⁸Створити све вас и све вас оживети, исто је као створити и оживети једног човека; Аллах, заиста, све чује и све види.

²⁹Зар не видиш да Аллах уводи ноћ у дан и дан у ноћ, и да је потчинио Сунце и Месец - свако се креће до одређеног рока - и да Аллах добро зна оно што радите?!

³⁰То је зато што је Аллах - истина, а они којима они, поред Њега, упућују молбе - неистина, и што је Аллах Узвишени и Велики.

³¹Зар не видиш да лађе морем плове Аллаховом благодати да би вам показао неке Своје знаке?! У томе су, заиста, знаци за сваког ко је стрпљив и захвалан.

³²А кад их талас, као облак, прекрије, моле се Аллаху, искрено Му исповедајући веру; а чим их Он доведе до копна, само Му неки захвални остају. А Наше речи и доказе само издајник, незахвалник пориче.

³³О људи, бојте се свога Господара и страхујте од Дана кад родитељ своме детету неће моћи нимало да помогне, нити ће дете моћи своме родитељу имало да помогне! Аллахова претња је истинита, па нека вас никако овосветски живот не завара и нека вас у Аллаха ђаво не поколеба.

³⁴Само Аллах зна кад ће да наступи Судњи дан, само Он спушта кишу и само Он зна шта је у материцама , а човек не зна шта ће сутра да заради и не зна нико у којој ће земљи да умре; Аллах, уистину, све зна и о свему је обавештен.