Al-Jathiyah

¹Ха-мим.[1]

²Књигу објављује Аллах, Силни и Мудри!

³На небесима и на Земљи, заиста, постоје знаци за вернике.

⁴И у стварању вас и живих бића која је разасуо, знаци су за људе који су чврсто уверени;

⁵и у смени ноћи и дана, и киши коју Аллах спушта са неба да помоћу ње оживи земљу, након њеног мртвила, и усмеравању ветрова - знаци су за људе који разумеју.

⁶То су Аллахове речи и докази које ти као истину наводимо, па у које ће, ако не у Аллахове речи и Његове доказе да верују?

⁷Тешко сваком лажљивцу, великом грешнику,

⁸који чује Аллахове речи кад му се читају, затим устраје у неверовању, охолећи се као да их није ни чуо - њему наговести болну патњу.

⁹А кад сазна за неке Наше речи и доказе, он им се руга. Такве чека понижавајућа патња.

¹⁰Пред њима је Пакао, и ни од какве користи неће да им буде оно што су стекли, ни они које су, поред Аллаха, узели за заштитнике, и њих чека огромна патња.

¹¹Ово је Упута, а оне који не верују у доказе и речи свога Господара чека болна, највећа казна.

¹²Аллах вам је потчинио море да би лађе, Његовом одредбом, по њему пловиле, да бисте могли да тражите Његове благодати и да бисте били захвални.

¹³И потчинио вам је оно што је на небесима и на Земљи, све је од Њега! То су, заиста, знаци за људе који размишљају.

¹⁴Реци верницима да опросте онима који не очекују Аллахове дане, када ће Он људима дати оно што су заслужили.

¹⁵Онај који ради добро - ради га себи, а онај који ради зло - против себе ради; а на крају ћете се сви вратити своме Господару.

¹⁶Израиљевим синовима смо дали Књигу и власт, и веровесништво, и опскрбили смо их лепом храном, и одликовали их над осталим народима!

¹⁷И дали смо им јасне доказе о вери, а они су се подвојили баш онда кад им је дошло знање, и то због непријатељства и међусобне зависти. Твој Господар ће, сигурно, да им пресуди на Судњем дану у вези са оним у чему су се разилазили.

¹⁸А теби смо после одредили да у вери идеш одређеним правцем, зато га следи и не поводи се за хировима оних који не знају,

¹⁹они, заиста, од Аллаха не могу нимало да те заштите! Насилници су једни другима заштитници, а Аллах је заштитник богобојазних.

²⁰Овај Кур'ан путоказ је људима, и упута и милост онима који чврсто верују.

²¹Мисле ли они који раде зла дела да ћемо са њима да поступимо једнако као са онима који верују и раде добра дела, да ће у овом животу и након смрти да буду исти?! Како лоше расуђују!

²²А Аллах је небеса и Земљу створио са истином и зато да би свака особа била награђена или кажњена према оном што је урадила, и неће им бити учињено насиље.

²³Шта мислиш о ономе који је узео своју страст за свога бога, онога кога је Аллах, знајући га, оставио у заблуди, и његов слух, и његово срце запечатио, а пред његове очи ставио копрену? Ко ће, ако не Аллах, да га упути на Прави пут? Зашто се не уразумите?

²⁴И они кажу: „Постоји само наш земаљски живот, живимо и умиремо, једино нас време уништи.“ А они о томе баш ништа не знају, они само нагађају.

²⁵А кад им се Наше јасне речи казују, другог доказа немају осим што кажу: „Наше претке у живот повратите, ако је истина то што говорите.“

²⁶Реци: „Аллах вам даје живот, затим ће вас усмртити, а после ће да вас сабере на Судњем дану, у то нема никакве сумње, али већина људи не зна.“

²⁷Аллахова је власт на небесима и на Земљи! А на дан кад наступи Час оживљења, тог дана биће изгубљени они који су следили лажи.

²⁸И видећеш све народе како клече; сваки народ биће позван према својој Књизи: „Данас ћете да будете награђени или кажњени према томе како сте поступали!“

²⁹Ова Наша Књига о вама ће само истину да говори, јер смо наредили да се запише све што сте радили.

³⁰Оне који су веровали и радили добра дела Господар њихов ће да уведе у Своју милост. То ће да буде очигледни успех!

³¹А онима који нису веровали: „Зар вам Моје речи нису казиване, али сте се охолили и народ одметнички били?“

³²Кад се говорило: „Аллахово је обећање, заиста, истина! И у Час оживљења нема нимало сумње“, ви сте говорили: „Ми не знамо шта је Час оживљења, ми само замишљамо, ми нисмо уверени.“

³³И указаће им се њихова лоша дела, и са свих страна сколиће их оно чему су се ругали,

³⁴и биће речено: „Данас ћемо ми вас да заборавимо као што сте и ви заборавили сусрет на овај ваш Дан; Ватра ће да вам буде пребивалиште и нико неће моћи да вам помогне,

³⁵зато што сте се ругали Аллаховим речима и што вас је обмануо живот на Земљи.“ Зато данас из Ватре неће да буду изведени, нити ће да им буде удовољено да траже благонаклоност за повратак.

³⁶Па, сва захвала припада Аллаху, Господару небеса и Господару Земље, Господару свих светова!

³⁷Њему припада величанственост на небесима и на Земљи, Он је Силни и Мудри!