Ad-Dukhan

¹Ха-мим.[1]

²Тако ми јасне Књиге,

³Ми смо је објавили у благословљеној ноћи и Ми, заиста, упозоравамо;

⁴у њој се одређује свака савршена одредба!

⁵по Нашој заповеди! Ми смо, заиста, слали посланике

⁶као милост твога Господара - а Он, уистину, све чује и све зна.

⁷Господар небеса и Земље, и онога што је између њих - ако чврсто верујете,

⁸другог истинског бога осим Њега нема; Он даје живот и смрт - ваш Господар и Господар ваших давних предака!

⁹али, они сумњају и забављају се.

¹⁰Па ти зато сачекај Дан кад ће на небу да се појави видљиви дим.

¹¹Који ће људе да прекрије: „Ово је болна патња!

¹²Господару наш, отклони патњу од нас, ми ћемо, сигурно, да верујемо!“

¹³А како да сада приме поуку, а већ им је био дошао истинити Посланик?!

¹⁴од кога се они потом окренуше и рекоше: „Подучени лудак!“

¹⁵А кад бисмо мало отклонили патњу, ви бисте се сигурно вратили у неверовање;

¹⁶али на Дан када их најжешће зграбимо, заиста ћемо да их казнимо.

¹⁷А Ми смо и пре њих фараонов народ ставили у искушење, и дошао им је племенити посланик Мојсије:

¹⁸„Препустите ми Аллахове слуге! Ја сам вам, заиста, поуздани посланик,

¹⁹и не уздижите се изнад Аллаха, ја вам доносим очигледни доказ,

²⁰и ја се обраћам и своме и вашем Господару, да ме не каменујете,

²¹а ако ми не верујете, онда ме оставите на миру!“

²²И он позва у помоћ свога Господара: „Ово је, заиста, невернички народ!"

²³„Изведи ноћу Моје слуге, а сигурно ће вас гонити,

²⁴и остави море нек мирује, они су војска која ће заиста да буде потопљена.“

²⁵И колико оставише за собом башта и извора,

²⁶и засејаних њива и дивних боравишта,

²⁷и благодати у којима су уживали!

²⁸Тако то би, и Ми смо то другима оставили да наследе,

²⁹ни небо их ни Земља нису оплакивали, и нису били поштеђени.

³⁰А Израиљеве смо синове спасили понижавајуће патње,

³¹од фараона - он је био збиља надмен, један од оних који су превршили сваку меру у злу,

³²и знајући какви су, одабрали смо их међу савременицима,

³³и нека смо им знамења очигледних благодати и искушења дали.

³⁴А неверници, заиста, говоре:

³⁵„Постоји само наша прва смрт, ми нећемо да будемо оживљени;

³⁶наше претке нам доведите, ако је истина то што говорите!“

³⁷Да ли су бољи они или народ Туббе'ов и они пре њега? Њих смо уништили, јер су били преступници.

³⁸Ми нисмо створили небеса и Земљу и оно што је између њих из забаве.

³⁹Ми смо их створили са Истином, али већина њих не зна.

⁴⁰Заиста је Судњи дан одређени рок за све њих,

⁴¹Дан, када ближњи неће нимало да буду од користи ближњем, нити ће бити помогнути,

⁴²осим оних којима се Аллах смилује. Он је, уистину, Силни и Милостиви.

⁴³А заиста је дрво Зеккум

⁴⁴храна грешника,

⁴⁵као уљани талог у стомаку ће да ври,

⁴⁶као што кључала вода ври.

⁴⁷„Зграбите га и усред Огња одвуците,

⁴⁸а затим му, за казну, на главу изливајте кључалу воду!

⁴⁹"Кушај, ево ти си, заиста, моћан и поштован!

⁵⁰Ово је, заиста, оно у што сте сумњали!“

⁵¹А богобојазни ће, заиста, да буду на сигурном месту,

⁵²у сред вртова и извора,

⁵³обучени у свилу и брокате и окренути једни према другима.

⁵⁴Ето, тако ће да буде и Ми ћемо да их женимо рајским лепотицама, крупних очију.

⁵⁵Тамо ће моћи, сигурни, да траже коју хоће врсту воћа;

⁵⁶ту, после оне прве смрти, смрт више неће да окусе и Он ће патње у Огњу да их сачува,

⁵⁷благодат ће то да буде од твога Господара; то ће, заиста, да буде велики успех!

⁵⁸А Кур'ан смо учинили лаким, на твоме језику, да би се они присетили.

⁵⁹Ти зато чекај, а и они чекају!