Al-Ahqaf

¹Ха-мим.[1]

²Књигу објављује Аллах, Силни и Мудри!

³Ми смо небеса и Земљу и оно што је између њих мудро створили и до рока одређеног, али неверници окрећу главе од оног чиме им се прети.

⁴Реци: „Шта мислите о онима које молите мимо Аллаха? Покажите ми који део Земље су створили, или они можда имају каквог удела у небесима?! Донесите ми Књигу објављену пре ове, или само какав остатак знања, ако говорите истину.“

⁵Ко је у већој заблуди од оних који, уместо Аллаха, моле оне који неће да им се одазову до Судњег дана и који су равнодушни према њиховим молбама.

⁶Када људи буду сабрани, та божанства ће да им буду непријатељи и њихово обожавање ће да порекну.

⁷А кад се овима казују Наше јасне речи, онда они који не верују говоре о истини чим им дође: „Ово је права чаролија!“

⁸Зар они да говоре: “Он га измишља!” Реци: “Ако га измишљам, па ви ме од Аллаха нећете моћи заштити. Он добро зна шта о Кур’ану говорите. Он је довољан сведок и мени и вама. Он прашта и самилостан је.”

⁹Реци: „Ја нисам први посланик и не знам шта ће да буде са мном или са вама; ја следим само оно што ми се објављује, и ја сам само јасни опомињач.“

¹⁰Реци: “Кажите ви мени шта ће с вама бити ако је Кур’ан од Аллаха, а ви у њега нећете да верујете, и ако је један од синова Израиљевих посведочио да је и он од Аллаха, па он поверовао, а ви се узохолили.” Аллах, заиста, неће указати на Прави пут народу неправедном.

¹¹И говоре неверници о верницима: „Да је у томе добро, они нас не би претекли у томе.“ А како помоћу њега нису нашли Прави пут, сигурно ће да кажу: „Ово је још давна измишљотина.“

¹²Мојсијева Књига била је предводник и милост пре њега. А ово је Књига на арапском језику која њу потврђује, да би упозорила оне који чине неправду, и да би обрадовала оне који чине добро.

¹³Они који говоре: „Наш Господар је Аллах!“ И устрају на Правом путу, за њих нема страха и ни за чим нек не тугују!

¹⁴Они ће да буду становници Раја, у њему ће вечно да бораве, и то ће да им буде награда за оно што су радили.

¹⁵А човека смо задужили да родитељима својим чини добро. Мајка га његова с муком носи и у мукама га рађа, носи га и доји тридесет месеци. Па кад своју зрелост достигне и кад достигне четрдесет година, он каже: „Господару мој, упути ме да Ти захвалим на Твојој благодати, коју си даровао мени и мојим родитељима, и да радим добро којим си Ти задовољан, и моје потомство Ти учини добрим! Ја се Теби, заиста, кајем и Теби сам предан.“

¹⁶Од таквих ћемо Ми добра дела која су радили примити, а преко ружних поступака њихових прећи; они ће да буду међу становницима Раја, истинито обећање које им је дато Ми ћемо да испунимо.

¹⁷А онај који родитељима својим каже: “Их, што ми претите да ћу бити оживљен кад су пре мене толики народи били и нестали!” – А они, молећи Аллаха у помоћ, говоре: “Тешко теби, веруј, Аллахова ће се претња, заиста, обистинити!” Он одговара: “То су измишљотине народа древних!”

¹⁸На таквима се треба испунити реч речена о народима: духовима и људима који су пре њих били и нестали, јер они су, заиста, настрадали.

¹⁹За све ће да буду посебни степени, према томе како су радили; да их награди, или казни за њихова дела, неће да им буде учињена неправда.

²⁰А на Дан кад они који нису веровали пред ватром буду заустављени: “Ви сте у свом животу на Земљи све своје насладе искористили и у њима уживали, а данас срамном патњом бићете кажњени зато што сте се на Земљи, без икаквог основа, охоло понашали и што сте непокорни били.”

²¹И спомени Адовог брата, кад је народ свој у Ахкафу опомињао – а било је и пре њега и после њега посланика: “Аллаха само обожавајте, ја, заиста, страхујем да ћете бити у мукама на Великом дану!”

²²Они су одговарали: „Зар си нам дошао да нас одвратиш од наших божанстава? Нека се, ето, остваре претње твоје, ако истину говориш!”

²³“Само Аллах зна кад ће то бити”, он би говорио, “ја вам казујем оно што ми се објављује, а ви сте, видим, народ у незнању огрезао.”

²⁴И кад угледаше на обзорју облак, који се према долинама њиховим кретао, повикаше: “Овај нам облак кишу доноси!” “Не, то је оно што сте пожуривали: ветар који вам болну патњу носи,

²⁵који, одредбом свога Господара, све руши.“ И ујутру су се видела само њихова насеља; тако Ми кажњавамо преступнички народ.

²⁶Њима смо дали могућности које вама нисмо дали: и дали смо им слух и вид и разум, али им ни њихов слух ни њихов вид ни њихов разум нису били ни од какве користи, јер су порицали Аллахове доказе, и са свих страна окружило их је оно чему су се исмејавали.

²⁷Неке градове око вас још давно смо уништили, а објаснили смо им били на разне начине доказе, не би ли се покајали.

²⁸А зашто им нису помогли они које су, поред Аллаха, прихватили да им буду посредници и божанства? Али, њих није било. То су биле само клевете њихове и лажи.

²⁹И када ти посласмо неколико духова да слушају Кур'ан, па када дођоше да га чују, рекоше: „Ћутите и слушајте!“ А кад се заврши, вратише се своме народу да упозоравају.

³⁰„О народе наш“, говорили су, „ми смо слушали Књигу која се објављује после Мојсија, која потврђује да су истините и оне пре ње, и која упућује ка Истини и на Прави пут.

³¹О народе наш, одазовите се Аллаховом гласнику и верујте у Аллаха, Он ће да вам опрости неке ваше грехе и да вас заштити од болне патње!“

³²А они који се не одазову Аллаховом гласнику, такви на Земљи неће да Му умакну и мимо Њега неће да нађу заштитника. Они су у великој заблуди.

³³Зар не знају да је Аллах - Који је створио небеса и Земљу и Који се није, стварајући их, уморио – способан да оживи мртве?! Јесте, уистину Он све може.

³⁴А на Дан кад они, који нису веровали, буду изложени Ватри: „Зар ово није истина?“ Одговориће: „Јесте, Господара нам нашег!“ „Е па искусите патњу“, рећи ће Он, „због тога што сте стално порицали.“

³⁵Ти издржи као што су издржали одлучни посланици и не тражи да им казна дође што пре! А онога Дана када доживе оно чиме им се прети, учиниће им се да су остали само један часак дана. Ово је обзнана! А зар ће ко други да буде уништен до народ одметнички?!