Al-Fajr

¹Тако ми зоре,

²и десет ноћи

³и парног и непарног,

⁴и ноћи када настаје,

⁵зар то паметном заклетва није?

⁶Зар не знаш шта је твој Господар урадио са народом Ад,

⁷са становницима Ирема, пуног палата на ступовима

⁸којима није било равних ни у једној земљи;

⁹и са Семудом, који су клесали стене у долини,

¹⁰а и са фараоном, који је имао војску,

¹¹који су на Земљи били охоли,

¹²и смутње на њој умножили,

¹³па је твој Господар бич патње на њих спустио,

¹⁴а твој Господар, заиста, све надгледа.

¹⁵А човек, када га његов Господар искуша па му почаст укаже и благодатима га обаспе, каже: „Мој Господар ме је почаствовао!“

¹⁶А кад га искуша и његову опскрбу учини оскудном, онда каже: „Мој Господар ме је понизио!“

¹⁷А није тако! Ви пажњу сирочету не указујете,

¹⁸и да се нахрани сиромах – један другога не подстичете,

¹⁹и наследство похлепно једете

²⁰и богатство претерано волите.

²¹Уистину, када Земља буде здробљена у комадиће,

²²и када дође твој Господар, а анђели буду све ред до реда,

²³и када тај дан Пакао буде примакнут, тада ће човек да се сети - а на шта му је сећање?!

²⁴И рећи ће: „Камо среће да сам се за овај живот припремио!“

²⁵А тог Дана нико неће као Он кажњавати,

²⁶и нико неће као Он у окове окивати.

²⁷А ти, о душо смирена,

²⁸врати се Господару своме задовољна, а и Он тобом задовољан

²⁹па уђи и буди међу Мојим слугама

³⁰и уђи у Мој Рај!