An-Naba

¹О чему они једни друге питају?!

²О великој вести - Судњем дану

³о којој се они разилазе.

⁴А није тако, сазнаће они сигурно!

⁵И поново - није тако, сазнаће они сигурно!

⁶Зар Земљу колевком нисмо учинили,

⁷и планине као клинове

⁸и вас створили као парове,

⁹и ваш сан учинили смирајем,

¹⁰и ноћ учинили прекривачем,

¹¹и дан одредили за привређивање,

¹²и изнад вас седам чврстих небеса саздали,

¹³и поставили пламтећу светиљку?!

¹⁴Ми из кишних облака спуштамо воду обилну

¹⁵да њоме изведемо жито и биље,

¹⁶и густе баште.

¹⁷Судњи дан је, заиста, већ одређен,

¹⁸Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,

¹⁹и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,

²⁰и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.

²¹Пакао ће, заиста, да буде заседа,

²²неправедницима место повратка,

²³у коме ће да остану заувек,

²⁴у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе,

²⁵осим вреле воде и смрдљиве капљевине,

²⁶казне прикладне.

²⁷Заиста се они нису надали полагању рачуна

²⁸и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе,

²⁹а Ми смо све побројали и записали.

³⁰„Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“

³¹Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања:

³²баште и виногради,

³³и девојке младе, истих година,

³⁴и пехари пуни.

³⁵Тамо неће да слушају празне беседе и лажи,

³⁶то им је награда од твога Господара, довољан дар.

³⁷Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити.

³⁸На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи.

³⁹То је дан истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару.

⁴⁰Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам у прашину претворен!“