Ash-Shu'ara

¹Та-син-мим.[1]

²Ово су речи и докази јасне Књиге!

³Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

⁴Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

⁵И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

⁶Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

⁷Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

⁸То је заиста доказ, али већина њих не верује.

⁹а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

¹⁰А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

¹¹фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

¹²Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

¹³И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

¹⁴А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

¹⁵„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

¹⁶Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

¹⁷Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

¹⁸Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

¹⁹И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

²⁰„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије,

²¹„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио.

²²А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

²³„А ко је Господар светова?“ Упита фараон.

²⁴„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он.

²⁵„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе.

²⁶„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије.

²⁷„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон.

²⁸„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије.

²⁹А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

³⁰„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он.

³¹„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон.

³²И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија.

³³И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела.

³⁴„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе,

³⁵„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

³⁶„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају,

³⁷све веште чаробњаке ће ти довести.“

³⁸И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана,

³⁹а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите,

⁴⁰да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

⁴¹А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

⁴²„Да“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

⁴³Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

⁴⁴И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

⁴⁵Затим Мојсије баци свој штап, који одједном прогута оно што су они лажно извели.

⁴⁶Чаробњаци онда ничице падоше

⁴⁷и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова.

⁴⁸Мојсијевог и Ароновог Господара.“

⁴⁹„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

⁵⁰„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо.

⁵¹Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први поверовали.“

⁵²И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

⁵³И фараон посла сакупљаче по градовима.

⁵⁴„Заиста су ови мала скупина,

⁵⁵и расрдили су нас,

⁵⁶а сви смо спремни!“

⁵⁷И Ми их изведосмо из вртова и река,

⁵⁸из ризница и дивних двораца.

⁵⁹Тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови,

⁶⁰па их они, у зори, сустигоше,

⁶¹па кад једни друге угледаше, Мојсијеви следбеници повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

⁶²“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

⁶³И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо,

⁶⁴и Ми онда тамо оне друге приближисмо,

⁶⁵Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо,

⁶⁶а оне друге потописмо.

⁶⁷У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници.

⁶⁸А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви.

⁶⁹И казуј им вест о Авраму,

⁷⁰кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

⁷¹Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“,

⁷²он рече: „Да ли вас они чују када се молите,

⁷³или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

⁷⁴„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

⁷⁵„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

⁷⁶ви и ваши давни преци,

⁷⁷заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

⁷⁸Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује,

⁷⁹и Који ме храни и поји,

⁸⁰и Који ме, кад се разболим, лечи,

⁸¹и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи,

⁸²и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити!

⁸³Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

⁸⁴и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене,

⁸⁵и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати,

⁸⁶и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим,

⁸⁷и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени,

⁸⁸на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити,

⁸⁹само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

⁹⁰И Рај ће да се приближи богобојазнима,

⁹¹а Пакао да се укаже заблуделима,

⁹²и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали,

⁹³а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

⁹⁴Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени,

⁹⁵и Сотонине војске - сви заједно.

⁹⁶И они ће, свађајући се у њему, да говоре:

⁹⁷„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

⁹⁸кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења,

⁹⁹а само су нас зликовци на странпутицу завели,

¹⁰⁰па немамо ни заговорника,

¹⁰¹ни блиског пријатеља,

¹⁰²да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

¹⁰³У томе је, заиста, знак, али већина њих ипак нису верници.

¹⁰⁴А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви.

¹⁰⁵И Нојев народ је сматрао посланике лажним

¹⁰⁶Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите?

¹⁰⁷Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

¹⁰⁸зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹⁰⁹За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих светова.

¹¹⁰зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹¹¹Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

¹¹²“Не знам ја шта су они радили”, рече он.

¹¹³„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун,

¹¹⁴а ја вернике нећу да отерам,

¹¹⁵ја само јавно опомињем!”

¹¹⁶„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

¹¹⁷„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује,

¹¹⁸па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

¹¹⁹И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи,

¹²⁰а остале смо потопили.

¹²¹То је заиста доказ, али већина њих не верује.

¹²²А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви!

¹²³И народ Ад је сматрао лажним посланике.

¹²⁴Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

¹²⁵Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

¹²⁶зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹²⁷За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења.

¹²⁸Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући,

¹²⁹и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите,

¹³⁰а кад кажњавате, кажњавате као силници?

¹³¹Зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹³²Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате,

¹³³дарује вам стоку и синове,

¹³⁴и баште и изворе.

¹³⁵Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану.

¹³⁶Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао,

¹³⁷овако су веровали и давни народи,

¹³⁸и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

¹³⁹И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује.

¹⁴⁰А Господар је твој заиста силан и милостив.

¹⁴¹И Семуд је сматрао лажним посланике.

¹⁴²Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

¹⁴³Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

¹⁴⁴зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹⁴⁵За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

¹⁴⁶Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни,

¹⁴⁷у вртовима и међу изворима,

¹⁴⁸у усевима и међу палмама са зрелим плодовима?

¹⁴⁹И ви у брдима врло спретно клешете куће,

¹⁵⁰зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹⁵¹И не слушајте наредбе оних који у злу претерују,

¹⁵²који на Земљи неред чине и не поправљају се."

¹⁵³Они рекоше: „Ти си само опчињен,

¹⁵⁴ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

¹⁵⁵„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан,

¹⁵⁶и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

¹⁵⁷Али, они је заклаше и потом зажалише,

¹⁵⁸и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује.

¹⁵⁹А заиста је твој Господар - заиста је Он Силни и Милостиви!

¹⁶⁰И Лотов народ је сматрао лажним посланике.

¹⁶¹Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите?

¹⁶²Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

¹⁶³зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹⁶⁴За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

¹⁶⁵Зашто ви, мимо свих светова, мушкарцима са страшћу прилазите,

¹⁶⁶а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

¹⁶⁷Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

¹⁶⁸„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он.

¹⁶⁹„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

¹⁷⁰Ми смо сачували њега и његову породицу - све,

¹⁷¹осим старице која је остала са онима који су искусили казну,

¹⁷²а затим смо остале уништили

¹⁷³спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

¹⁷⁴То је заиста доказ, али већина њих не верује.

¹⁷⁵А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

¹⁷⁶И становници Ејке су угонили посланике у лаж.

¹⁷⁷Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

¹⁷⁸Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

¹⁷⁹зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

¹⁸⁰За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

¹⁸¹Право мерите на литру и не закидајте,

¹⁸²а на кантару мерите исправном мером,

¹⁸³и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините,

¹⁸⁴и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

¹⁸⁵Они рекоше: „Ти си само опчињен;

¹⁸⁶и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов;

¹⁸⁷зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

¹⁸⁸„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он.

¹⁸⁹И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана.

¹⁹⁰То је заиста доказ, али већина њих не верује.

¹⁹¹А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

¹⁹²И Кур'ан је сигурно објава Господара светова;

¹⁹³доноси га поверљиви анђео,

¹⁹⁴на срце твоје, да опомињеш,

¹⁹⁵на јасном арапском језику.

¹⁹⁶Он је споменут у књигама претходних посланика,

¹⁹⁷зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова?

¹⁹⁸А да га објављујемо неком неарапу,

¹⁹⁹па да им га он чита, опет у њега не би поверовали.

²⁰⁰Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника,

²⁰¹они у њега неће да верују док не виде болну патњу,

²⁰²која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете,

²⁰³па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

²⁰⁴Па зар они пожурују Нашу казну?!

²⁰⁵Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама,

²⁰⁶и на крају их снађе оно чиме им се прети,

²⁰⁷зар ће им користи сладак живот који су проводили?

²⁰⁸Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали,

²⁰⁹да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били.

²¹⁰Кур'ан не доносе ђаволи,

²¹¹незамисливо је да то они раде; и они то не могу.

²¹²Они су потпуно спречени и да га прислушкују.

²¹³Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени!

²¹⁴И упозоравај своју најближу родбину,

²¹⁵и буди понизан према верницима који те следе!

²¹⁶А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

²¹⁷И поуздај се у Силног и Милостивог,

²¹⁸Који те види кад устанеш,

²¹⁹да са осталима молитву обавиш.

²²⁰јер Он, заиста, све чује и све зна.

²²¹Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи?

²²²Они долазе сваком лажову, грешнику,

²²³и прислушкују, а већина њих су лажљивци.

²²⁴А заведени следе песнике.

²²⁵Зар не знаш да они сваком долином блуде

²²⁶и да говоре оно што не раде,

²²⁷тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити.