Al-Mu'minun

¹Верници ће успети,

²они који су скрушени у својој молитви,

³и који се окрећу од бесмислица,

⁴и који милостињу удељују,

⁵и који чувају своја стидна места,

⁶осим од својих супруга или оних које су у њиховом поседу; они, заиста, неће да буду прекорени;

⁷а они који и преко тога нешто траже, то су заиста они који прелазе границу;

⁸и који своја обећања и обавезе чувају,

⁹и који своје молитве на време обављају,

¹⁰они су заиста наследници,

¹¹који ће Рај да наследе, они ће у њему вечно да бораве.

¹²Ми смо, заиста, створили човека од бити земље,

¹³затим чинимо да доспе у припремљено станиште као кап семена,

¹⁴па онда кап семена угрушком створимо, затим од угрушка заквачак створимо, па од заквачка кости створимо, а онда кости месом заоденемо, и после га, као друго створење, формирамо, па нека је узвишен Аллах, Најбољи Створитељ!

¹⁵Ви ћете, после тога, заиста, да помрете,

¹⁶затим ћете, на Судњем дану, да будете оживљени.

¹⁷Ми смо седам небеса изнад вас створили, и Ми нисмо немарни према оном што смо створили.

¹⁸Ми са неба спуштамо воду са мером, и у земљи је задржавамо - а можемо да учинимо и да нестане,

¹⁹и помоћу ње баште за вас подижемо од палми и винове лозе - у њима имате много воћа које једете,

²⁰и маслиново дрво које расте на Синајској гори, од њега добијате уље и зачин.

²¹И у стоци вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у њеним утробама, и ви од ње имате многе користи и ви се њоме храните,

²²и на њима, и на лађама се превозите.

²³Ми смо послали Ноја његовом народу, па им он рече: „О мој народе, само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“

²⁴Али су главешине његовог народа, које нису веровале, говориле: „Он је само човек као и ви, жели предност над вама. Да је Аллах хтео, послао би анђеле; овако нешто нисмо чули од наших давних предака.

²⁵Он је човек опседнут духовима, па пустите га неко време!”

²⁶„Мој Господару“, рече он, „помози ми, зато што ме у лаж утерују!“

²⁷И Ми му објависмо: “Гради лађу под очима Нашим и према надахнућу Нашем, па кад заповед Наша дође и вода испод пећи на површину земље избије, ти у њу укрцај од сваке врсте животиње по пар, мужјака и женку, и чељад своју, али не оне о којима је већ суд донесен, и не обраћај Ми се за невернике, јер ће, заиста, бити потопљени.”

²⁸Па кад се сместиш у лађу, ти и они који су уз тебе, реци: 'Хвала Аллаху, Који нас је спасио безбожничког народа!'

²⁹И реци: “Господару мој, искрцај ме на благословљено место, Ти то најбоље умеш!”

³⁰У томе су, заиста, поуке, а Ми смо заиста стављали на кушњу.

³¹После њих смо друга поколења стварали.

³²и послали смо им, као посланика, једног између њих: „Само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“

³³Али су великани његовог народа, који нису веровали, који су порицали да ће да буду оживљени на Будућем свету, и којима смо дали да раскошно живе у животу на овом свету, говорили: „Он је човек као и ви; једе оно што и ви једете, и пије оно што и ви пијете;

³⁴и ако се будете покоравали човеку попут вас, сигурно ћете да будете изгубљени.

³⁵Зар он вама да прети да ћете, након што умрете и земља и кости постанете, заиста, да будете оживљени?!

³⁶Немогуће је оно чиме вам се прети!

³⁷Постоји само наш живот на овом свету, ту живимо и умиремо, а оживљени нећемо бити.

³⁸Он је човек који о Аллаху износи лажи, и ми му не верујемо.“

³⁹„Мој Господару,“ замолио је он, „помози ми, они ме у лаж утерују!“

⁴⁰„Ускоро ће они да се кају!“ Одговори Он,

⁴¹и заслужено их је погодио страшан глас, и Ми смо их учинили као што је речни нанос, па далеко био насилнички народ!

⁴²А затим смо, после њих, друга поколења ствoрили,

⁴³ниједан народ не може убрзати ни успорити време своје пропасти.

⁴⁴Затим смо посланике, једне за другим слали. Кад год би неком народу дошао његов посланик, утеривали би га у лаж, и Ми смо их зато редом уништавали, и само смо у причама о њима сачували спомен; па далеко били људи који нису веровали!

⁴⁵После смо послали Мојсија и брата му Арона са Нашим речима и знацима и очигледним доказом,

⁴⁶фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили, били су то надмени људи.

⁴⁷Говорили су: „Зар да поверујемо двојици људи који су као и ми, а њихов народ је у нашем ропству?"

⁴⁸И њих двојицу лажљивцима прогласише, па су зато били уништени.

⁴⁹Мојсију смо онда дали Књигу не би ли Израиљеви синови ишли Правим путем.

⁵⁰И сина Маријиног и мајку његову знаком смо учинили. Ми смо њих на једној висоравни с текућом водом настанили.

⁵¹“О посланици, дозвољеним и лепим јелима се храните и добра дела чините, јер Ја добро знам шта ви радите!

⁵²Ова ваша вера - једна је вера, а Ја сам ваш Господар, па Ме се бојте!

⁵³А народи су се у питањима своје вере поделили на скупине, свака странка задовољна са оним што има.

⁵⁴Па, остави их у њиховој заблуди још неко време!

⁵⁵Мисле ли они - да тиме што их помажемо иметком и синовима,

⁵⁶да журимо да им благодати подаримо? Напротив, они не опажају.

⁵⁷Они који из бојазни према Господару свом страхују,

⁵⁸и они који у доказе и речи свога Господара верују,

⁵⁹и они који поред свог Господара ништа друго не обожавају,

⁶⁰и они који од онога што им је дато удељују, а срца су им пуна страха зато што ће да се врате своме Господару,

⁶¹они журе да раде добра дела, и у њима друге претичу.

⁶²Ми никога не задужујемо преко његових могућности; код Нас је Књига која говори истину, и њима неће да буде учињена неправда.

⁶³Али, срца неверника су према овом сасвим равнодушна, а поред тога и ружна дела стално чине.

⁶⁴А кад будемо на муке ставили оне међу њима који су раскошним животом живели, одмах ће почети са запомагањем.

⁶⁵„Сада не запомажите, Ми вам нећемо помоћ пружити,

⁶⁶вама су Моје речи биле казиване, али сте им леђа окретали;

⁶⁷охолећи се Храмом, и у њему посеткујући, ружне речи сте говорили!”

⁶⁸Зашто они о Кур'ану не размисле, или им је дошло нешто што није долазило њиховим давним прецима?!

⁶⁹Зар они не познају свога Посланика, па га зато поричу?!

⁷⁰Зар говоре: „Луд је!“ Међутим, он им доноси истину, али већина њих презире истину.

⁷¹Када би Аллах ствари усклађивао према прохтевима њиховим, сигурно би нестало поретка на небесима и на Земљи и у оном што је на њима. Ми смо им дали Кур’ан, славу њихову, али се они од славе своје окрећу.

⁷²Или од њих тражиш надокнаду? Па надокнада Господара твог боља је, Он је најбољи Опскрбитељ.

⁷³Ти их, заиста, позиваш на Прави пут,

⁷⁴али они који у Будући свет неће да верују се од Правог пута, заиста, отуђују.

⁷⁵И кад бисмо им се смиловали и отклонили од њих невољу у којој се налазе, опет би они, сигурно, наставили да у својој заблуди лутају.

⁷⁶Ми смо их патњом ставили на искушење, али се они Господару своме нису покорили, нити су се понизно молили,

⁷⁷тек кад им отворимо капију тешке патње они ће наду да изгубе и у очајање ће да западну.

⁷⁸Он је Тај Који вам је створио слух, и вид, и дао разум; а како мало ви захваљујете!

⁷⁹Он вас на Земљи ствара, и пред Њим ћете се сакупити.

⁸⁰Он живот и смрт даје и само од Њега зависи измена ноћи и дана, па зашто не схватите?

⁸¹Али, они говоре као што су говорили они пре њих.

⁸²Говорили су: „Зар кад помремо и кад постанемо прах и кости, зар ћемо, заиста, да будемо оживљени?

⁸³И нама и, још давно, нашим прецима тим се претило, али, то су само измишљотине древних народа.“

⁸⁴Упитај: „Чија је Земља и све оно што је на њој, знате ли?“

⁸⁵„Аллахова!“ Одговориће, а ти реци: „Па зашто онда не дођете себи?“

⁸⁶Упитај: „Ко је Господар седам небеса и ко је Господар величанственог Престола?“

⁸⁷„Аллах!“, одговориће, а ти реци: „Па зашто Га се онда не бојите?!“

⁸⁸Упитај: “У чијој је руци власт над свим, и ко узима у заштиту, и од кога нико не може заштићен бити, знате ли?”

⁸⁹“Аллах!” Одговориће, а ти реци: “Па зашто онда допуштате да будете заведени?”

⁹⁰Да, Ми им истину доносимо, а они су заиста лажљивци.

⁹¹Аллах није за Себе узео сина, и поред Њега не постоји други бог! Иначе би сваки бог, с оним што је створио, радио шта би хтео, и један другог би побеђивао. Слављен нека је Аллах Који је далеко од онога како Га они описују.

⁹²Који зна невидљиви и видљиви свет и Он је врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

⁹³Реци: „Господару мој, ако ћеш да ми покажеш оно што им се претећи обећава,

⁹⁴онда ме, Господару мој, не остави с народом неверничким!”

⁹⁵А Ми, заиста, можемо да ти покажемо оно чиме им се прети.

⁹⁶Ти лепим на зло узврати, Ми добро знамо шта они износе,

⁹⁷и реци: „Господару мој, тражим заштиту код Тебе од ђаволских наговарања,

⁹⁸и Теби се, Господару мој, обраћам да ме од њиховог присуства заштитиш!”

⁹⁹И када неком од њих смрт дође, он узвикне: „Господару мој, поврати ме,

¹⁰⁰да урадим какво добро у ономе што сам пропустио!“ Никако! То су, заиста, речи које ће он узалудно да говори - пред њима ће препрека бити све до Дана када ће да буду проживљени.

¹⁰¹Па кад у рог буде дувнуто, тада међу њима неће бити родбинских веза и једни друге неће ништа да питају.

¹⁰²Они који ће имати довољно добрих дела, они ће успети и спасити се.

¹⁰³а они који буду имали недовољно добрих дела, они ће у потпуности изгубљени бити, у Паклу ће вечно да бораве.

¹⁰⁴Ватра ће лица да им пржи и искежених зуба ће да буду у њој.

¹⁰⁵Зар вам нису казиване Моје речи, а ви сте их порицали?!

¹⁰⁶“Господару наш”, рећи ће, “наше страсти су биле јаче од нас, па смо постали народ залутали.

¹⁰⁷Господару наш, избави нас из ње. Ако бисмо поново зло радили, онда би, заиста, прави неправедници били.”

¹⁰⁸„Останите у њој презрени и не обраћајте Ми се!“ Рећи ће Он.

¹⁰⁹Кад су неке Моје слуге говориле: „Господару наш, ми верујемо, зато нам опрости и смилуј нам се, а Ти си Милосник најбољи!“

¹¹⁰Ви сте им се толико ругали да сте због тога на Мене заборављали и увек сте их исмејавали.

¹¹¹Ја њих данас награђујем за оно што су трпели, и они су, заиста, прави победници.”

¹¹²“А колико сте година на Земљи провели?” Биће упитани.

¹¹³„Провели смо, дан или само део дана,“ одговориће, „питај оне који су бројали.“

¹¹⁴“Да, кратко сте провели”, рећи ће им се, “да сте само знали!”

¹¹⁵„Зар сте мислили да смо вас узалуд створили и да Нам се нећете вратити?!“

¹¹⁶И нека је Узвишен Аллах, Истинити Владар, нема другог истинског бога осим Њега, Господара Престола дивног!

¹¹⁷А онај који се, поред Аллаха, моли другом богу, без икаквог доказа о томе, пред Господаром својим ће рачун полагати, а неверници се неће никад спасити.

¹¹⁸И реци: „Господару мој, опрости и смилуј се, Ти си најмилостивији!“