Al-Isra

¹Узвишен нека је Онај Који је у једном часу ноћи превео Свог слугу Мухаммеда од Часне џамије до Далеке џамије, чију смо околину благословили како бисмо му нека знамења Наша показали. Он, уистину, све чује и све види.

²А Мојсију смо дали Књигу и упутом је Израиљевим синовима учинили и казали: “Поред Мене – Господара другог не узимајте,

³о потомци оних које смо са Нојем у лађи превезли!“ Он је, заиста, био слуга захвални.

⁴И Ми смо у Књизи објавили Израиљевим синовима: „Ви ћете заиста два пута неред на Земљи да учините и увелико да се охолите.“

⁵Када дође време прве претње, послаћемо против вас Наше слуге жестоке снаге, они ће уздуж и попреко земљу вашу да прегазе, и обећање о казни ће да се испуни.

⁶Затим ћемо да вам дамо победу против њих и повећаћемо вам имовину и синове и учинићемо вас бројнијим.

⁷Све што чините – чините себи, добро и зло. А кад дође време друге претње, послаћемо их да на лицима вашим тугу и јад оставе и да у Храм као и први пут, поново провале и да све што освоје до темеља поруше.

⁸И Господар ће вам се ваш опет смиловати; али ако се вратите нереду, вратићемо се и Ми казни. А Пакао смо за невернике учинили тамницом.

⁹Овај Кур’ан води једином исправном путу, и верницима који чине добра дела доноси радосну вест да их чека награда велика,

¹⁰а да смо за оне који у Будући свет не верују - припремили болну патњу.

¹¹Човек и проклиње и благосиља; човек је склон журби и брзим одлукама.

¹²И Ми смо ноћ и дан као два знамења учинили: знак ноћи смо уклонили, а знак дана смо учинили видним како бисте могли да тражите благодати свога Господара и да бисте број година знали и да бисте време рачунали - и све смо потанко објаснили.

¹³И сваком човеку је сачувано и забележено све што је урадио, а на Судњем дану показаћемо му књигу отворену:

¹⁴“Читај своју књигу, доста ти је данас то што ћеш свој рачун да полажеш!“

¹⁵Онај који иде Правим путем, од тога ће само он користи имати; а онај ко лута – на своју штету лута, и ниједна душа неће да носи туђе грехе. А Ми ниједан народ нисмо казнили док посланика нисмо послали!

¹⁶Кад хоћемо да уништимо неко насеље, онима који су у њему на раскош навикли наредимо покорност, а они у њему буду непокорни и тако се над њима обистини Реч казне, па га до темеља разрушимо.

¹⁷И колико смо само народа после Ноја уништили! А довољно је то што твој Господар у потпуности зна и види грехе Својих створења.

¹⁸Ономе који жели овај краткотрајни свет, Ми му на њему брзо дајемо - шта хоћемо и коме хоћемо, али ћемо после да му припремимо Пакао, у коме ће да гори презрен и одбачен.

¹⁹А онај ко жели Будући свет и труди се да га заслужи, а верник је, труд ће му хвале вредан бити.

²⁰Свим људима, и једнима и другима, Господар твој пружа Своје дарове; а дарови твога Господара нису никоме забрањени.

²¹Гледај како некима дајемо предност над другима; а на Будућем свету ће да буде разлика у степенима и предностима, заиста, већа.

²²Не узимај уз Аллаха неког другог бога, па да будеш понижен и без помоћи!

²³Твој Господар заповеда да само Њега обожавате и да родитељима чините доброчинство. Кад једно од њих двоје, или обоје, код тебе доживе старост, не реци им ни: „Уф!“, и не одбиј их од себе, и обраћај им се речима пуним поштовања.

²⁴Буди према њима пажљив и понизан и реци: “Господару мој, смилуј им се, они су мене, кад сам био дете, неговали!”

²⁵Господар ваш најбоље зна шта је у вашим душама: ако будете доброчинитељи, па Аллах ће, заиста, да опрости онима који се кају.

²⁶Дај своме ближњем његово право, и сиромаху, и путнику, али нипошто не расипај.

²⁷Заиста су расипници ђавољева браћа, а ђаво је своме Господару итекако незахвалан.

²⁸А ако немаш ништа да уделиш, јер и сам од Господара свог милост тражиш и њој се надаш, онда им барем коју лепу реч реци.

²⁹Не држи руку своју стиснуту, а ни посве отворену, па да будеш укорен и да без ичега останеш.

³⁰Твој Господар, заиста, пружа обилну опскрбу ономе коме хоће, а и ограничава је. Он, уистину, у потпуности зна и види Своје слуге.

³¹Не убијајте своју децу из страха од сиромаштва, и њих и вас Ми хранимо, њихово убијање је заиста велики грех!

³²И никако се не приближавајте блуду. Заиста је блуд разврат, и ружан пут!

³³И не убијајте никога кога је Аллах забранио, осим када је то законом оправдано! А ако је неко, ни крив ни дужан, убијен, онда његовом наследнику или старатељу дајемо власт, али нека ни он не прекорачује границу у убијању. Он је, заиста, од Аллаха потпомогнут.

³⁴И не приближавајте се имовини сирочета, осим ако желите да је унапредите, све док не постане пунолетно. И испуњавајте оно на шта сте се обавезали, јер ће за уговоре заиста да се одговара!

³⁵Употпуните меру када мерите и вагајте исправном вагом! То је боље и последице су лепше.

³⁶И не поводи се за оним што не знаш! И слух и вид и разум - за све то ће, заиста, да се одговара.

³⁷Не ходај по Земљи охоло! Земљу сигурно не можеш да пробијеш ни брда висином да достигнеш.

³⁸Све су то ружна дела, Господару твоме мрска.

³⁹То је мудрост коју ти твој Господар објављује. И не сматрај да поред Аллаха постоји друго божанство, да не би био бачен у Пакао, понижен и од милости одбачен.

⁴⁰Зар је вас ваш Господар обдарио синовима, а Себи, као кћери, узео анђеле?! Ви, заиста, изговарате крупне речи.

⁴¹У Кур'ану смо мноштво опомена навели да би они поуку извукли, али њима Кур'ан само одбојност повећава.

⁴²Реци: „Да поред Њега постоји друго божанство, као што они говоре, они би онда потражили пут до Власника Престола.“

⁴³Слављен нека је Он и врло високо изнад оног што они говоре!

⁴⁴Њега величају седам небеса, и Земља, и они на њима; и не постоји ништа што Га не велича, хвалећи Га; али ви не разумете њихово величање. Он, заиста, не жури са казном и опрашта грехе.

⁴⁵А када учиш Кур'ан, између тебе и оних који у Будући свет не верују Ми ставимо невидљиви застор који раздваја,

⁴⁶а на њихова срца покриваче да га не би разумели, и учинимо их глувим. И када ти у Кур'ану споменеш свога Господара да је Једини, они из одбојности окрену леђа.

⁴⁷Ми добро знамо шта они желе да чују када долазе да те прислушкују, и о чему се сашаптавају кад неправедници говоре: „Ви следите само опчињеног човека!“

⁴⁸Погледај шта о теби они говоре, па онда лутају и не могу да нађу Прави пут.

⁴⁹Они говоре: „Зар кад се у кости и прашину претворимо, зар ћемо новим стварањем, заиста, да будемо оживљени?!“

⁵⁰Реци: “Хоћете, и да сте камење или гвожђе,

⁵¹или било какво створење за које мислите да не може да буде оживљено!“ „А ко ће у живот да нас врати?“ Упитаће они. Ти реци: „Онај Који вас је и први пут створио“, а они ће према теби да одмахну главама својим и да упитају: „Када то?“ Ти реци: „Можда убрзо!“

⁵²На Дан када вас Он позове, ви ћете са захвалом да Му се одазовете, и помислићете да сте само мало времена на Земљи боравили.

⁵³И реци Мојим слугама да говоре само лепе речи: јер би Сотона могао посејати непријатељство међу њима, Сотона је, заиста, човеков отворени непријатељ.

⁵⁴Господар ваш вас најбоље познаје: ако хоће, Он ће вам се смиловати или ће вас, ако хоће, казнити. И Ми ти нисмо дали власт над њима.

⁵⁵Твој Господар најбоље зна оне на небесима и оне на Земљи; Ми смо једне веровеснике над другима одликовали, а Давиду смо Псаламе дали.

⁵⁶Реци: “Молите се онима које, поред Њега, сматрате боговима – али вас они неће моћи невоље ослободити нити је изменити.”

⁵⁷Они којима се они моле и сами траже начин како ће што више своме Господару да се приближе, и надају се Његовој милости и плаше се Његове казне. А казне Господара твог свако треба да се чува.

⁵⁸И не постоји ниједно насеље које Ми пре Судњег дана нећемо да уништимо или да га тешкој муци изложимо; то је у Књизи одређено.

⁵⁹А не шаљемо чуда само зато што древни народи у њих нису поверовали. Семуду смо као видљиво чудо камилу дали, али они у њу нису поверовали. А чуда шаљемо само да застрашимо.

⁶⁰И казали смо ти: “Сви су људи у власти твога Господара!” А сан који смо ти дали да усниш и дрво уклето, у Кур’ану споменуто, искушење су за људе. Ми их застрашујемо, али њима то само повећава ионако велику охолост.

⁶¹И када смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ - Они се сви, осим Сотоне, поклонише. „Зар да се поклоним ономе кога си од глине створио?“ Рече.

⁶²“Реци ми”, рече онда, “ево овог кога си изнад мене уздигао: ако ме оставиш до Судњег дана сигурно ћу, осим малобројних, над потомством његовим загосподарити.”

⁶³“Одлази!” Рече Он. “Теби и онима који се за тобом буду повели следи потпуна казна у Паклу."

⁶⁴И заводи гласом својим кога можеш и сакупи против њих своју коњицу и своју пешадију, и имај удела у њиховој имовини и деци, и дај им обећања – а само је обмана то што им Сотона обећава.

⁶⁵Ти, заиста, нећеш да имаш никакве власти над Мојим слугама!“ А твој Господар је довољан као заштитник!

⁶⁶Господар ваш је Тај Који због вас покреће лађе по мору да бисте трагали за Његовим обиљем. Он је, заиста, према вама милостив.

⁶⁷Кад вас на мору невоља задеси, тад нема оних којима се иначе молите, постоји само Он. А кад вас Он на копно спаси, ви окрећете главе – човек је увек незахвалан!

⁶⁸Зар сте сигурни да Он неће Земљу да потресе па да вас у њу утера или да неће да пошаље на вас кишу камења, па да онда себи никаквог заштитника не нађете?!

⁶⁹Или сте можда сигурни да Он неће на море поново да вас изведе, и буру на вас да пошаље и потопи вас због ваше непослушности?! Тада не бисте никога нашли ко би Нас због вас на одговорност позвао.

⁷⁰Ми смо Адамовом потомству почаст указали: дали смо им да копном и морем путују, и опскрбили смо их укусним јелима, и дали Смо им посебну предност над многим створењима које смо створили.

⁷¹А на Дан кад позовемо све људе с вођом својим, они којима се књига њихова да у десну руку њихову читаће књигу своју и неће им бити ни колико трун један учињена неправда.

⁷²онај ко је на овом свету био слеп за истину биће слеп и на Будућем свету и далеко од Правог пута.

⁷³И замало да те они одврате од онога што ти Ми објављујемо, да би против Нас нешто друго изнео, и тада би те они као пријатеља прихватили.

⁷⁴А да те нисмо учинили чврстим, готово да би им се мало приклонио,

⁷⁵и тада бисмо ти, заиста, дали да искусиш двоструку патњу у животу и двоструку патњу после смрти; тада не би никога нашао да те од Нас спаси.

⁷⁶А они су те толико на Земљи узнемиравали како би те из ње истерали, али тад ни они у њој не би дуго, после тебе, остали,

⁷⁷јер тако је било са свима онима који су посланике протерали, које смо пре тебе послали, и ни ти нећеш наићи на одступање од закона Нашег.

⁷⁸Обављај молитву кад сунце с половине неба крене, па до ноћне тмине, и молитву у зору, јер молитви у зору многи присуствују.

⁷⁹И пробди део ноћи у молитви – то је само твоја дужност; Господар твој ће ти на Будућем свету хвале достојно место даровати.

⁸⁰И реци: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, и поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, и даруј ми од Себе доказе и снагу која ће ми помоћи!”

⁸¹И реци: “Дошла је истина, а нестало је лажи – лаж, заиста, нестаје!”

⁸²Ми објављујемо у Кур'ану оно што је лек и милост верницима, а неверницима он само повећава пропаст.

⁸³Кад човеку какву благодат дарујемо, он се окреће и охоло удаљава, а кад га задеси зло, онда очајава.

⁸⁴Реци: „Свако на свој начин поступа, а ваш Господар најбоље зна ко је на Правом путу.“

⁸⁵Питају те о души. Реци: “Шта је душа само Господар мој зна, а вама је дато само мало знања.”

⁸⁶А да хоћемо, Ми бисмо учинили да ишчезне оно што смо ти објавили, и ти, после, не би никога нашао ко би ти против Нас помогао,

⁸⁷али, твој Господар је према теби милостив и Његова доброта према теби заиста је велика.

⁸⁸Реци: „Кад би се сви људи и духови удружили да саставе један овакав Кур'ан, они, као што је он, не би саставили, па макар једни другима помагали.“

⁸⁹Ми у овом Кур'ану објашњавамо људима свакакве примере, али већина људи никако неће да верује.

⁹⁰И говоре: „Нећемо да ти поверујемо све док не учиниш да из земље извор потече;

⁹¹или док не будеш имао врт од палми и лозе, па да кроз њега реке проведеш;

⁹²или док на нас небо у парчадима не обориш, као што тврдиш; или док нам Аллаха и анђеле не доведеш да их својим очима видимо;

⁹³или док не будеш имао кућу од злата, или док се на небо не успењеш; а нећемо да верујемо ни да си се успео све док нам не донесеш Књигу да је читамо.“ Реци: „Узвишен нека је мој Господар! Зар ја нисам само човек, посланик?!“

⁹⁴А људе је, кад им је долазила објава, одвраћало од веровања само то што су говорили: „Зар је Аллах као посланика послао човека?!“

⁹⁵Реци: „Кад би на Земљи анђели ходали смирено, Ми бисмо им са неба анђела као посланика послали.“

⁹⁶Реци: “Аллах је довољан сведок мени и вама, јер Он зна и види Своја створења.”

⁹⁷Онај кога Аллах упути - он је упућен, а онога кога на странпутицу одведе, томе, мимо Њега, нећеш да нађеш заштитника. Ми ћемо, на Судњем дану, да их сакупимо, лицем земљи окренуте, слепе, неме и глуве; боравиште њихово биће Пакао; кад год му пламен јења, појачаћемо им огањ.

⁹⁸То ће да им буде казна зато што у речи и доказе Наше нису веровали и што су говорили: „Зар кад постанемо кости и прах, зар ћемо као нова створења заиста да будемо оживљени?!“

⁹⁹Зар они не знају да је Аллах, Створитељ небеса и Земље, способан да створи њима сличне и да им је већ одредио час оживљења, у који нема сумње? Али неверници само поричу.

¹⁰⁰Реци: „Да ви поседујете ризнице милости мога Господара, и тада бисте шкртарили из страха да не потрошите; човек је заиста тврдица.“

¹⁰¹Ми смо Мојсију девет очигледних знамења дали, па упитај Израиљеве синове кад је њиховим прецима дошао и када му је фараон рекао: „Ја мислим, о Мојсије, да си ти заиста опчињен“,

¹⁰²а Мојсије одговори: „Ти знаш да ово није дао нико други него Господар небеса и Земље, као очигледна знамења, и ја мислим да ћеш ти, о фараоне, сигурно да настрадаш.“

¹⁰³Фараон одлучи да их из земље истера, па ми потописмо и њега и све оне који су били са њим,

¹⁰⁴и после тога казасмо Израиљевим синовима: „Населите се по Земљи, па кад време Смака света наступи, све ћемо заједно да вас окупимо.“

¹⁰⁵Ми Кур’ан пун истинске мудрости објављујемо, и на истинит начин се он објављује. А тебе смо послали само зато да радосне вести доносиш и да опомињеш.

¹⁰⁶И као Кур'ан, све део по део га објављујемо да би га ти људима постепено казивао, и према потреби га објављујемо.

¹⁰⁷Реци: “Веровали у њега или не веровали, они којима је још пре објављивања његовог дато знање падају лицем на тло кад им се он чита.

¹⁰⁸И говоре: „Узвишен нека је наш Господар, обећање нашег Господара се испунило!“

¹⁰⁹И падају лицем на тло плачући, и он им увећава страхопоштовање.

¹¹⁰Реци: „Зовите Га: 'Аллах', или зовите: 'Свемилосни', а како год Га будете звали, Његова су имена најлепша. Не изговарај на сав глас Кур'ан кад молитву обављаш, а и не пригушуј га; нађи средину између тога.“

¹¹¹И реци: „Сва хвала Аллаху Који Себи није узео детета и Који у власти нема сличног, и Коме не треба заштитник због немоћи“ – и истински Га величај!